петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Национални конвент о ЕУ - Соња Лихт: Морамо искористити унутрашњи дијалог о КиМ, ово је тренутак да нађемо решење
Хроника

Национални конвент о ЕУ - Соња Лихт: Морамо искористити унутрашњи дијалог о КиМ, ово је тренутак да нађемо решење

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 31. март 2018.

 Представници Националног конвента о ЕУ, који окупља преко 700 организација цивилног друштва, противе се одржавању стања замрзнутог конфликта на Космету.

Они су данас, на дебати Конвента у оквиру унутрашњег дијалога, истакли да се мора наћи решење, како би, поред осталог, Србији био отворен пут ка ЕУ.

Изнели су различите предлоге, а председница Београдског фонда за политичку изузетнот Соња Лихт изјавила је, на панелу „Политички аспекти свеобухватног решења косовског питања“,да је за друштво и земљу изузетно важно што је почео унутрашњи дијалог о КиМ и да овај тренутак морамо искористити да нађемо решење.

Лихт је указала да је без дијалога немогуће имати „нормално друштво“ и додала да се друштвио не може затварати у себе.

„Оно што је основно и најважније је да је коначно покренут разговор српског друштва и Србије као целине према Косову и Метохји“, рекла је Лихт и упозорила да такав дијалог већ дуго није вођен, да су ствари гуране под тепих и да је одлагано размишљање о решењу за косовски чвор.

Како је рекла, и оно што је било приче о томе – било је у уском кругу људи, што није добро.

Стиче се, каже, утисак да је већина за статус, али како би и било другачије када је много оних који или не знају довољно или нису информисани, али и оних који „размислсјају емоцијама“, а емоције нису „најмудрија водиља“, подвукла је Лихт.

Она је истакла да унутрашњи дијалог треба наставити и да ће он бити и увод у дијалог два друштва.

„У нашим рукама је много тога, много више него што мислимо и треба искористити овај тренутак“ нагалсила је Лихт.

Ниједан од циљева унутрашњег дијалога до сада није у потпуности испуњен, тим пре што је доведено у питање мирољубиво решење, а изостављено је и укључивање свих слојева друштва, поручила је Верка Јовановић из Форума за етничке односе на данашњем састанку у оквиру унутрашњег дијалога.

Оно што је такође утицало на неиспуњавање циљева унутрашњег дијалога, твди Јовановић, јесте велики број учесника који су били за статус кво, разграничење, као и антиевропско расположење појединих учесника.

Јовановић је, као један од проблема, навела и присуство неких опозиционих партија које су критиковале циљеве унутрасњег дијалога.

„Један део тих партија истицао је решења, али су изостала реална и конструктивна“, истакла је.

Споразум о нормализацији односа са Приштином и наставак дијалога значајни су, не само за заштиту државних интереса, већ и за стварање идентитета, који је стуб за изградњу заједнице, сматра Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе.

„Неопходно је да се размена уступака у дијалогу учини праведно. Оно што је посебно важно јесте суштински јака Заједница српских општина, заштита културног наслеђа, као и укључивање Срба са КиМ у дијалог“, рекао је Миленковић на данашњем састанку у оквиру унутрашњег дијалога.

Он је истакао да ЗСО мора да буде формирана на начин да омогући останак Срба, да се њој мора омогућити извршна надлежност која јој се у Приштини оспорава, као и континуирано финансирање од стране Београда, све док приватни сектор не ојача довољно.

„Тако оснажена заједница може бити основа за дугорочни опстанак Срба на КиМ“, каже Миленковић.

Србија изгубила Косово вишедеценијском дискриминацијом Албанца

Иван Ђурић из Иницијативе младих за људска права истакао је да у решавању косметског конфликта треба узети у обзир шта је био узрок једностраног проглашења независности Косова.

„Србији није отето Косово ратом, већ тиме како га је третирала Косово. Да бисмо живели у миру морамо осветлити најмрачније стране прошлости и извинити се“, поручио је он указујући да су Албанци деценијама дискриминисано.

Рекао је да је неопходно превазићи стереотипе, те додао да екстремни национализми српског и албанског разлика, између којих не постоји раулика, само изазивају мржњу и самоизолацију.

Заложио се за размену младих како не би одрастали у таквој атмосфери и како би сазнали истину о једни другима да би променили реалност у којој живе.

Косово се не може делити нити поредити са Републиком Српском. У интересу Србије је да оно уђе у ЕУ и УН

Изабела Кисић из Хелсиншког одбора за људска права казала је да је став одбора по овом питању јасан, те да без сагледавања природе косовског проблема и његове историје нема ни реалног, ни одрживог решења, у чему се види посебност тог случаја.

Навела је да је подела Косова немогућа, као и повратак на старо.

“Недовршени процеси формирања држава и етнонационализам у читавом региону угрожава могућност развоја земаља Западног Балкана. Сложеност региона захтева од нас да усклађујемо политичке, економске и социјалне политике. Управо ЕУ нуди оквир за сарадњу и сужава простор за деловање етнонационализма”, казала је.

Прикључење ЕУ је од пресудног геостратешког значаја и у том смислу останак Србије или било које друге земље региона изван ЕУ чини земљу знатно осетљивијом на спољнополитичке изазове, додала је.

Казала је да подела Косова на етничком принципу није могућа, као и да се питање Косова не може поредити са Републиком Српском.

“Србији је у интересу да Косово уђе у ЕУ и УН”, рекла је.

Из Европског покрета Нови Сад Александар Симурдић је навео да треба разговарати и тражити компромис, али оценио и да је сам дијалог компромис. Како је рекао неупитна је нужност дијалога, он је до општег интереса.

Како је рекао и полтика вођена у региону у последње три деценије учврстила је уверење вивилног друштва у неопхподност дијалога а цивилно друштво је спремно да у рпоцесу помогне.

Срби на северу КиМ се више плаше српских мафијаша него албанских комшија

Соња Стојановић из Београдског центра за безбедносне политике каже да оружани сукоб и решавање проблема око КиМ употребом безбедносних снага не доводе до одрживог решења, што, према резултатима истраживања тог центра, сматра и 74 одсто грађана.

Оно што је забрињавајуће, тврди Стојановић, јесте што су сва истраживања до сада показала да се Срби на северу КиМ више плаше мафијашких српских структура, него албанских комшија.

„Постојање тих паралелних структура, које заправо одређују живот на северу, претње и застрашивања довела су до исељавања Срба са КиМ“, казала је Стојановић. И додала да свеобухватни споразум о нормализацији односа мора гарантовати непосредну сарању Београда и Приштине.

Национални конвент о Европској унији је стално тело у оквиру којег се води тематска и структурна дебата представника дрyyавне администрације , политичких партија, невладиних оргхамизација, стручњака, привреде, синдиката и рпфесионалних организацијао приступању Србије Европкој унији.

Конвент је од 2006 пратио преговоре о стабилизацији и придруживању, а касније се посвећује процесу придруживања Србије ЕУ.

Окупља више до 700 организација цивилног друштва и труди се да даје препоруке и мишљења на преговарацке позиције Србије, као и да прати како се испуњавају мерила и услови за чланство у различитим секторима по преговарачким поглављима.

Национални конвент за ЕУ успостављен је пре свега као тело за посебну сарадњу Скупштине Србије и цивилног друштва у процесу придруживања, али и са Владом Србије и њеним телима задуженим за преговоре о чланству са ЕУ (Преговарачки тим, преговарачке радне групе).

Сва поглавља у преговорима Србије са ЕУ у сенци су поглавља 35 и све је условљено напретком дијалога Београда и Приштине, рекла је координаторка Националног Конвента о ЕУ Наташа Драгојловић.

“Да ли нам се допада што је све условљено нормализацијом односа Београда и Приштине - уопште нам се не допада, да ли је то фер - није, али то је реалност”, казала је Драгојловић на састанку Националног конвента у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији “Решење косовског питања - шанса или претња европској перспективи Србије”.

- Док се то не реши, неће бити прилике да се пажња усмери на решавања онога што је потребно у другим поглављима, истакла је Драгојловић.

“Питање косовског решења је питање свих питања и без тог решења ми немамо прилику да се у пуном капацитету и са пуном пажњом посветимо и другим реформама које за наше грађане битне”, казала је.

Србији је потребан план

Захвалила је председнику Србије Александру Вучићу што је Конвент позвао на састанак о решењима косовског питања и истакла да је он први председник који разговара са Конвентом.

Рекла је да га охрабрује да напише платформу за решавање тог проблем, јер је Србији потребан план, који, истиче, сви други актери “косовске драме” имају.

- “Да ли су њихови планови јавни или тајни, добри или лоши, свеједно је. Само га ми немамо и понашамо се исто и све се надамо престаће, а неће. Све више губимо људи, имовине, права, угледа, самопоуздања, шанси, прилика. Чекамо да се други промене, да се околности промене, смо да ми ништа не променимо. Ако истом проблему сваки пут приђемо исто, имаћемо исти резултат, што значи статус кво” - казала је Драгојловић.

Истакла је да верује да је Србија у стању да направи план и престане да губи оно што јој је реално остало и да се спаси оно што се реално спасити може.

"Ово мора да се реши"

“Нико више неће нама да се бави, нити нашим емоцијама, морамо сами да схватимо да ово мора да се реши. Сваки дан ће нам на груб начин то стављати на знање они који имају план. Зато изађимо са планом, какав год да је, о њему ћемо расправљати, усаглашавати га, гласати, али дијалог мора да се настави и унутрашњи и Бриселски”, навела је.

Додала је да без плана и савезника Србија једино неће изгубити илузију да ће време учинити своје и да ће се проблем сам од себе решити.

- “На владама и Косова и Србије је да омогуће нормалан живот, слободу кретања, основна права, право на суживот, на опрост и помирење оних чији су животи заробљени у страховима због замрзнутог конфликта. Тако по мени треба да изгледа свеобухватна нормализација односа између српског и албанског народа” - казала је Драгојловић.

Додала је да најоштрије осуђују атентат на Оливера Ивновића и траже да одговорни за то буду ухапшени и кажњени и оценила да човек као што је он, који се залагао за мирно решење конфликта на КиМ, недостаје у дијалогу.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер