Соња Бисерко: Србија треба да призна одговорност за нову косовску реалност, односно њену независност

Цивилни сектор подстиче дијалог

Скуп "Европеизација: српско-албански грађански дијалог" који организује Хелсиншки одбор за људска права у Србији уз подршку Института за отворено друштво Косова, одржан је данас у Београду

Званични дијалог Београда и Приштине тек је почео, али су невладине организације из Србије и са Косова много раније почеле сарадњу, исакнуто је данас на округлом столу Хелсиншког одбора за људска права у Србији, на коме су представници невладиног сектора са Косова одбацили могућност поделе територије.

Оцењујући да је званични дијалог Београда и Приштине неопходан, важан допринос промовисању српско-албанског помирења и европских идеја и вредности у оба друштва треба да пруже невладине организације, закључено је на данашњем округлом столу Хелсиншког одбора за људска права у Србији, на коме су учествовали и представници цивилног сектора са Косова.

Наводећи да је Србије један од три највећа извозника на Косово, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко је указала да су живот и потреба за сарадњом јачи од препрека. По њеној оцени Србија треба да учини наредни корак и у том контексту призна одговорност за нову косовску реалност, односно, независност:

"Мора се разгрнути прошлост која нас оптерећује, како би се дошло до разумевања политика које су довеле до блокада у односима, до поремећености међуљудских односа и  посебно до нарушавања поверења између две заједнице. Због тога је неопходно да Србија учини неопходни искорак у правцу прихватања одговорности за нову косовску реалност, односно њену независност."

Учествујући у расправи, представници невладиног сектора са Косова су одбацили могућност поделе територије – реагујући тако на тему коју је последњих дана отворио потпредседник српске Владе Ивица Дачић ставом да је подела, односно разграничење решење косовског проблема. Косовски новинар Агрон Бајрами је поставио питање да ли Србија, у контексту политичког дијалога, може да промени свој став према Косову и ако може, како:

"Да ли та промена може да буде у европском смислу, јер уколико се враћамо ка ономе што смо чули у последња два-три дана о подели и разграничењу између два народа, мислим да то није европски начин, да створимо нове зидове."

Бајрами је истакао да међу Србима и Албанцима постоји страх једних од других, који се мора елиминисати кроз дијалог, а новинар из Београда Бошко Јакшић је, помињући пример Француске и Немачке рекао да мир и помирење морају да буду иницирани и вођени са врха, да се активно промовишу толеранција и сарадња, уместо да се тај процес остави грађанима:

"Помирење је више од економије и политике, јер је везано за емоције, а емоције је лако распалити. Зато је социјално помирење важније од политичког и економског помирења."

Директорка Косовске иницијативе за стабилност Енђелуша Морина је рекла да се Косово суочава са бројним унутрашњим и регионалним проблемима и да у процесу евроинтеграција, далеко заостаје за Србијом. На Косову постоје различите међународне институције, Влада Косова, паралелне српске институције које се боре за власт, што је, поред чињенице да пет држава ЕУ не признаје независност, отежавајућа околност за даље напредовање ка европским интеграцијама, оценила је Морина.

(VOA)