Случај Телеком: Јавност против власти

Власти се и даље не обазиру на упозорења стручњака да је продаја највреднијег српског предузећа контрапродуктивна, непотребна и незаконита, закључено на скупу “Телеком ће продати, зар не?”

Стручна јавност је ретко када до сад реаговала као против приватизације Телекома Србија, износећи бројне аргументе зашто компанију са највећим профитом у Србији не треба уопште продавати, а ако баш мора - зашто време кризе није најбољи тренутак, зашто се не сме продавати инфраструктура, зашто се морају поштовати закони и процедуре. Међутим, бахатост политичара на власти можда је више него икада дошла до изражаја, стручна јавност не добија ниједан одговор, а медији под контролом власти о свему томе громогласно ћуте, тврде учесници скупа у Медија центру “Телеком ће продати, зар не?”.

За синдикате Телекома прича још није готова, а Славољуб Кандић, председник Јединственог синдиката Телекома Србија истиче да до приватизације има још доста да се деси.

“Ово је немила тема за запослене у Телекому. Држава је у великој кризи када жели да прода оно што је највредније у Србији, али не сме да каже то грађанима. Став свих синдиката у Телеком групи, што значи и у Телекому Српске, М-телу у Црној Гори и Телусу, је да су против приватизације. Продајом се не добија ништа осим новца који би се потрошио, као и до сада, за предизборну кампању. С друге стране, готово је сигурно да ће поскупети услуге, као што се и догодило свуда у окружењу. То пре свега значи поскупљење претплате на шта грађани не могу никако да утичу. Инвестициони циклус ће бити мањи него што је сада, а у тендеру нигде не пише ништа о обавезним инвестицијама. Телеком је прошле године инвестирао 230 милиона евра и то не само у градовима већ и по селима. На крају, из искуства у окружењу можемо рећи да ће доћи до отпуштања и зато су радници забринути за свој статус. Према елаборату Сити банке Телеком нема вишка запослених, али нови власник ће гледати само како да повећа профит, зато ће отпуштати људе, а зато ће опадати и квалитет услуга”, упозорава Кандић.

Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције истиче да је ово озбиљан пример системске корупциј, јер када год се не поштују прописи и процедуре може се у то посумњати.

“Требало је да Министарство за телекомуникације представи Влади своју одлуку о продаји са комплетном анализом и образложењем, па Влада да донесе одлуку са образложењем и све то да буде доступно јавности. Продаја државног капитала мора се водити по Закону о приватизацији, који је колико - толико транспарентан, а ми овде месецима не знамо ко продаје, а министарка за телекомуникације ни сама не зна шта се продаје”, тврди Бараћева.

Посебан феномен је што се продаје најпрофитабилнија фирма, а европски стандарди то чак ни не захтевају од нас.

“Европа тражи либерализацију тржишта и увођење конкуренције, а не продају доминантног оператера. У већини развијених земаља управо тако је и урађено. Такође, према Закону о приватизацији и Закону о концесијама инфраструктура не може бити у промету, већ се само може дати на коришћење или у концесију. Ипак, очигледно је да држава продаје инфраструктуру, што је природан монопол, а то је најопасније. Држава је требало да задржи инфраструктуру и да је свим заинтересованим да на коришћење под повољним условима”, каже председница Савета за борбу против корупције.

Друга је прича да држава продаје вредну компанију у тренутку када нема шансе да извуче високу цену.

Драган Петровић, сарадник Института за међународну политику и привреду истиче да је према неким проценама вредност Телекома 5,5 милијарди евра, док је цифра која се сада нуди за 51 одсто капитала далеко нижа.

“Продаја је уски интерес политичке олигархије, да продају док су на власти, јер сутра можда неће бити. Вештачки ће подићи стандард грађана, а за то користе продају капиталних добара и задуживање државе”, оцењује Петровић.

Славољуб Кандић је оценио да када упореди са ценом за коју је продат Мобтел или за коју је купљен Телеком Српске, онда се Телеком продаје за багателу.

Говорници су оценили да у Србији не само да недостаје критика јавности, већ не постоји ни опозиција, јер се нико није озбиљно супротставио продаји Телекома.

“Продаја Телекома је фантастична шанса за опозициону странку да покаже како власт салбо ради. Али код нас све опозиционе странке само декларативно и благо су рекле да су против продаје, али ништа по том питању нису урадили. С друге стране, медији су контролисани, па тако јавни сревис није имао ниједан озбиљан разговор на ову тему, а остали медији углавном само причају о томе како ће се потрошити паре. Министар нас враћа на племенски, или можда мафијашки, ниво, па нам говори како треба да им верујемо на реч да неће проћердати паре. И то у држави у којој не постоји никаква контрола трошења јавних финансија”, огорчена је Верица Бараћ.

Она је додала и сумњиву улогу консултантске куће ЦесМекон у продајама Телекома.

“Када је Милошевић продавао део Телекома 1997. године, једини домаћи консултант био је ЦесМекон. Садашњи премијер Мирко Цветковић био је извршни директор ове куће и то док је радио као директор Агенције за приватизацију. Сада је његов саветник и члан две комисије за продају Телекома, син власник ЦесМекона, Душан Никезић”, објаснила је Бараћ.

Славољуб Кандић је указао и на чињеницу да ће нови власник сасвим сигурно користити фирме из сопствених земаља као подизвођаче, а такође ће и набављати опрему од њих уместо од српских предузећа.

“Од Телекома не живе само запослени у овој компанији већ и хиљаде људи у фирмама које су наслоњене на Телеком. Па и сада са 20 одсто, грчки ОТЕ на сваком кораку гледа да ангажује грчке фирме у набавкама”, каже Кандић.

Аутор: М. Обрадовић

(balkanmagazin.com)