Словенија: Некада сјајни новајлија у ЕУ сада посрће

Андреј Плут се одувек сматрао срећим што живи у Словенији, некада најпросперитетнијој међу државама бивше Југославије, а затим међу земљама источне Европе које су постале чланице Европске уније након пада комунизма.

Данас овај 55-годишњи стоматолог не може да одгонетне шта је пошло по злу у његовој малој алпској земљи, која се суочава са тешком рецесијом и колапсом финансијског сектора у 17-чланој европској монетарној унији, преноси америчка новинска агенција "Асошиејтид прес".

"Некада смо тако добро живели. Сада не знамо шта сутра носи", наводи Плут.

Криза би Словенију могла да примора да постане шеста чланица еврозоне, и прва међу бившим социјалистичким земљама тог блока, која мора да затражи пакет помоћи да би избегла банкрот.

Директни узрок кризе је неконтролисано позајмљивање државних банака тржишту некретнина и непрофитабилним компанијама које сада нису у могућности да отплаћују дугове. Стручњаци, међутим, препознају и основни узрок: Упркос привидној модернизацији економије, Словенија заправо никада није завршила транзицију од социјализма ка слободном тржишту.

Уместо да буде обављена приватизација фабрика и друге имовине, државне компаније углавном су остале у јавном власништву или је структура њиховог власништва мутна, а инострани инвеститори држани су подаље.

"Словенци никада заиста нису пригрлили капитализам", наводи водећи словеначки социолог Нико Тус.

Када је почетком 1990-их почела дезинтеграција бивше Југославије, Словенија је прва и уз најмање штете напустила федерацију, покренувши економске и социјалне реформе. Словеначка извозно оријентисана привреда доживела је процват крајем 1990-тих и почетком 2000-тих.

Љубљана се придружила ЕУ 2004. без много буке, модернизовала се, изградила инфраструктуру и модерне путеве и усвојила евро 2007. Такодје је имала највише плате и животни стандард медју бившим комунистичким државама које су постале чланице Уније у исто време.

Посматрано са стране, словеначка привреда деловала је као слика здравља. Животни стандард био је у константном порасту, а већина људи уживала је социјалне бенефиције, као што је бесплатно лечење, и све то без болне транзиције ка слободном тржишту, кроз коју су остале бивше комунистичке земље пролазиле.

Међутим, у наизглед савршеном систему су се, током глобалне финансијске кризе из 2008, појавиле прве пукотине.

Словенија, са бруто домаћим производом (БДП) од око 35 милијарди евра, претрпела је тешку рецесију 2009, када је економија само у једној години потонула за више од осам одсто, а затим наставила да тоне.

Резултат је био оштар пад извоза и животног стандарда, као и раст незапослености, која тренутно износи око 12 одсто, готово двоструко више у односу на 2008. Обим ненаплативих кредита банака нарастао је на шест милијарди евра или око 17 одсто БДП-а.

Словенија је у време комунизма била позната као "балканска Швајцарска", и са два милиона становника, била је најбогатија земља бивше Југославије, са познатим извозним производима као што су кућни апарати "Горење" и опрема за зимске спортове "Елан".

Осам година након прикључења ЕУ, Словенија и даље делује средјено и идилично. Словенци уживају у природи, туристи преплављују Алпе и обалу, а у престоници Љубљани баште кафића су пуне.

Међутим, Словенци наводе да је испод те привидне нормалности, ситуација тмурна.

"Свуда око нас људи остају без посла, а нема ничега на видику што би нам рекло да ће ствари бити боље", оцењује Плут.

Трошкови задуживања званичне Љубљане достигли су овог лета седам одсто, што је ниво који је Грчку, Ирску и Португалију натерао да затраже финансијску подршку ЕУ.

Медјународни монетарни фонд наводи да је тренутна рецесија у Словенији, коју описује као једну од најгорих у Европи, показала да је "ранији словеначки економски модел неодржив".

Председник Европске банке за обнову и развој, Сума Чакрабарти, недавно је Љубљани дао добар савет: "У дугорочном је националном интересу Словеније да отвори своју економију за стране инвеститоре."

(Танјуг)