Словенија именовала Француза Ронија Абрама за новог представника у арбитражном суду у спору са Хрватском око Пиранског залива

 Љубљана, Загреб – Словеначка влада јуче је именовала Француза Ронија Абрама, председника Међународног суда правде, за новог представника Словеније у арбитражном трибуналу који одлучује о територијалном спору између те земље и Хрватске око Пиранског залива, јавила је агенција СТА.

Канцеларија словеначког премијера објаснила је да је процедура именовања новог судије поверљива и да о избору прво треба да буду обавештени сви учесници арбитраже.

Представници Словеније у Арбитражном суду Јернеј Соколец и Симона Дреник поднели су оставке након што су испливали транскрипти и снимци њихових компромитујућих телефонских разговора.

Хрватски премијер Зоран Милановић је објавио да ће Хрватска изаћи из тог поступка „јер је контаминиран”, а Арбитражни суд је затим затражио од Словеније да објасни понашање својих представника Соколеца и Дреникове у том суду.

У Словенији сматрају да Хрватска нема право да се једнострано повуче из арбитражног споразума, а у читавој афери за Љубљану је највећи проблем чињеница да је неко недозвољено снимао разговоре словеначких представника у Арбитражном суду.

 Влада словеначког премијера Мире Церара интензивирала је мере на ублажавању штете настале скандалом о граничној арбитражи са Хрватском у Пиранском заливу. Након што је премијер Зоран Милановић јуче објавио да ће Хрватска изаћи из тог поступка „јер је контаминиран” и након што је Арбитражни суд затражио од Словеније да објасни понашање својих представника Соколеца и Симоне Дреник у том суду, огласио се министар спољних послова Карл Ерјавец.

Ерјавец је, како су пренели словеначки медији, саопштио да су словеначке дипломате добиле инструкције како да представе актуелни заплет у земљама у којима су акредитовани.

Председник највеће словеначке опозиционе странке и бивши премијер Јанез Јанша, који је пре неколико дана изјавио да би последице афере требало да преузме управо Ерјавец, каже да због садашње ситуација на томе ипак неће инсистирати.

Јанша, наиме, сматра да заплет са Хрватском треба решити, али и да је Церар одлуком да не смени Ерјавеца заправо на себе преузео одговорност уколико арбитража до краја буде искомпромитована.

Јанша није искључио могућност да би у будућности то могло довести до парламентарне интерпелације против владе.

Словеначки медији, иначе, објављују мишљења правника који тврде да излазак Хрватске из арбитраже није могућ јер то није предвиђено споразумом, а упућује, како се наводи, на наводно шире регионално значење арбитражног споразума за стабилност у региону.

Позивајући се на незваничне информације, словеначка ТВ јавила је синоћ да је Љубљана у Хаг већ послала одговор са траженим објашњењем, али његов садржај није познат.

Секолец и Дреник су, након што су испливали транскрипти и снимци њихових компромитујућих телефонских разговора, поднели оставке.

Због скандала у Арбитражном суду у поступку међуграничног спора Словеније и Хрватске у Пиранском заливу, тај суд би требало сам да се распусти, сматрају хрватски стручњаци за међународно право и право мора.

Професорка Правног факултета у Ријеци с Катедре за међународно право и право мора Весна Црнић-Гротић је за портал загребачког „Јутарњег листа” рекла да би најбоље било да се Арбитражни суд сам распусти јер јој се, како каже, чини да је нарушен основни принцип суђења, а свака њихова пресуда била би сумњива.

Не може се, каже, рећи у којем је тренутку словеначки судија Јернеј Секолец, који је поднео оставку, деловао на остале судије и на који начин.

Црнић-Гротић, бивша заступница Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу у поступку против Србије, сматра да је ситуација у којој су словеначки судија и њихова службеница Министарства спољних послова „врло озбиљна”, те да се арбитар нашао заправо ухваћен у корупцији, што је довољан разлог за ништавност пресуде. „Будући да пресуде још нема, Хрватска може да предузме и друге кораке као што је поступак за раскид уговора јер је тешко нарушен поступак арбитраже”, навела је она и додала да све то треба радити у сарадњу са судом, што је Хрватска већ урадила.

Иако, каже, не постоје правила за ову арбитражу, могу се примењивати друга правила која постоје, попут тзв. Модела правила УН о арбитражном поступку где се предвиђа и прекидање поступка.

Осим тога, појашњава, и начела уговорног права допуштају Хрватској да покрене поступак, а према чланку 60. Бечке конвенције допушта се једнострани раскид уговора ако се утврди да је друга страна тешко повредила уговор. „Ово је сигурно преседан и не памтим да се нешто слично догодило. Ми смо заправо сведоци корупцији судије па би најједноставније било да се суд сам распусти и не улази у нове спорове. Ја очекујем и верујем да ће се то и догодити”, рекла је Црнић-Гротић.

Оставке словеначких званичника у Арбитражном суду за професорку су показатељ да су објављени аудио-снимци веродостојни и да је Словенија прихватила одговорност. „У самом арбитражном споразуму није предвиђено једнострано раскидање, али Хрватска је оштећена страна и на држави је сада терет доказивања да то представља тешко кршење арбитражног споразума. Судија (Секолец) и заступница (Дреник) нису деловали у своје име, госпођа је заступница владе, према томе, све је јасно”, сматра Црнић-Гротић.

И њен колега професор с Катедре за међународно право Правног факултета у Загребу Даворин Лапаш сматра да би најбоље било „да се арбитражни суд сам распусти”.

На тај начин би се, каже, сачувала веродостојност суда.

Лапаш сматра да целу причу треба скратити тако што би се Хрватска и Словенија окренуле неком другом суду како би спор решили на квалитетнији начин.

Важно је, каже, истаћи да се у овом случају не ради о самовољном изласку Хрватске из арбитражног поступка јер је реч о правном механизму који укључује учешће и друге уговорне стране, а почиње нотификацијом Словенији у којој Хрватска тражи, уз образложење, раскид уговора.

Даља процедура, према његовим речима, изгледа тако да у року од највише три месеца Словенија мора да одговори на ту нотификацију, а може у том року и да уложи приговор.

Ако се приговор не уложи, Хрватска може сматрати да је уговор раскинут. А ако се приговор уложи, онда се активира механизам који предвиђа да две странке треба да се обрате неком од средстава мирног решавања спорова.

(Политика)