Слободна Европа: Колико има национализма на протестима против Вучића?

 Протести „Један од пет милиона“ трају већ сто дана, у више од 80 градова Србије. Лидери, углавном „Савеза за Србију“, преузели су микрофоне од глумаца и угледних политички непрофилисаних грађана.

Све то намеће питање у ком правцу ће ићи политичка артикулација даљих протеста и да ли ће оснажити или ослабити њихов замајац, пише Радио Слободна Европа.

„Мислим да Србија више нема куд, нема назад, дакле: или ћемо добити фер и слободне изборе и услове за нормалну и слободну утакмицу, укључујући и медијске услове, или ће Србија наставити да кроз улицу, а то вероватно у будућности значи неку врсту радикализације протеста, присили власт на тако нешто“, каже за РСЕ Борко Стефановић, лидер Левице Србије и жртва физичког напада у Крушевцу новембра прошле године, који је био и окидач за почетак протеста.

Хоће ли бити критичне масе за то?

„Близу смо критичне масе иако не кажем да сви људи желе исто. Јасно је да ће протести ићи у правцу много усмеренијег удара на режим. Кад кажем удара, не мислим на насиље него на мирна и мирољубива средства“, одговара Стефановић, истичући да је лопта у дворишту власти и да од њих зависи хоће ли испунити услове грађана и опозиције.

Национализам и протести

Глумац Бранислав Трифуновић, једно од најпрепознатљивијих лица протеста против актуелне власти, изјавио је пре месец и по дана да би демонстранти извиждали представника било које опозиционе странке због евентуалног говора на протесту.

Прваци Савеза за Србију ипак су стали за говорницу. Лидер „Двери“ Бошко Обрадовић наступио је 8. марта у Врању, одакле је поручио да „нема предаје до пада Александра Вучића са власти“, а Драган Ђилас се обратио грађанима у Ужицу.

А у потоњем отвореном писму Александру Вучићу, иако одреднице „Косово“, уопште нема у Споразуму с народом (документу којег су сачиниле чланице Савеза за Србију), Ђилас је упитао због чега су преговори у Бриселу претворени из техничких у статусне и зашто је током њих Косову дао све, а није добио ништа, чиме је, како је Ђилас навео, уништио позицију Србије, због чега би требало да поднесе оставку.

То, приметиће припадници других опозиционих групација који држе до грађанског, проевропског дискурса, само буди асоцијацију на такмичење у национализму са актуелном влашћу.

Протести грађана су потпуно оправдани и легитимни, с обзиром на назадовање и деструкцију институција од стране актуелне власти, наводи Радомир Лазовић из иницијативе „Не давимо Београд“, која је у процесу формирања Грађанског фронта, заједно са организацијом Локални фронт из Краљева и Удружењем покрета слободних станара из Ниша.

„Мислим да на томе треба инсистирати и не дозволити да нам се због тога што се боримо против Вучића одједном подметне национализам који је толико штете оставио на овим просторима, да нам се подмећу хомофобне изјаве, све оно што долази са ‘Дверима’, ја мислим да су грађани то добро препознали и да они то не желе. Зато сматрам да Савез (за Србију), по мени, ради једну јако лошу ствар, а то је надигравање са Вучићем ко је већи националиста. Ми ни у ком случају не желимо да у томе учествујемо – зато и нисмо желели да учествујемо у једној колони када је потписиван споразум са народом и слично. Ми једноставно мислимо да ћемо на тај начин само људе отерати и у том смислу сматрам да Савез потцењује грађане“, каже Лазовић.

„У крајњем случају, симбиоза грађана и опозиције мора бити постигнута за моменат када се дође до неких слободних избора јер тада неко мора да изађе на црту Вучићу“, оцењује на другој страни Бобан Стојановић, докторанд на београдском Факултету политичких наука.

Нова лица политике

„С једне стране, део грађана говори да не жели Савез за Србију, да не жели старе политичаре, међутим, без обзира на све, мени макар делује да ће без укрупњавања и без апсолутно свих опозиционих странака и евентуално неких нових људи који ће се ту појавити бити јако тешко победити Вучића чак и на тим неким слободним изборима – јер не постоји други модел да се власт у Србији промени“, додаје Стојановић.

Какофонија захтева на протестима – од почетних позива за стварање фер услова за изборе и ослобађање медија, преко захтева за откривање налогодаваца прошлогодишњег убиства косовског политичара Оливера Ивановића, до позива на оставке разних министара и самог Вучића, допринела је конфузији кад је реч о томе шта су стварни циљеви протеста и како и ко ће (пр)оцењивати јесу ли они или нису испуњени.

„Први пут кад сам проговорио о протесту, кад је тек почињао, рекао сам да протесте подржавам, али се плашим за њихову судбину јер ми није било сасвим јасно – а сад је још мање – шта се хоће протестима, зато што су захтеви за смену Вучића и других званичника нереални. Требало је кренути од нечега што је могуће јер нема, најпре, критичне масе за то, а нема ни правог мотива, што је такође велики проблем“, оцењује за РСЕ угледни књижевник Филип Давид.

Требало је ограничити захтеве на оно што је могуће променити, а то је поштовање професионалног кодекса новинара и медија, што је основни услов за спровођење фер и слободних избора.

„Није то кренуло тако него, као што видимо, у протестима учествују организације и појединци веома различитих уверења – од крајње деснице, до крајње левице – и ту усаглашавања тих захтева нема и онда је нормално да свако после извесног времена почне да вуче на своју страну, да се демонстрације претварају у неку врсту викенд-протеста, суботом – са све женама са малом децом, кучићима итд – што све утиче на смањивање озбиљности тих протеста, а ситуација у држави је озбиљна“, упозорава Давид.

Иако и од тога да ли ћемо и када признати Косово зависи оно што ће нам се у земљи догађати, то се и не помиње, примећује наш саговорник:

„То је стога што о томе у протестима очевидно постоје веома различита мишљења, а имам утисак да преовлађују они који су за неку врсту статуса кво. Уз то је дошло и до тога да опозиција жели да преузме вођство протеста, а, с друге стране, организатори који су те протесте покренули нису јасни у дефинисању њихових циљева и бојим се да ће, ако се овако настави, то ићи у једно лагано гашење или у сукобе који ће се појавити, а већ се појављују, међу самим демонстрантима. А оно што је опасно јесте то да ако ови протести пропадну, онда ће за једно дуже време та енергија да ишчили и биће потребно доста времена да се поново покрене нека врста протеста“, упозорава Филип Давид.

„То што су појединци позивали на то да Вучић мора да поднесе оставку и да напусти политички живот Србије, то су апсолутно нереални захтеви и мислим да сви морају да знају да су протести инструмент да се медији у Србији отворе, да се међународни актери позову да реагују на све ово што се дешава у Србији и да се онда, кроз одређени временски период, дође до иоле слободних избора на којима ће грађани морати да имају политичког представника који ће да изађе на црту Вучићу“, сматра Бобан Стојановић и додаје да не верује да ће се то постићи до парламентарних избора наредне године јер је премало времена.

Он верује да ће протести испуњенити циљ на дужи рок, што се, каже, може десити најраније на председничким изборима 2022. године.

(РСЕ)