петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Слободна Далмација: Хварски бискуп подржава захтев СПЦ
Хроника

Слободна Далмација: Хварски бискуп подржава захтев СПЦ

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 12. јануар 2011.

Премда је афера "Сунчани Хвар" последњих дана главна тема о којој се расправља у граду подно Шпањоле, јавност је у једнакој мери заинтригирала вест да је Српска православна црква преко Епархије далматинске затражила повраћај власништва над црквом св. Венеранде, која се налази у кругу истоименога ноћног клуба. Хваране је, чини се, посебно "погодило" саопштење СПЦ-а да су добар део хварског становништва у другој половини 16. века чинили православни Срби, пише "Слободна Далмација".

"Најпре истичем задовољство због те потражње, јер се њоме, па макар и на врло неприкладан начин, подстакло питање заиста неприхватљивог односа према културно-верским вредностима у нас, посебно овде у граду Хвару, па и враћања истих у крило Католичке цркве.

Као да нам је потребан неко са стране ко ће нас упозорити на поштенији однос према свему што је у граду Хвару означено верским ознакама.

И није само питање "Венеранде", него и више других објеката који су током историје одузимани Цркви и данас служе некој другој сврси, а не верској", казао је хварски бискуп Слободан Штамбук.

Међутим, познати хварски историчар др Јошко Ковачић, архивар у хварском одељењу Државног архива Хрватске, рекао је за "Слободну Далмацију" да се "у суштини није радило ни о каквом манастиру, како пише у саопштењу СПЦ-а, него је то била обична мала гостинска кућица, односно објекат у коме су живели један или два свештеника, најчешће калуђери." Они су заправо у Грчкој цркви опслуживали морнаре, а то је била државна црква са седиштем у Венецији, додао је Ковачић.

"С искреним поштовањем према православљу и православним верницима, жао ми је што у вези с овим предметом о коме говоримо морам истаћи нетачности које се износе у новинским чланцима и које немају ништа заједничко с правим историјским чињеницама. Ту у првом реду мислим на изнешену неистину да је у граду Хвару током 16. века било више Срба неголи Хрвата", закључио је Ковачић.

(Вести онлине)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер