Хроника | |||
Слободна Далмација: Хварски бискуп подржава захтев СПЦ |
среда, 12. јануар 2011. | |
Премда је афера "Сунчани Хвар" последњих дана главна тема о којој се расправља у граду подно Шпањоле, јавност је у једнакој мери заинтригирала вест да је Српска православна црква преко Епархије далматинске затражила повраћај власништва над црквом св. Венеранде, која се налази у кругу истоименога ноћног клуба. Хваране је, чини се, посебно "погодило" саопштење СПЦ-а да су добар део хварског становништва у другој половини 16. века чинили православни Срби, пише "Слободна Далмација". "Најпре истичем задовољство због те потражње, јер се њоме, па макар и на врло неприкладан начин, подстакло питање заиста неприхватљивог односа према културно-верским вредностима у нас, посебно овде у граду Хвару, па и враћања истих у крило Католичке цркве. Као да нам је потребан неко са стране ко ће нас упозорити на поштенији однос према свему што је у граду Хвару означено верским ознакама. И није само питање "Венеранде", него и више других објеката који су током историје одузимани Цркви и данас служе некој другој сврси, а не верској", казао је хварски бискуп Слободан Штамбук. Међутим, познати хварски историчар др Јошко Ковачић, архивар у хварском одељењу Државног архива Хрватске, рекао је за "Слободну Далмацију" да се "у суштини није радило ни о каквом манастиру, како пише у саопштењу СПЦ-а, него је то била обична мала гостинска кућица, односно објекат у коме су живели један или два свештеника, најчешће калуђери." Они су заправо у Грчкој цркви опслуживали морнаре, а то је била државна црква са седиштем у Венецији, додао је Ковачић. "С искреним поштовањем према православљу и православним верницима, жао ми је што у вези с овим предметом о коме говоримо морам истаћи нетачности које се износе у новинским чланцима и које немају ништа заједничко с правим историјским чињеницама. Ту у првом реду мислим на изнешену неистину да је у граду Хвару током 16. века било више Срба неголи Хрвата", закључио је Ковачић. (Вести онлине) |