Слободан Самарџић: Неизвесно придруживање Европској унији

Србија је у фази неизвесног придруживања Европској унији, оценио је данас профестор на Факултету политичких наука Слободан Самарџић.

Он каже да не може да замисли могућност да Европска комисија упути Србији Упитник, неопходан за процес добијања статуса кандидата, а да барем није отпочела ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању.

Самарџић је на округлом столу Центра за либерално демократске студије оценио да је процес придруживања Србије у неизесној фази, јер су за даљи напредак неопходне две једногласне одлуке Савета министара.

Прва одлука је да се од Европске комисије затражи мишљење о напретку Србије и слању Упитника, а друга којом ће Савет министара дати зелено светло на одговоре Србије из Упитника, рекао је Самарџић.

Ту се појављује и неопходност треће једногласне одлуке, односно "зеленог светла" држава чланица да почен процес ратификације ССП, објаснио је Самарџић.

Према његовим речима, процедура придруживања је већ сама довољно компликована, без политичких услова који се постављају Србији, а који се могу видети кроз однос према Косову, Републици Српској и НАТО.

Самарџић је подсетио да је у извештају Европске комисије из 2009. године о напретку Србије, већ речено да без добросуседских односа Србије и Косова нема напретка у процесу европских интеграција, што је, како је рекао, француски министар спољних послова Бернар Кушнер само поновио током посете Београду.

Бошко Мијатовић из Центра за либерално демократске студије оценио је да ствари у Србији, када је реч о институционалним реформама не иду добро, иако се реформе номинално обављају.

Она лакша половина транзиционог пута је одавно успешно окончана, али Србија не успева да одмакне на оној тежој половини и заиста се приближи европским стандардима, оценио је Мијатовић.

Према његовим речима, после десет година транзиције, Србија је другачија земља у политичком, економском и социјалном смислу од оне из 1990. године.

Мијатовић је нагласио да део разлога слабог рада државе и институција лежи у ограниченим административним капацитетима Владе и управе, почев од министара па надаље.

У кадровским решењима доминира партијски интерес и запошљавање активиста на одговорна места, којима нису дорасли, нагласио је Мијатовић и додао је да Влада Србије оријентисана на сопствену рекламу, а премало на обављање стварних државних послова.

(Фонет)