Početna strana > Hronika > Slobodan Reljić: Doviđenja, Mlađo, doviđenja…
Hronika

Slobodan Reljić: Doviđenja, Mlađo, doviđenja…

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 17. februar 2011.

Odlazak Mlađana Dinkića je simboličan raskid hipnotisane Srbije sa neoliberalnim kapitalizmom najgore vrste

Odlazak Mlađana Dinkića iz Vlade Srbije mnogo je više od smene jednog neposlušnog ministra i potpredsednika Vlade. Mnogo, mnogo više. To je kraj jednog doba koga će se Srbija, kad izađe iz ovog perioda gde su joj uši pune vode, stideti više nego onih najkomunističkijih vremena. 

Mlađan Dinkić je bio najautentičniji „sledbenik" neoliberalnog kapitalizma među Srbljima. On je tog globalnog kiklopa, kome je konačno puštena krv ujesen 2008. godine u vrhovnom hramu u Volstritu, nosio s ponosom koji u svom srcu gaje samo fundamentalisti iz najzabačenijih provincija "Velikog carstva". Malo je reći da je Mlađo bio veći papa od pape. Adam Smit, za koga važi da je rodonačelnik vere da tržištem upravlja "nevidljiva ruka", za njega je običan mlakonja i ostareli amater. A da ga je negde video sa kakvom strašću daje državne pare kapitalistima sa bilo kojeg meridijana, Milton Fridman bi skinuo kapu i poklonio mu se do zemlje. Nikakva škola to ne može da stvori. Samo praksa. I samo u zemljama kao što je Srbija. A, ako "čikaška škola" ikad ponovo bude ono što je bila, dovodiće tog čoveka i pokazivati ga studentima kao Divljeg Bila Hikoka onomad, a kao ono na Beverli Hilsu ugraviraće se Mlađino ime u betonske pločnike grada Čikaga. 

Samo je Mlađan Dinkić mogao da jednu manje-više evropsku zemlju, koju je nemoguće izolovati iz svetskih tokova komunikacije, dve godine drži u hipnotisanom stanju, pa da ona i ne primeti da je počela Velika svetska kriza. Mlađo je opčinio Vladu, predsednika, Skupštinu, urednike, novinare... Čak je i TV-kamera pred koju su ga stavljali svaki dan izgubila moć hladnokrvnog posmatranja "objekta" te su se njegove dnevne aktivnosti uveče predstavljane Srbljima u prajmtajmu, pojavljivale kao savršene jednočinke: neki nasmešeni lokalac u jeftinoj, ali baš opranoj jakni kopa rupu za "kamen temeljac", jedan kosooki biznismen se rukuje sa direktorom koji se preziva na "ić", onda potpredsednik srpske vlade potpisuje dugogodišnji ugovor kako će ovim dobrim ljudima iz dalekih zemalja dati pare naše države, a da oni nešto od toga isplate i našim radnicima, tada On, podignute brade kao jedna istorijska ličnost iz jedne nama nekad susedne a sada samo prijateljske zemlje, izjavljuje kako zapošljava toliko i toliko radnika. Svih profila. 

Čitavo vreme sam čekao da neko sabere i objavi koliko je to ljudi čarobnjak Mlađan Dinkić zaposlio i kakvog je sve dobra dobri Mlađan napravio za ovu državu. Znalo se da ga opozicija ne trpi, da koalicioni partneri ne žele da se mešaju u "Mlađin resor", a Kalanovićka i Grubješićka su ipak "u sukobu interesa", te je izgledalo da ćemo se tog podatka izvanrednog dokopati tek za pedeset godina, kad se sa nekih dokumenata skinu oznake tajnosti. Ali ne. Mlađina dostignuća su nam otkrili njegovi. MMF, u koji se on kleo kao u oči svoje, objavio je rezultat "najvećeg neoliberala ikad" i to - sindikatima. Mlađan će se osetiti izdanim. Ali šta je mogao očekivati posle dešavanja oko Hosnija Mubaraka, jednog od najvećih prijatelja Zapada u poslednjih tri decenije. Druga su vremena, a Mlađo, Hosni i mnogi to još ne žele ili ne mogu da vide. Neki zlobnici bi rekli da je njihov položaj sličan onom činu kad je general Kadijević polagao nade u generala mrtve sovjetske vojske Dimitrija T. Jazova 1989. godine. 

I tako, rezultat za dve godine je: "Od početka krize u Srbiji je bez posla ostalo 400.000 ljudi, a javni dug se približio cifri od 45 odsto BDP-a", otkrili su sindikalcima ona dvojica "izvršnih sekretara" CK MMF, Bogdan Lisovolik i Albert Jeger. 

A ne, uzvratili su sindikalci, nama je Mlađo rekao drugačije. Dobro, mi kao sindikati uvek na to njegovo "još pola bacimo u vodu", ali znamo da to ne može biti ni 280.000! Dvojica vašingtonskih "egzekutora" su se nasmejali ledeno učtivo, onako kako je Mlađo oduvek hteo, ali mu kao strasnom Balkancu nikad nije pošlo za rukom: izgubljeno je 400.000 radnih mesta i taj podatak je apsolutno tačan! 

Eto, i ova revolucija izgleda s prljavom vodom iz korita izbacuje svoju najbolju decu. Mlađan Dinkić nije samo "izleteo" iz Vlade "svog prijatelja" Borisa Tadića, nego sad mu preti i da "izleti" iz društva za koje je dao sve. Zar radikali godinama ne opisuju tog hrabrog čoveka sa šmajserom na junačkim prsima kako kao Valter brani Narodnu banku? Zar nije taj Mlađo ne trepnuvši likvidirao i zatvorio četiri najbolje srpske banke kao oronule domove kulture iz sela sa Stare planine? Zar taj hrabri neoliberal nije za "pristojnu sumicu" dao "stranim ulagačima" Poštansku štedionicu, pripadajuće SDK-objektiće i još štošta širom primitivne zemlje Srbije, i da se Srbi ne dosete nazvao to - Nacionalna štedionica? On koji je prezirao naciju i nacionalno smogao je snage da pređe preko toga samo da bi poveo Srbiju "putem progresa". A i da zadovolji "svoje" ideološke saborce, ma odakle da su. 

U vladajućoj koaliciji nema čoveka koji bi mogao zameniti Mlađana Dinkića na liniji odbrane neoliberalizma. Boža Đelić "nema herca" za tako šta, a ostali - koje je neoliberalni kapitalizam "na srpski način" učinio kapitalistima sa krupnim sumama na računima i lepim imanjima (od vinograda, do agencija i industrija) prosto nisu svet koji veruje u bilo šta. Oni su se iz čistog konformizma učlanili u evro-socijaliste, a ako ovaj splav krene udesno, pravo, uzbrdo, nizbrdo, kud god - oni će na "pravu stranu". 

Teško će sada biti Mlađanu Dinkiću. Kad ga Boris i prijatelji (bivši!) odvoje od "tokova novca" i on i njegova ekspertska partija će venuti kao ruža u pustinji. Toliko sjajnih ideja, a para niotkud. Koliko je samo moglo da se nađe "izuzetnih" azijskih firmi, čija imena nama na žalost ne znače ništa; ili kako bi Fijatu, koji je sada i zvanično apsolutni evropski šampion po padu prodaje automobila, lepo došla još jedna Mlađina injekcija. Ništa sudbonosno, ali dobro dođe. 

Dobro, u ovoj zemlji malo ko veruje da Mlađo nije iza one tužne zbirke rasparenih šolja za kafu nešto "štekovao" na sigurnim mestima "tamo daleko" u bankarskim bivacima koji se imenuju dugim redom cifara koje se tu i tamo presecaju crticama. Ali, kad nisi ministar ekonomije "ne vole" te više ni kamere. Urednici te gledaju kao pijanca iz "Prešernove kleti" ili iz "Grmeča". A novinarke, koje su tako lepo znale da slušaju te sjajne rezultate i užarena pogleda gledaju u "sjajnu projekciju" još sjajnije budućnosti, zaobilaze te na puškomet. U Parlamentu te na prvoj krivini sačeka Zoran Krasić ili neki "demokrata Srbije", pa te tranžiraju kao plećku koja tukne oko koske. Onda, predsednica Narodne skupštine kaže: Narodni poslaniče Dinkiću, nemate pravo na repliku... 

Grozno! 
Jedino što našem Mlađi ostaje su: Razjedinjeni regioni Srbije. E, tu će se naći i neko iz "starog društva" da stvar potpomogne. Neko od "onih ambasadora" će naći, s vremena na vreme, neki termin da sasluša dokle je Mlađan projekat, koji je od početka imao njihovu podršku, odmakao. I neka para će se naći, ali sad, kad su u igri razne važne ekipe, od Irana do Maroka, kad se moraju "tviter revolucije" podržati iako Velika kriza i onim najbogatijim drži vodu do brade - biće toga manje. Za Mlađu, kome je uvek "prelivalo", to će biti kao polupuna čuturica vode, a do prve oaze 50 milja. A kad dođe do oaze, tamo verovatno više nema ni da se spere prašina s grla. 

Sve u svemu, zla sudbina je, izgleda, naterala orla da krizira među kokošima. Taj divni svet kojim je Mlađo okružen, to predsedništvo G17-plus, ili tako nekako se zove "vrh partije" koja odavno ima samo jednog pravog člana, rastakaće se i razilaziti. Isto kao što su se okupljali. Gde ima bolje, tu im široko polje. Principijelno! Ono njegovih vernih saradnika što ostane u Vladi usamljeno, nevešto, nemušto, nehrabro više može poslužiti onima koji se okrenu protiv njega nego njemu samom. Tako da Mlađanu Dinkiću ostaje ili da pusti da ga oduvaju vetrovi krize ili da još jednom krene u odlučni juriš u kome bi mu uzor mogli biti i oni bezimeni momci koji se opasuju eksplozivom na Zapadnoj obali, u Pakistanu ili na moskovskom aerodromu. 

Dakle, Va banque! Ali ovaj put on neće imati šta da založi do svoju šiju. Naravno, ovo nije kraj. U Borisovom kabinetu će znati da se ne treba predavati dubokom snu dok se ispod prozora čuje škrgut zuba "poslednjeg neoliberala". Čuće se još za Mlađana Dinkića. Sasvim izvesno. 

(Fond Slobodan Jovanović)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Koliko će po vašem mišljenju trajati vanredno stanje u Srbiji?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner