Слободан Георгијев: Милан Радојичић - "први потпредседник" Срба на Косову

 Најтраженији Србин са Косова који није на потерници озваничио је своје присуство у политичком животу избором на место потпредседника најутицајније политичке партије међу Србима на Косову. На седници одржаној 9. јуна 2018. године на којој је обележена годишњица од формирања Српске листе Милана Радоичића, Србина родом из Пећи, изабрали су делегати партије која влада у свих десет "српских општина" на Косову и има замрзнути статус у Влади Косова коју предводи Рамуш Харадинај.

ВАРАВА ИЗ ПЕЋИ: Милана Радоичића је сам Ивановић означио као једног од највећих криминалаца у том делу Косова, као човека који држи све у својим рукама, који о свему "на северу" одлучује јер је у његовим рукама новац, али и сила. До убиства Ивановића о Радоичићу се у Србији мало знало, некако се више ћутало него што је смело да се говори. Било је објава у којима је навођено да је он некакав кум Звонка Веселиновића, који је дуго био "препознат" као прави лидер Срба са севера Косова – још од "славних дана" одбране прелаза на Јарињу 2011. године. Помиње га Вучић у једном од обраћања нацији после избора на Косову у јесен 2017. године и за њега каже да је један од оних који бране српску децу. Доцније, после убиства Оливера Ивановића, Вучић је негирао да се икада срео са Радоичићем, и да је са њим разговарао, у шта вероватно ни сам не верује.

Радоичића, с друге стране, годинама уназад познају српска полиција и тужилаштво, који су га "гонили" у три одвојена поступка од 2009. године наовамо и успели су да докажу да је фалсификовао личну карту једног грађанина Црне Горе за шта је био симболично кажњен. За два поступка у којима је био заједно са својим кумом Веселиновићем није било доказа да га се осуди – у вези са пословима у оквиру изградње путне инфраструктуре у различитим деловима Србије. О томе је протекле зиме детаљно било речи у недељнику "Време" (видети текст "Живот, смрт и политика на северу", "Време" бр. 1412).

Ако нисте становник Косова, за Милана Радоичића сте могли да знате само из прича и са неких фотографија. Они за које се претпоставља да би могли да га познају, а нису радници МУП-а или његов земљак Рамуш Харадинај, понашају се према њему као апостол Петар према Исусу пред "хапшење": говоре да нити га познају, нити знају чиме се бави, нити ко је он уопште. Нажалост, нити су представници српских институција апостоли, нити је Радоичић Исус. Његова биографија је више налик оном Варави кога је Пилат ослободио, е да би Исуса разапели.

НЕКИ НЕ ВЕРУЈУ, НЕКИ НЕ ЗНАЈУ: Коло је повео председник државе који зна све о сваком човеку и селу у Србији, а негира да је икада имао било какве везе с њим. У данима када се Радоичићево име помињало у вези са истрагом убиства Оливера Ивановића, у зиму 2018. године, Вучић је у јавности говорио да не верује да би тај човек починио или учествовао у таквом злочину с обзиром да је свађа између њега и Ивановића потрајала више од деценију и по. Ни Марко Ђурић, Вучићев изасланик за Косово и познати српски маратонац и страдалник, не зна ништа о Радоичићу и на једној конференције за новинаре напада новинара "Инсајдера" који покушава да од њега сазна више о односу институција Србије са човеком снажне криминалне прошлости. Исто се дешава и са министром полиције др Небојшом Стефановићем који не одговара новинарима него њих пита да ли то они тврде да је Радоичић починио неко кривично дело, а сам би требало да зна да јесте ако је мало читао новине у последњих неколико година.

О Радоичићу не зна ништа ни Милован Дрецун, стручњак за питања безбедности на Косову и један од најдуговечнијих сарадника медија када је реч о "дешавањима" на Косову. Он је гостујући на Телевизији Н1 зблануто погледао у Мињу Милетић када га је питала о Милану Радоичићу – изгледао је као човек коме је речено да то име не спомиње.

Дрецун је познат по томе да је лично прочитао све доказе о злоделима Рамуша Харадинаја и других албанских лидера, зна све о кретању међународних мрежа шпијуна на простору Србије, Косова и других српских земаља, а баш ништа не зна о Радоичићу, однедавно првом потпредседнику Српске листе.

Ни Горан Ракић, лидер Српске листе, не зна много о Радоичићу, али је на седници на којој је овај коптиран у вођство партије рекао да би Народна странка Вука Јеремића требало да се бави криминалом у својим редовима а не тиме ко је Радоичић.

КО ЈЕ ОВАЈ ЧОВЕК: Радоичић је родом из Пећи, или околине Пећи, дакле из "зоне одговорности" Рамуша Харадинаја док је овај био предводник такозване Ослободилачке војске Косова. Последњих десетак година је са својом екипом и кумом Веселиновићем развио послове широм Србије, Косова и Црне Горе, углавном у области трговине и транспорта. Из онога што је о њему било речено на претходним суђењима, своју каријеру и судбину везао је за Веселиновића јер га прати годинама уназад. Ако бисмо правили шаљива поређења, он је више Лука Браци а мање Том Хејген.

Изгледа да је после етаблирања Звонка Веселиновића као једног од најамбициознијих српских привредника у последњих пет година, Радоичићу остало да "држи" север Косова и да са својим пословним партнерима из Приштине и других косовских центара одржава добре пословне односе, док је кум Звонко пребацио делатност на потезу Копаоник – Коридор 11 – Нови Сад.

У Митровици људи избегавају да кажу његово име у јавности – толики страх улива грађанима. Када је аутор овог текста прошле године на ручку у једном ресторану у Митровици поставио питање својим саговорницима о томе где је Звонко, шта ради његова екипа, читава се кафана утишала и сви погледи су се усмерили ка оном ко га помиње тако гласно.

Веселиновић и Радоичић су са својим помоћницима имали важну улогу у политичком животу Срба са Косова у неколико наврата, али је суштина увек била иста: требало је "охрабрити" тамошње Србе да подрже политику Београда. Неки су то разумели из разговора и порука, па су учествовали на разним изборима на којима пре 2013. године не би никада, а некима је било потребно да се дође "на кућу" и да му се порука саопшти у лице. Углавном, Веселиновић и Радоичић су своју пословну слободу купили радом на терену кад год је требало: 2011. да наводно бране Србију и њене институције на северу Косова, а од 2013. године да "мењају свест" Србима и полако их увлаче у "косовско друштво".

Ова последња политичка активност им је вероватно донела и прећутно одобравање међународне заједнице јер је требало на све начине Србе "угурати" у "косовски воз", а сви знамо да на њему нема икона које је исцртао Марко Ђурић.

ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА: Политичка димензија Милана Радоичића посебно је занимљива: он се појављује на снимцима РТС-а и у косовској штампи у различитом политичком окружењу с јесени 2017. године. Најпре га видимо у чувеном видео-раду извештача РТС-а из Митровице после косовских избора на којима је "убедљиво" победила Српска листа која није СНС. У крупном кадру је Марко Ђурић који држи телефон у десној руци и разговара преко спикерфона са Александром Вучићем. Наспрам њега је Горан Ракић, свеже избријане главе, са модерним наочарима на носу, дотеран и насмејан. Између њих је, али мало иза, даље од камере, неки човек грубих црта лица, као они људи који кад се смеју до изражаја им дођу боре око очију и на образима, ошишан накратко и браде старе пет дана, обучен у црно. Доцније ће се испоставити да је на тој композицији, која подсећа на ону Нехру–Насер–Тито из времена стварања Покрета несврстаних, тај трећи управо Милан Радоичић, сива еминенција силе и богатства на северу Косова. То је човек који држи у рукама џиновску флашу шампањца марке Моет, попут победника на тркама Формуле 1. У једном тренутку Марко Ђурић поведе певање као на трибини "Ацо Србине, Ацо Србне", а Ракић и Радоичић весело прихвате.

Друга слика на којој видимо овог предузетника јесте она на којој је он на састанку са Рамушом Харадинајем у неком ресторану у Приштини, у потпуно неформалном, "спортском" издању. На Косову се верује да је управо Радоичић био спона са Харадинајем која је довела до тога да посланици Српске листе подрже Харадинаја за премијера – дакле човека за кога се верује да је убијао у колевци и вадио бубреге без анестезије. Сам Харадинај га нешто доцније у емисији на српском језику помиње као главног човека Срба на северу Косова.

Дакле, човек који је био "означен" као потенцијални виновник у атентату на Оливера Ивановића, човек са дебелим криминалним досијеом и са још већом фамом о томе колико је моћан у свету криминала, постао је и формални представник Срба са Косова. Србе на Косову унилатерално представља изданак Српске напредне странке, Српска листа, а лидери СНС-а тврде да не знају ништа о Радоичићу.

Током ове године Косово и Србија би можда морали да "унапреде своје односе" и ако је Београд на путу да уради нешто "велико", од какве помоћи за косовске Србе може да буде то што их представља човек који нема кредибилну биографију и који лако може да буде уцењен?

Можда је све време и идеја да се то догоди, да и Срби преко ликова као што је Радоичић и Албанци преко ликова као што су Тачи и Харадинај буду приморани на кооперативност. У супротном, биће отворени досијеи, сазнаће се све што се крило, видеће се да постоје докази за све што је звучало само као гласина.

Можда је неко проценио да је то добро, али искуство обичних људи за сада није такво да би отворено и гласно подржавали људе чије име не смеју на улици или у кафани да помену. Представници "међународне заједнице" долазе из земаља које имају колонијално искуство и сигурно су се сусретали и са горим ликовима него што су Харадинај или Радоичић и свакако знају како да њима манипулишу. За грађане Косова и Србије то никако нису добре вести јер нема реда и поретка у државама које воде људи са криминалним досијеима и људи који насиље стављају испред дијалога и компромиса.

С друге стране, искуство нас учи да ова власт, у последњих шест година, зна да богато награди свакога ко јој помогне у неком тешком послу: неком тендер, неком хотел. Неком град. Зависи од услуге.

(Време)