четвртак, 26. април 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Славиша Лекић: Дада Вујасиновић или смрт у присуству власти
Хроника

Славиша Лекић: Дада Вујасиновић или смрт у присуству власти

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 16. април 2018.

Природно је умрети, као што је природно бити рођен. Није природно умирати у присуству државе. Страшно је кад држава одмахне руком на нечију смрт. А најстрашније је кад држава игнорише нечији живот!

У ноћи 8. априла 1994. године у свом стану у Београду пронађена је мртва новинарка Дада Вујасиновић. Њена породица и колеге од почетка су сумњали у званичну верзију истраге, према којој се новинарка убила из ловачке пушке. Вујасиновићева се прославила серијалима текстова о блиским везама тадашње власти, криминала и ратних злочина. После њене смрти никад није пронађена „Дадина чувена црвена фасцикла“ са „пипавом“ документацијом. Поновљеним вештачењима, почетком 2008, одбачена је верзија о самоубиству, а последњим вештачењем у Холандији „дозвољене“ су могућност убиства, самоубиства или несрећног случаја.

На Ускрс 11. априла 1999, између 16.38 и 16.45, часова двојица непознатих починилаца пришли су с леђа и из „скорпиона“ (М-84) испалили 12 метака у Славка Ћурувију и тешко повредили Бранку Прпу. Александар Вучић, који је четири године пре убиства у Аргументу Ратка Дмитровића поручивао – „Осветићу се Славку Ћурувији кад-тад“, сад је, с позиције министра за информисање, тврдио да је Ћурувију убила – „црногорска мафија због дугова“. На годишњицу Славкове смрти савезни министар информација Горан Матић јавно је поручио: „Непријатељи су сви они који питају ко је убио Ћурувију“! Пет година после смрти Томислав Николић је казао: „Ја не жалим Славка Ћурувију. Не могу баш сваког да жалим“! Оптужница за убиство Ћурувије подигнута је 15 година после убиства. Суђењу се не назире крај.

Дванаест дана касније, 23. априла 1999. у два сата и шест минута, у НАТО бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици погинуло је 16 од 150 радника РТС-а, колико их је радило те ноћи. Хјуман рајтс воч касније је известио: „…И поред ратне пропаганде овог медија, није било никаквог војног оправдања за бомбардовање зграде РТС-а.“ Иако је Александар Вучић, тадашњи министар за информисање, имао сазнања о именима одговорних за жртвовање 16 особа, само је генерални директор РТС-а Драгољуб Милановић одговарао: осуђен је на 10 година затвора. Упркос настојањима дугим 18 година, породице страдалих ни данас немају одговоре на кључно питање: зашто није учињено нешто што је очекивано, логично и пре свега људски – зашто људи нису склоњени из зграде РТС-а, коју је портпарол НАТО-а Џејми Шеј пре бомбардовања означио као „легитимни војни циљ“?

У петнаест до три изјутра 14. априла 2007. године, у центру Врачара, на симсу прозора собе у којој спавају супружници Анастасијевић, експлодирала је једна од две постављене „кашикаре“. Иако су политичари овај акт окарактерисали као покушај убиства са елементима тероризма, случај је поверен општинском тужилаштву, надлежном за лакша кривична дела, а истрагу је водило одељење градског СУП-а које се иначе бави подметнутим пожарима. Непуних пет година пре постављања бомбе на прозор, на суђењу Слободану Милошевићу, новинар Анастасијевић цитирао је изјаве Војислава Шешеља да је своје добровољце слао на ратишта по налогу Јовице Станишића и Франка Симатовића. Три године пре експлозије бомбе генсек СРС-а Александар Вучић на, хм, конференцији за медије присутнима је олајавао данас покојног Јована Дуловића и Анастасијевића, илуструјући свој суд о „издајницима“ и „страним плаћеницима“ некаквим „материјалима“ чији је ДНК могуће наћи у архивама БИА! А само шест месеци пре „кашикаре“, Секретаријат Трибунала у Хагу донео је одлуку да војвоткињи Јадранки Шешељ забрани посете војводи Воји: откривено је да је после претходног сусрета у Београд однела списак осам сведока оптужбе, међу којима су и Анастасијевић и Дуловић, новинари Времена. Данас, десет година касније, поступак је – у предистражној фази.

Осим што су се све ове трагедије, укључујући и напад „кашикаром“, одиграле у априлу месецу и што су све, индикативно, повезане с влашћу која је (и) данас на челу Србије, заједнички именитељ им је и Комисија за истраживање убистава новинара која третира све ове случајеве. Ову провладину организацију заједно су основали и истином о истрагама руководе Веран Матић и – Александар Вучић. Будући да овај сув текст „врца“ бројкама и чињеницама, вашим вијугама препуштам евентуалне инсинуације и претпоставке.

А ја бих волео да нам макар овај април буде подстрек да се упитамо: кад смо ми то тачно огуглали на „игнорисање живота“ од државе; зашто храбро ћутимо свих ових година; је ли кукавичлук последица незнања и да ли кукавичлук и савест дођу једно те исто?!

Имам и потенцијални одговор: мало нас је, ал’ смо – такви!

(П.С. Овај текст је, од речи до речи, објављен у Данасу пре годину дана. Знате шта се променило у међувремену: Вучић је заменио Тому Николића)

(Славиша Лекић – Данас)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли верујете да ће се сазнати ко је убио Оливера Ивановића?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер