Славиша Лекић: Ћићолина и Оља Зекић

Добро, бре, бедни сексисто (то је прво што ће многи помислити), па, шта си нашао заједничко код Ћићолине, чувене порно диве и Оље Зекић, још чувеније чланице Савета РЕМ-а?!

Регулаторно тело за електронске медије је заједнички именитељ и копча између ове две диве!

Ћићолину, наравно, никад нисам упознао. Али сам је препознао ономад кад је гостујући код Миломира Марића у јутарњем програму залепила сисе на камеру Хепи ТВ. Доказујући, још једном, да своје ударне атрибуте може да истура кад и где хоће.

Проверавајући наводе грађана да је приликом Ћићолининог гостовања у емисији „Добро јутро Србијо“ емитован и еротски садржај, чиме је прекршено више законских одредби, РЕМ је, заједно са Зекићком, сматрао да нема основа да се покрене поступак за изрицање мера: штавише, детаљно су образложили да Ћићолина није груди показала спонтано.

Ни Оливера Зекић своје атрибуте не показује спонтано: кад усред изборне тишине, кад му време није, срочите љутито и по политичким ставовима више саопштење него писмо и тај документ, са све меморандумом самосталне и независне институције, што РЕМ по статуту јесте, пошаљете са званичне адресе РЕМ-а генералном директору РТС-а и медијима, ту, такође, нема ни С од спонтаности.

У оштром тону, позивајући се на истанчана чула слуха бројних (сиц) гледаоца који су се јавили РЕМ-у, Оља је „прикачила“ РТС-у да је намерно снижавао тон Горану Весићу, менаџеру Београда, кад год је овај врло цивилизовано, дреком, галамом, циком и пеном која је прскала по Оливери Јовићевић, покушавао да заташка звук који је избијао из уста Драгана Ђиласа. Оног истог за кога је Весић, нема 6 година томе, тврдио да је – будућност Србије!

Иако статут РЕМ-а (члан 14) изричито прописује да члан Савета РЕМ „не може у одлучивању да заступа ставове и интересе било ког државног или политичког органа или било које организације, интересне групе, емитера, других правних или физичких лица“, Зекићева оптужује Јавни сервис да је „изразито фаворизовао представника бивше власти Драгана Ђиласа, коме је допуштено да говори и дебатује, док је представник владајуће коалиције, оваквим играњем са звуком, покушан да буде представљен као неко ко је непристојан, ко добацује и кибицује са стране“.

Спреман сам да положим озбиљну кинту да, упркос томе што је прекршила све што се може прекршити, од статута РЕМ-а, до Закона о електронским медијима, Зекићевој неће пасти ни длака с главе. Не само због тога што руководеће „ћићолине“ са РТС-а неће смети да потегну то питање.

За Оливеру Зекић први пут сам чуо у једној од бројних легенди које су пратиле убиство Славка Ћурувије. Сведоци тако кажу да је у понедељак 5. априла 1999. у Дневнику II РТС-а читана пашквила „Ћурувија дочекао бомбе“, аутора Мирослава Марковића, где се инсинуира да је Славко Ћурувија током посете Вашингтону тражио бомбардовање Србије. Сага, даље, каже да је свега десет минута по читању тог опасног штива Ћурувију назвала једна новинарка Славковог „Дневног телеграфа“ и обавестила га да Александар Вучић, министар за информисање у Влади Србије и један од „крвних“ непријатеља Славка Ћурувије, са тим прилогом – нема ама баш ништа. Историја бележи да је 6 дана касније Славко убијен. Професији је познато да се новинарка која је глумила курира одазива на име & презиме – Оливера Зекић.

Други пут сам за Ољу чуо кад је 2009. угашен римејк дневног листа „Борба“ коме су живот, наводно новцима Станка Суботића Цанета, покушавали да удахну она, као главна уредница и њен економски партнер Иван Радовановић, колоритни лик. „Борба“ је угашена, многи су новинари остали без већих сума новца, а један је остао и без заложеног стана.

Трећа прича је некако најтања: наводно су Оља и Иван Радовановић по Косову ваљали своје консултантске услуге чије су валидност и очигледност, кажу, конкурисале данашњој суштини биткоина – купиш, па се уздаш у Бога. Српском политичару из Приштине који ми се клео да је дао аванс од 5.000 евра да му уговоре састанак са Вучићем, до којег није дошло, рекао сам да му тако и треба. И данас сумњам да је говорио истину.

У међувремену, Оља је од особе која је преносила Ћурувији информације од стране оних који га из познатих разлога нису информисали; преко саветнице Бранислава Ивковића, чувеног Банета и мушке претече Маје Гојковић, гледе морала, интегритета и страначке лојалности; затим блиске пријатељице Ивице Дачића и особе од Вучићевог поверења; постала чланица РЕМ-а која у име целе једне институције (пр)оцењује како је неко „покушан да буде представљен“.

Хоћу да кажем: Оливера Зекић није само огољена слика ошљарења, нерада, институционалног урушавања и бахатости РЕМ-а.

Она је много више од тога.

И не грешите: она ће вам с правом рећи да никад није била и да није члан СНС-а!

Она је, тако спонтана, типичан портрет целог тог понижавајуће бахатог СНС покрета.

Баш таква, каква је, са свим својим ЦВ-јем!

И од те своје (не)спонтаности, баш као и Ћићолина од своје, угодно живи!

П.С. Овај текст писан је више од месеца дана од како је више од 300 грађана поднело пријаве РЕМ-у поводом вишедневне срамне кампање ТВ Пинк против Тамаре Скроззе. Одговора до данас нема.

(Славиша Лекић - Данас)