Хроника

Скупштина Србије: Усвојен закон о заштити ћирилице, предвиђене су и новчане казне од 50.000 до 500.000 динара; Посланици углавном говорили о Вучићу као „највећем државнику“ и Ђиласу

Штампа
среда, 15. септембар 2021.

Посланици Скупштине Србије данас су једногласно усвојили Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма, и то како је и најављено симболично на новоустановљени празник Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Након гласања, на којем је за закон гласао 191 посланик, уследио је громогласан аплауз, а председник Скупштине Ивица Дачић рекао је да су посланици увеличали данашњи празник.

Законом се шири круг субјеката који су у обавези да користе ћирилицу, и њиме ће бити обухваћени државни органи као и сви привредни субјекти који послују са већинским учешћем јавног капитала.

Ћирилица ће бити обавезна и у објавама струковних удружења и јавних сервиса, а културне манифестације морају имати лого на ћириличком писму.

У закону је најављена могућност да се донесу мере пореских олакшица за привредне субјекте који одлуче да користе ћрилицу у свом пословању, али то ће бити уређено пореским законима.

Посланици су данас разматрали и три амандмана које је на закон поднео савез војвођанских Мађара.

У својим иступима, посланици, међутим, нису говорили о амандманима, већ о историји српског страдања, непријатељима из окружења и из опозиције, српској застави, Солунском фронту, Драгану Ђиласу и Борису Тадићу, о Александру Вучићу као највећем државнику и председнику свих Срба, о стварању „Српског света“ који ће повезати све Србе који о националним питањима „мисле исто“.

Ни министарка културе и информисања Маја Гојковић на крају расправе није говорила о закону, већ о томе да је буџет за културу „никад већи захваљујући подршци Александра Вучића“ и да ова влада посебно обраћа пажњу на заштиту културног наслеђа.

„Никад није било издвојено 350 милиона динара за суфинансирање пројекта ‘Грађани у фокусу’ и сада очекујем резултате изградње и реконструкције домова културе у које се није улагало десетинама година“, рекла је министарка и појаснила да су градови новац углавном тражили за реконструкцје кровова.

На самом крају она је захвалила посланицима на учешћу у расправи и оценила да је закон изузетно важан и донет у последњем моменту када је ћирилица почела да губи трку са осталим писмима.

„Желим да нагласим због свих који кажу да се овим законом угрожава било чије право да користи латиницу или свој језик у комуникацији – да то није тачно“, рекла је Гојковић.

Закон ће ступити на снагу за шест месеци.

Предвиђена је могућност за пореске и друге административне олакшице приватном сектору, које се могу установити, у складу са посебним законима, за привредне и друге субјекте који у свом пословању одлуче да користе ћирилично писмо, што укључује и његово коришћење у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.

Културне и друге манифестације које се финансирају или суфинасирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћирилици.

Влада Србије, по овом закону, оснива Савет за српски језик, који прати и анализира стање у области његове употребе у јавном животу и спровођење мера ради заштите и очувања ћирилице, а задатак му је и да даје препоруке, предлоге и стручна мишљења.

За кршење одредби новог закона предвиђене су новчане казне од 50.000 до 500.000 динара

(Бета, Фонет)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]