Skupština Srbije: Usvojen zakon o zaštiti ćirilice, predviđene su i novčane kazne od 50.000 do 500.000 dinara; Poslanici uglavnom govorili o Vučiću kao „najvećem državniku“ i Đilasu

Poslanici Skupštine Srbije danas su jednoglasno usvojili Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, i to kako je i najavljeno simbolično na novoustanovljeni praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Nakon glasanja, na kojem je za zakon glasao 191 poslanik, usledio je gromoglasan aplauz, a predsednik Skupštine Ivica Dačić rekao je da su poslanici uveličali današnji praznik.

Zakonom se širi krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćirilicu, i njime će biti obuhvaćeni državni organi kao i svi privredni subjekti koji posluju sa većinskim učešćem javnog kapitala.

Ćirilica će biti obavezna i u objavama strukovnih udruženja i javnih servisa, a kulturne manifestacije moraju imati logo na ćiriličkom pismu.

U zakonu je najavljena mogućnost da se donesu mere poreskih olakšica za privredne subjekte koji odluče da koriste ćrilicu u svom poslovanju, ali to će biti uređeno poreskim zakonima.

Poslanici su danas razmatrali i tri amandmana koje je na zakon podneo savez vojvođanskih Mađara.

U svojim istupima, poslanici, međutim, nisu govorili o amandmanima, već o istoriji srpskog stradanja, neprijateljima iz okruženja i iz opozicije, srpskoj zastavi, Solunskom frontu, Draganu Đilasu i Borisu Tadiću, o Aleksandru Vučiću kao najvećem državniku i predsedniku svih Srba, o stvaranju „Srpskog sveta“ koji će povezati sve Srbe koji o nacionalnim pitanjima „misle isto“.

Ni ministarka kulture i informisanja Maja Gojković na kraju rasprave nije govorila o zakonu, već o tome da je budžet za kulturu „nikad veći zahvaljujući podršci Aleksandra Vučića“ i da ova vlada posebno obraća pažnju na zaštitu kulturnog nasleđa.

„Nikad nije bilo izdvojeno 350 miliona dinara za sufinansiranje projekta ‘Građani u fokusu’ i sada očekujem rezultate izgradnje i rekonstrukcije domova kulture u koje se nije ulagalo desetinama godina“, rekla je ministarka i pojasnila da su gradovi novac uglavnom tražili za rekonstrukcje krovova.

Na samom kraju ona je zahvalila poslanicima na učešću u raspravi i ocenila da je zakon izuzetno važan i donet u poslednjem momentu kada je ćirilica počela da gubi trku sa ostalim pismima.

„Želim da naglasim zbog svih koji kažu da se ovim zakonom ugrožava bilo čije pravo da koristi latinicu ili svoj jezik u komunikaciji – da to nije tačno“, rekla je Gojković.

Zakon će stupiti na snagu za šest meseci.

Predviđena je mogućnost za poreske i druge administrativne olakšice privatnom sektoru, koje se mogu ustanoviti, u skladu sa posebnim zakonima, za privredne i druge subjekte koji u svom poslovanju odluče da koriste ćirilično pismo, što uključuje i njegovo korišćenje u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.

Kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na ćirilici.

Vlada Srbije, po ovom zakonu, osniva Savet za srpski jezik, koji prati i analizira stanje u oblasti njegove upotrebe u javnom životu i sprovođenje mera radi zaštite i očuvanja ćirilice, a zadatak mu je i da daje preporuke, predloge i stručna mišljenja.

Za kršenje odredbi novog zakona predviđene su novčane kazne od 50.000 do 500.000 dinara

(Beta, Fonet)