четвртак, 17. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Скупштина Србије по хитном поступку о Закону о главном граду; Балша Божовић: Власт покушава сакрити од грађана велику приватизацију јавно комуналних предузећа у Београду
Хроника

Скупштина Србије по хитном поступку о Закону о главном граду; Балша Божовић: Власт покушава сакрити од грађана велику приватизацију јавно комуналних предузећа у Београду

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 22. мај 2019.

У Скупштини Србије започела је данас седница на чијем је дневном реду Предлог закона о изменама и допунама Закона о главном граду којима би требало да у највећој мери одрази специфичан положај града Београда у односу на остале јединице локалне самоуправе, због величине територије и броја становника.

Седници не присуствује део опозиције који више месеци бојкотује скупштинска заседања.

Предложеним решењима предвиђено је да се посебност Београда изрази утврђивањем већег броја надлежности и прецизирањем одређених послова, јер, како је наведено у образложењу, садашњим Законом о главном граду суштинских разлика готово и да нема у односу на остале јединице локалне самоуправе.

"Циљ овог закона је да обезбеди ефикасније и квалитетније обављање послова града Београда на бази његовог посебног уставно-правног положаја, у складу да развијеним капацитетима који постоје у њему", навела је Влада као предлагач.

Преложеним променама се, између осталог, успоставља могућност да поједине урбанистичке планове могу доносити и градске општине, чиме се доприноси рационалности и ефискасности.

Београд има, како је констатовано, највећу мрежу саобраћајница и путева али се често јавља недоумица о надлежности за управљењем одређеним путевима што ће се сада отклонити.

Изменама се предвиђа да комуналне мреже на територији Града могу бити у својини вршиоца комуналне делатности, чији је оснивач град Београд, односно коме је поверио обављење те делатноси.

Предвиђено је да рубне градске општине Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот и Сурчин могу основати јавно комунално предузеће, уз претходну сагласност скупштине града Београда

Коментаришући очекиване промене, градска власт је навела да ће то омогућити децентрализацију Београда који ће имате две зоне градску са десет и приградску са седам општина, као и да Град своје изворне надлежности пренесе на приградске општине.

Десет градских општина вршиће легализацију објеката до 400 квадратних метара и издавати грађевинске дозволе до 1.500 квадратних метара.

Приградске општине ће вршити легализацију до 3.000 квадрата и издавати грађевинске дозволе до 5.000 квадрата.

Изменама закона се укида непосредно и тајно гласање на изборима за савете месних заједница у Београду.

Такође се укида и могућност да Београд укине постојећу градску општину и њено подручје припоји једној или више градских општина.

Укида се обавеза да главни град има градског архитекту, уместо тога статутом се може предвидети помоћник градоначелника у области урбанизма.

Градоначелник и Градско веће, према прописаним изменама закона, више неће имати обавезу да најмање два пута годишње извештавају Скупштину о извршавању одлука и других аката Скупштини града.

Начелник градске управе за свој и рад градске управе одговараће Градском већу, а не Скупштини Београда.

Током изношења предлога за допуну дневног реда, посланици Српске радикалне странке тражили да се формира скупштински Анкетни одбор који би утврдио "политичку позадину" убиства премијера Зорана Ђинђића, да се адекватно законом регулише статус бораца, о подстицајима у пољоприведи и низ других предлога, али нису прихваћени.

Самостални посланик Миладин Шеварлић честито је рођендан председници Скупштине Маји Гојковић наводећи да му је жао што нема звонце да то објави свима.

Балша Божовић: Предложеним изменама Закона о главном граду, власт покушава сакрити од грађана велику приватизацију јавно комуналних предузећа у Београду

Посланик Демократске странке Балша Божовић изјавио је да се предложеним изменама Закона о главном граду покушава сакрити од грађана велика приватизација јавно комуналних предузећа у Београду.

Он је новинарима у холу Скупштине Србије рекао да ће јавна комунална предузећа постати приватне компаније тако да ће се цена услуга подићи али не и квалитет, помињући водовод, канализацију, одношење смећа.

Према његовим речима, „то се догодило чак и у великим градовима као што је Берлин, који је дозволио приватизацију неких одређених јавно комуналних предузећа, али је то трајало кратко и предузећа су враћена у својину града“.

"Ово је предлог закона којим се озакоњују незаконите радње Горана Весића које је вршио од 2015. у сарадњи са Дирекцијом за градско грађевинско земљиште, која је потпуно незаконито функционисала у годинама иза нас", рекао је Божовић.

Он је нагласио и да у предложеним решењима, која су на дневном реду седнице Скупштине, нема децентрализације о којој говори власт, већ је све "шарена лажа", па је "чак укинут непосредни избор за месне заједнице" што је, како је оценио, "метод као у Северној Кореји".

У предложеним решењима, навео је, нема ништа о начину избора градоначелника којег би, напоменуо је, грађани требало да се бирају непосредно.

"Српска напредна странка не дозвољава Београђанима, као ни грађанима осталих градова у Србији, да бирају непосредно своје градоначелнике", рекао је Божовић, додајући и да је Предлог закона о изменама и допунама Закона о главном граду "сакривен од грађана", и да о њему није било јавне расправе.

Не давимо Београд: Недопустиво да се Закон о главном граду нађе у Скупштини без јавне расправе

Иницијатива Не давимо Београд позвала је данас надлежне органе да одмах "повуку предложени текст предлога Закона о главном граду из скупштинске процедуре", јер је, како су навели, "недопустиво да се нађе пред народним посланицима без јавне расправе и активног укључења грађана Београда".

Иницијатива је оценила да поред тога што су измене Закона "опет прошле без јавне расправе", постоје проблематични делови који "представљају тенденцију припреме за даљу приватизацију јавних добара".

"На основу овог Предлога отварању се могућности за приватизацију целине или делова комуналне мреже тако да оне могу бити у својини вршиоца комуналне делатности или онога коме је обављање те делатности град Београд поверио. Овај члан је у супротности са члановима 10 и 11. Закона о јавној својини који прописује шта су добра од општег интереса, те да она да морају бити у јавној својини", пише у саопштењу Не давимо Београд.

У саопштењу се додаје да је "нејасно је зашто је закон у процедури по хитном поступку", јер како наводе, "измене нису суштинске и не доводе до веће децентрализације".

Наводи се и да је приметна жеља да се иде на "даље ограничавање истинске самоуправе путем институције месних заједница" кроз укидање "директних избора за савет месних заједница" и нормирање да ће се "избор вршити у скупштини општине на чијој територији се налази месна заједница".

"Поред ових суштинских проблема видљиво је и даље смањивање транспарентности рада кроз укидање обавезе градоначелника и Градског већа да намање два пута годишње извештавају Скупштину града о извршавању одлука и других аката скупштине града", пише у саопштењу.

Бранко Ружић: Боља подела пословаизмеђу градских и приградских општина

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изјавио је данас у Скупштини Србије да се изменама и допунама Закона о главном граду омогућава децентрализација, да се веће надлежности поверавају Граду Београду, али и да се врши боља подела послова између градских и приградских општина.

Он је додао да ће се Београду повећати надлежности преношењем са републичког нивоа, а са друге стране Град ће моћи да пренесе део својих изворних надлежности на градске општине како би се оне развијале.

Министар је навео и да се предложеним решењима омогућава оснивање јавних комуналних предузећа од стране појединих градских општина на територији Београда. Такође, предлогом измена и допуна Закона о главном граду прецизирају се надлежности Града за издавање грађевинских дозвола за изградњу објеката у складу са законом којим се уређује планирање и изградња.

Према његовим речима, предлаже се и да Град именује и разрешава директоре установа дечије заштите, с обзиром на то да је Град њихов оснивач, као и да утврђује мрежу тих установа. Такође, предлог је да Град Београд спроводи мере и финансира пројекте у циљу подстицања наталитета на својој територији.

Скупштина Србије почеће данас расправу о изменама и допунама Закона о главном граду којима се, по наводима градских челника, граду проширују надлежности и по којима ће Београд имати 10 градских и седам приградских зона са већим овлашћењима.

Изменама је превиђено да приградске општине имају, уз сагласност града, своја јавна предузећа као и да град своје изворне надлежности може да пренесе на приградске општине.

Приградске општине ће добити право да ван плана генрелане регулације доносе урбанистичке планове уз сагласност Града Београда.

Десет градских општина вршиће легализацију до 400 квадарата и издавати грађевинске дозволе до 1.500 квадрата.

Приградске општине ће вршити легализацију до 3.000 квадрата и издавати грађевинске дозволе до 5.000 квадрата.

Изменама закона се укида непосредно и тајно гласање на изборима за савете месних заједница у Београду. Укида се и могућност да Београд укине постојећу градску општину и њено подручје припоји једној или више градских општина.

Укида се обавеза да главни град има градског архитекту, уместо тога статутом се може предвидети помоћник градоначелника у области урбанизма.

Градоначелник и Градско веће према прописаним изменама закона више неће имати обавезу да најмање два пута годишње извештавају Скупштину о извршавању одлука и других аката Скупштини града.

Начелник градске управе за свој и рад градске управе одговараће Градском већу, а не Скупштини Београда.

(Бета, Н1, Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер