Скупштина Србије: Изабрана Комисија за истрагу последица НАТО бомбардовања, усвојен Закон о изградњи јефтиних станова за припаднике снага безбедности

 Скупштина Србије усвојила је Закон о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности, који предвиђа да продајна цена ових станова неће бити већа од 500 евра по квадрату.

У првој фази реализације пројекта изградње јефтиних станова за припаднике снага безбедности до 2020, чија је вредност процењена на 64,35 милиона евра, како је најављено, биће изграђено укупно 1.578 станова, и то 190 станова у Врању, 188 у Нишу, по 200 у Краљеву и Крагујевцу и по 400 станова у Београду и Новом Саду.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је раније да изградња станова за припаднике снага безбедности може да почне већ крајем августа у три града - Краљево, Врање и Ниш.

Она је образлажући тај закон тада рекла да око 30.000 људи који раде у снагама безбедности немају решено стамбено питање, а да се њих 18.905 у анкети изјаснило да су заинтересовани за станове.

Продајна цена за станове биће максимално 500 евра по квадрату плус ПДВ.

Речено је да ће градња станова утицати на повећање БДП у грађевинарству и упошљавању домаће грађевинске индустрије.

Законом се одређују и услови за будуће купце станова, припаднике служби безбедности.

Усвојене измене Закона о пловидби и лукама

Скупштина Србије усвојила је и Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, којим се уредјује рад шљункара у Србији које послују нелегално.

Закон прописује се рок од шест година да више од 150 нелегалних шљункара буду премештене на званична лучка подручја на Сави, Дунаву и Тиси.

Очекивани ефетки овог закона су да приходи по основу лучких такси и лучких накнада за претовар шљунка и песка износе око 2,2 милиона евра годиншње.

Како се наводи, смањују се трошкови за бродарске компаније и усклађују се с директивама ЕУ.

Београд -- Скупштина Србије усвојила је одлуку о избору чланова Комисије за истрагу последица НАТО бомбрадовања 1999. године по здравље грађана и животну средину.

Чланови комисије су Милован Дрецун (СНС), Гордана Чомић (ДС), Данијела Стојадиновић (СПС), Драган Веселиновић (Двери), Дубравко Бојић (СРС).

Скупштина Србије је 18. маја 2018. године донела одлуку на предлог Маје Гојковић, председнице скупштине, да се формира комисија која ће први прелиминарни извештај поднети 2020. године.

Та тачка данас је, иначе, уврштена у дневни ред по хитном поступку, после које су посланици прешли на гласање о осталим предлозима закона међу којима је и лекс специјалис за изградњу станова за припаднике снага безбедности.

Посланик СДС Марко Ђуришић питао је због чега се доноси одлука по хитном поступку, а негодовао је и због тога што немају све посланичке групе чланове у Комисији.

"Када смо добили предлог чланова комисије још једном су се потврдиле наше сумње у искрене намере предлагача за формирање овакве комисије, да се на један објективан начин дође до важних одговора", рекао је Ђуришић који је приметио да власт има већину у комисији.

Наводећи да су у комисији чланови СНС, СПС, СРС, ДС, Двери, Ђуришић је казао да осталим посланичким групама није понуђемо да дају представнике оцењујући то лошом праксом.

Као највећи изазов у раду Комисије, Ђуришић је навео одупирање "хистерији" у јавности која постоји на тему последица НАТО бомбрадовања.

"Како је приметио и један епидемилог, они који изражавају сумњу се називају НАТО плаћеницима, а они који немају много тога о томе да кажу су - патриоте, затим да су стручне организације приметиле да се подаци злоупотребљавају и да се простор у медијима даје људима који о томе не знају ништа", рекао је Дуришић.

Како каже, на члановима Комисије је да не подлегну тим притисцима већ да сагледају чињенице.

Председница Скупштине Србије, која је предложила фомирање комисије, Маја Гојковић одговорила му је најпре у вези са примедбом која се односила на хитан поступак, да не зна колико још треба да се чека на редован поступак, будући да је прошло 19 година.

Не постоји ниједна замерка, види се да није прочитана одлука, рекла је Гојковић и појаснила да у њој не стоји да ће у рад комисије бити укључене све посланичке групе.

Узор за број чланова комисије је био италијански парламент, навела је председница.

Подсетила је да ће комисија извештавати о свом раду на сваких шест месеци, а да се први прелиминарни извешстај очекује 2020. године.

Посланица ДС и чланица Комисије Гордана Чомић указала је да то тело треба да открије истину увидом у документа и утврди научне чињенице које су доказиве, те да онда није важно ко има већину јер се, како је рекла, о научним чињеницама не гласа.

Она је навела да комисија не треба да буде скривана од јавности и да би сви посланици који желе требало да присуствују раду.

Лакетић је на примедбе Ђуришића о броју чланова Комисије навео да је реч о оперативности и поручио да ће рад комисије бити транспаренатн.

"Не бих прејудицирао исход истраге коју ће Комисија радити, дефинитнво ће бити отворена за све ставове, али да су науцно поткрепљени. Циљ комисије је да се дође до истине. Наш народ и оболели заслужују истину", рекао је Лакетић.

Драган Весовић сматра да је у реду да председници Одбора за здравље и Одбора за заштиту животне средине буду укључени у рад комисије, што и јесте случај, те да не треба да останемо дужни генерецијама које долазе после нас.

Посланик СРС Немања Шаровић указао је да су радикали још раније захтевали да се формира таква комисија и да је боља "накнадна него никаква памет".

Наводећи да су радикали предложили Дубравка Бојица за члана Комисије, Шаровић је рекао да ће њихов представник свој посао обављати стручно, одговорно и у интересу грађана Србије.

Посланик Нове Србије - Покрет за спас Србије Ђорђе Вукадиновић поновио је став да лично нема резерве према тој иницијативи и да су он и  његове колеге подржале формирање комисије.

"Колико год биле можда оправдане резерве опозиције, и дилме око мотива због којих се баш сада покреће ова иницијатива, то не може да буде разлог да се гласа против. Ово је сувише важна и болна тема да би била део дневнополитичке борбе и препуцавања", рекао је Вукадиновић и додао да би комисија требалa да саслуша све ставове у вези са последицама НАТО бомбардоавања 1999. године, односно и оне који имају другачије мишљење од већинског.

Вукадиновић је закључио да ако, којим случајем, комисија и њен рад падну у заборав и све буде гурнуто у страну, то ће ићи на душу владајуће већине и оних који су ово покренули.

(Танјуг-НСПМ)