петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Шкељзен Малићи: Вучић и Тачи главни протагонисти етничког разграничења
Хроника

Шкељзен Малићи: Вучић и Тачи главни протагонисти етничког разграничења

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 13. август 2018.

Председници Србије и Косова, Александар Вучић и Хашим Тачи су главни протагонисти етничког разграничења, казао је у интервјуу за лист Данас косовски писац, филозоф и аналитичар Шкељзен Малићи.

Говорећи о договорима Вучића и Тачија и о исходу дијалога Београда и Приштине, Малићи је казао да је интересантно колико су њихови дискурси слични.

"Обоје говоре како дијалог улази у завршну фазу, да је он изузетно тежак, да је споразум са другом страном скоро па немогућ, да су неопходни веома болни компромиси, али да још увек постоји могућност за разграничење које би могло задовољити обе стране", оценио је Малићи и додао да тада почињу контрадикције и разлике у тумачењу "решења".

Он је казао да је први председник Савезне Републике Југославије Добрица Ћосић својевремено заговарао "мирно" пресељавање у размењене територије, али је додао да није сигуран до се то може остварити без конфликта и жртава.

"Етничко разграничење на Косову није само питање 'заштите' Срба, нарочито оних на северу, већ ће имати драстичне реперкусије", оценио је он.

Упитан шта Тачи мисли када говори о променама граница, Малићи је казао да косовски председник инсистира на појму "корекције граница", за које оцењује да неће бити великих размера већ ограничене.

"Склон сам уверењу да Тачи не верује да ће споразум водити ка размени територија, и да помиње Прешевски долину као контразахтев који неутралише српску аспирацију да узме 10 одсто косовске територије", рекао је Малићи и додао да ипак можда постоји пројекат симболичке размене територије.

Говорећи о могућим сукобима као последицама промена граница, Малићи је рекао да су реалније озбиљније тензије и инциденти и сукоби ниског интензитета, али не и већи сукоби због присуства КФОР-а као заштитног корпуса НАТО на Косову.

Малићи додаје да ће вероватно највећи проблем избити у Босни и Херцеговини, где ће Република Српска искористити преседан да се разграничи од уније или чак, попут Крима, прогласи припајање Србији.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер