петак, 29. мај 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Синиша Мали: Вучић се не осећа добро, обратиће се нацији у наредних 48 сати; За подршку привреди и очување радних места 5,1 милијарду евра, по завршетку ванредног стања сваком пунолетном грађанину по 100 евра
Хроника

Синиша Мали: Вучић се не осећа добро, обратиће се нацији у наредних 48 сати; За подршку привреди и очување радних места 5,1 милијарду евра, по завршетку ванредног стања сваком пунолетном грађанину по 100 евра

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 31. март 2020.

 Председник Србије Александар Вучић обратиће се нацији у наредних 48 сати.

Како је рекао министар финансија Синиша Мали, председник не присуствује конференцији о економским мерама подршке поводом ситуације настале епидемијом коронавируса јер се не осећа добро, те ће се обратити у наредна два дана.

Свеобухватан пакет мера за подршку привреди и очување радних места вредан 5,1 милијарду евра

БЕОГРАД - Припремили смо свеобухватан Програм економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса Ковид-19 и подршку привреди Србије за очување запослености, а вредан је 5,1 милијарду евра, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.

"Овај програм је требало председник Вучић да представи, извињавам се у његово име, не осећа се добро, није са нама, али ће се у наредних 48 сати обратити", рекао је Мали у Палати Србија.

Каже да је пакет мера пажљиво припремљен и да су сагледане све могуће последице ове кризе по нашу економију, као и искуства других земаља.

"Ово је свеобухватни пакет мера који је усмерен на очување нивоа запослености и представља борбу за свако радно место и помоћ оним предузећима која су и највише погођена овом кризом, предузетницима, микро, малим и средњим предузећима у приватном сектору", нагласио је он.

Министар каже да је у протеклих десетак дана влада добила велики број предлога од стране економиста и привредника и привредних удружења и да су највећи број њих и уврстили у пакет мера...

 

Мали се захвалио Народној банци Србије и гувернеру Јоргованки Табаковић на томе што је НБС изашла са мерама увођења мораторијума на кредите и лизинг као и на томе што је смањила референтну каматну стопу.

Криза која постоји свуда у свету, рекао је Мали и Србија није крива за њу:

"Нисмо ми криви за ову кризу, ово је глобална криза, криза са којом се суочава скоро свака земља у свету. Оно што је велика разлика је што у односу на велики број тих земаља а у односу на можда, усудићу се да кажем неке кризе из претходних периода, Србија ову кризу чека и бори се економски никада јача и никада снажнија", рекао је Мали.

Имамо стабилне јавне финансије и новца, поручио је Мали.

"Зато идемо са предлогом ових мера данас да највећи терет ове кризе управо држава преузме на себе како би нашу привреду растеретила и како би привреда са што мање последица и прошла кроз ову кризу", рекао еј Мали.

Подсећа, пре пар година Србија је била на ивици банкрота.

"Тада су тешке мере биле, мере реформи које је покренуо председник Вучић док је био председник владе, а као последица и резултат тих мера ми четири године имамо суфицит у буџету и јавни дуг који је испод 50 одсто БДП-а".

Данас је Завод за статистику изашао са податком да је у Србији индустријска производња у фебруару била 7,6 одсто већа него у истом периоду прошле године.

"Овај програм мера је управо резултат и последица реформи која је спровођена са грађанима заједно. У овом тренутку имамо довољно простора, стабилне финансије имамо довољно новца да нашој привреди и запосленима помогнемо онда када је та помоћ најпотребнија", рекао је Мали и навео да је држава издвојила зато помоћ од 5,1 милијарду евра што је у динарима 608,3 милијарде.

Поређења ради то је половина нашег годишњег буџета, рекао је Мали и додао да је реч о 11 одсто нашег БДП-а.

Како је истакао, немате много земаља на свету, "можда на прст једне руке" које су издвојиле оволику помоћ у односу на величину и обим своје економије.

Први сет мера претпоставља у највећем делу одлагање плаћања доспелих пореских обавеза, уз каснију отплату на рате, најраније од почетка 2021. године. Одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде спроводи се у циљу обезбеђења ликвидности, одржања привредне активности и запослености. Одлаже се и плаћање аконтација пореза на добит у другом кварталу.

Одлагање плаћања пореза на зараде и доприносе за приватни сектор, током трајања ванредног стања, уз каснију отплату настале обавезе у ратама са почетком најраније од 2021. године. Ова мера за циљ има повећање ликвидности свих привредних субјеката у привредном сектору који исплаћују зараде запосленима. Такође, ова мера се односи на одлагање плаћања пореза на приход од самосталних делатности свих предузетника. Повећање ликвидности се огледа у одлагању плаћања трошкова пореза и доприноса на зараде. Сви послодавци који се определе да користе ову меру могу да користе одлагање плаћања трошкова пореза и доприноса на зараде до почетка 2021. године, а након тога се оставља могућност даљег одлагања плаћања ових трошкова најдуже до 24 месеца без обавезе плаћања камате на захтев пореског обвезника. Основни услови за примену ове мере су идентични за све послодавце без обзира на њихову економску снагу.

Одлагање плаћања аконтација пореза на добит у другом кварталу. Мера има за циљ повећање ликвидности пореских обвезника путем одлагања плаћања аконтација за порез на добит за 2020. годину које доспевају у другом кварталу 2020. године. Основни услови за примену ове мере су идентични за све обвезнике пореза на добит без обзира на њихову економску снагу. За пореске обвезнике на које се мера односи, основни услови за примену су идентични без обзира на економску снагу конкретног пореског обвезника.

Ослобађање давалаца донација од обавезе плаћања ПДВ-а. Основни циљ ове мере је да се од плаћања ПДВ ослободе они донатори који своје производе, односно производе чијим прометом се баве, донирају установама које су непосредно укључене у активности које имају за циљ спречавање ширења и лечење грађана од болести Ковид-19. Сматрамо да је прописивање ове мере потпуно примерено околностима, као и да услове за примену ове мере треба прописати на начин који ће онемогућити било какве злоупотребе.

Други сет мера односи се на директна давања предузећима, исплату помоћи у висини минималне зараде за предузетнике, микро, мала и средња предузећа, односно субвенције 50% минималне зараде великим предузећима, чији запослени су послати на принудни одмор, због смањеног обима пословања или потпуне обуставе рада.

Директна помоћ предузетницима који се паушално опорезују и који плаћају порез на стварни приход, микро, малим и средњим предузећима у приватном сектору - уплата помоћи у висини минималца (за време трајања ванредног стања), и за велика предузећа уплата помоћи у висини 50% минималца за запослене којима је решењем утврђен престанак рада (члан 116 и 117. Закона о раду). Код овог сета мера је направљена разлика у начину примене по основу економске снаге обвезника. Наиме, пошло се од претпоставке да су привредни субјекти који су разврстани као велика привредна друштва имају значајно већу економску снагу у односу на предузетнике, микро, мала и средња правна лице. У складу са наведеним, предузетницима, микро, малим и средњим правним лицима је дата економска помоћ у висини нето минималне зараде за свако лице које код њих има статус запосленог.

За правна лица која су класификована као велика, помоћ је опредељена сразмерно броју лица која ови послодавци задржавају у радном односу иако је за радом тих лица привремено престала потреба. Сходно томе, овај сет мера је усмерен на то да држава ефективно поднесе део терета исплате накнада зарада лицима за које је наступио прекид рада, а која послодавци –велика правна лица задржавају у радном односу.

У вези са применом ове мере, посебно би требало имати у виду да се не улази у пословну политику пореских обвезника – великих правних лица, нити се ограничава број запослених којима се утврђује прекид рада (али не и прекид радног односа), нити се на било који начин утиче на обим права који запослени остварују у току прекида рада. С друге стране, предложеним мерама послодавци се у довољној мери стимулишу да одрже постојећи ниво запослености, док се у случају предузетника, малих, микро и средњих правних лица, већим обимом права додатно јача ликвидност у циљу одржавања пословања, односно одустајања од покретања поступака престанка обављања пословања.

Циљ трећег сета мера је очување ликвидности привредних субјеката у условима економске кризе очекиване током и по окончању ванредне ситуације проузроковане пандемијом Ковид-19 вируса. Овим програмом Влада Републике Србије жели да минимизира спољне утицаје (пад тражње, прекид ланаца снабдевања и др.) и њихове последице (смањене запослености, неликвидност и др) на пословање српске привреде. Конкретно, програм предвиђа две мере 1) програм за доделу кредита за одржавање ликвидности и обртних средстава за компаније из сегмента предузетника, микро, малих и средњих привредних субјеката, пољопривредних газдинстава и задруга који су регистровани у релевантном регистру преко Фонда за развој Републике Србије, и 2) гарантне шеме за подршку привреди у условима Ковид-19 кризе за кредите за одржавање ликвидности и обртних средстава за компаније из сегмента предузетника, микро, малих и средњих привредних субјеката, као и пољопривредних газдинстава преко комерцијалних банака које послују у Републици Србији. Укупна вредност програма предвиђених овом мером износи 264 милијарде динара (око 2.2 милијарде евра).

Четврти сет мера се односи на уплату директне помоћи у износу од 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Републике Србије.

 (Агенције)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер