Siniša Mali: Teret krize preuzimamo na sebe, što smatram i osnovnom funkcijom države u ovakvim vremenima. Međunarodni monetarni fond znači sigurnost za našu zemlju

Teret krize preuzimamo na sebe, što smatram i osnovnom funkcijom države u ovakvim vremenima, jer je najvažnije da očuvamo životni standard građana Srbije. Država se ponela veoma odgovorno kada se u uslovima rastućih cena goriva odrekla dela dohotka od akciza, time umanjujući svoje prihode u budžet, ali, sa druge strane, obezbeđujući da cena goriva ne poraste onoliko koliko je mogla bez ovog poteza. Ako na primer pogledate prihode u rebalansu budžeta, videćete da su bili veći za ukupno 192 milijarde dinara, i da je svuda rast osim kod akciza, ali smo na taj način obezbedili niže cene goriva. Držaćemo se i na dalje ovakve odgovorne politike, budno pratimo stanje na tržištu i na osnovu tržišnih kretanja donosimo odluke. Bili smo odgovorni i građani su videli da brzo, efikasno i pravovremeno reagujemo, kaže u intervjuu za "Politiku" Siniša Mali, ministar finansija.

Da li je bilo teško napraviti budžet za 2023. godinu u situaciji globalne nestabilnosti kada je inflacija sasvim izvesna, a privredni rast neizvestan?

Budžet za narednu godinu biće razvojan, uravnotežen, socijalno orijentisan, sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja

"Tačno je da je situacija u svetu danas puna neizvesnosti, u svakom smislu, ali građani treba da znaju da se borimo iz dana u dan, i da smo uspeli da sačuvamo teško stečenu stabilnost. Na taj način, imamo prostora i za veće plate i penzije, pomoć mladima, a sve to kako bismo održali kvalitet života građana. Budžet za narednu godinu biće razvojan, uravnotežen, socijalno orijentisan, sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja. To znači da ćemo dati sve od sebe da obezbedimo i dalji rast, ali i zaštitu onih koji najviše mogu da osete efekte prelivanja krize na našu zemlju. Sa javnim investicijama nastavljamo, a želimo i da strane direktne investicije dalje rastu i da sledeće godine premašimo ovogodišnje 3,4 milijarde evra priliva za prvih 10 meseci. Sve to uz već pomenutu podršku građanima. Vrlo važan segment i u rebalansu i u budžetu za narednu godinu je sektor energetike. Bitno je da tu budemo stabilni, da imamo struje, gasa, svih potrebnih energenata budući da je ovaj sektor trenutno izvor svih svetskih nestabilnosti. Neće biti lako, ali sam uveren da ćemo uspeti u tome."

Za finansiranje deficita i plaćanje dospelih dugova u 2023. potrebna su znatna sredstva. Već ste počeli da skupljate novac za te namene. Najavljen je kredit od Emirata, MMF-a, Svetske banke… Da li će sve to biti dovoljno?

"Sve obaveze se planiraju, reaguje se blagovremeno i ritam naplate je projektovan u skladu sa svim planovima. Naredne godine dospeva oko 4,6 milijardi evra duga, direktnih obaveza, od čega je oko 67 odsto unutrašnji dug, dok se preostali deo odnosi na obaveze po zajmovima i to 10 procenata na kredite prema međunarodnim institucijama Svetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci i tako dalje, 16 odsto bilateralni ugovori… Ministarstvo finansija blagovremeno planira i razmišlja o strategiji i načinima obezbeđivanja neophodnih sredstava za njihovu otplatu, tako da smo već sredinom godine krenuli u pregovore sa različitim institucijama kako bismo obezbedili dovoljnu podršku, a planiramo da deo duga otplatimo i emisijom obveznica na domaćem tržištu."

Kamate na zaduživanje država otišle su u nebesa. To važi i za nas. Koliko su sadašnje visoke stope na dug izazov za vođenje fiskalne politike?

"Srbija nema visoke stope na dug, očekujem da će učešće kamata u BDP-u narednih nekoliko godina ostati ispod ili oko dva odsto, što nam je dobra pozicija da izbegnemo izazove. Ovaj odnos je u poslednjih nekoliko godina prepolovljen. Na kraju 2022. iznosiće oko 1,6 odsto, 2015. je bilo čak 2,9 procenata BDP-a. Razvoj tržišta kapitala državnih obveznica, rast kreditnog rejtinga zemlje, smanjenje premije rizika, niska stopa inflacije i smanjenje referentne kamatne stope NBS snizili su nam i cenu zaduživanja poslednjih godina i trasirali nam pravi put."

Šef misije MMF-a Jan Kejs Martejn je posle nedavne posete kada je dogovoren novi stendbaj aranžman naveo da vlasti nameravaju da iskoriste finansijska sredstva koja će biti dostupna tokom prvog dela aranžmana, a da preostali pristup tretiraju kao predostrožnost. Možete li to da pojasnite?

Međunarodni monetarni fond (MMF) znači sigurnost za našu zemlju, a aranžman sa tom finansijskom institucijom daje kredibilitet reformama koje sprovodimo i našoj ekonomskoj politici

"Međunarodni monetarni fond (MMF) znači sigurnost za našu zemlju, a aranžman sa tom finansijskom institucijom daje kredibilitet reformama koje sprovodimo i našoj ekonomskoj politici. O važnosti aranžmana najbolje govori činjenica da je, nakon što je objavljena vest o postignutom dogovoru sa MMF-om, tržište pozitivno reagovalo, a obveznice kojima se trguje na međunarodnom tržištu su zabeležile pad stope prinose za jedan procentni poen. Sredstva od MMF-a ćemo povlačiti po potrebi, za vraćanje starih dugova i kako bismo održali finansijsku stabilnost."

Da li ima nade da gubici „Elektroprivrede Srbije” i „Srbijagasa” dogodine budu manji i da manje opterećuju budžet? Oni su povećali minus u državnoj kasi, jedan su od glavnih razloga rebalansa, a i MMF insistira da se oni reformišu. Iz MMF-a je nakon posete navedeno da novi aranžman treba da podrži napore vlasti u strukturnim reformama, sa akcentom na energetski sektor?

"Gubici ovih preduzeća u najvećoj meri nastaju zbog niske cene struje i gasa ka stanovništvu i privredi. Cena struje na tržištu je skočila deset puta od prošlog septembra do ovog, a mi smo, sa druge strane, imali samo jedno nisko povećanje cena. Cilj je da se ova preduzeća finansijski stabilizuju i da se opterećenje budžeta umanji u narednoj godini. Naš zadatak je da obezbedimo pre svega stabilnost u snabdevanju svih energenata, što znači da ni u jednom trenutku ne bude ugrožena isporuka energenata ka građanima, da imaju struju, grejanje. Zbog toga smo ispregovarali podršku MMF-a, a svakako da smo razgovarali i pravili planove i o strukturnim promenama ovih preduzeća koje će se sprovesti u sklopu sveukupnih reformi u Srbiji."

Da li će država da nacionalizuje NIS?

"Za nas je veoma važno da NIS normalno funkcioniše i da građanima i privredi obezbedimo dovoljne količine energenata. Dakle, da bude goriva na pumpama, a da, sa druge strane, i naše kompanije imaju dovoljno mazuta, lož-ulja i svega onoga što NIS obezbeđuje. U uslovima svetske energetske krize veoma je važno da imate stabilnu i jaku kompaniju koja vam daje potpunu sigurnost. Imam redovne kontakte sa predstavnicima NIS-a i smatram da ćemo i dalje kroz konstruktivnu saradnju i dijalog nastaviti da donosimo odluke koje su u interesu prevashodno građana Srbije."

Mnoge zemlje, pa i one u našem susedstvu uvode porez na ekstraprofit, ne samo naftnim kompanijama Da li se i kod nas o tome razmišlja?

Nastavićemo sa reformama jer je to važno i za kompanije koje posluju u Srbiji. E-fiskalizacija, e-fakture, borba protiv sive ekonomije, dalje unapređenje rada Poreske uprave…

"Pažljivo pratim ono što rade druge države i najave na ovu temu koje su došle iz Hrvatske, Austrije, Mađarske. U ovom trenutku Srbija ne razmišlja o uvođenju ekstraprofita. Potpuno smo stabilni, imamo dovoljno novca u budžetu i ne želim da izazivam bilo kakve šokove ili negativne reakcije sa iznenadnim i neočekivanim odlukama. Borimo se za predvidivo privredno okruženje i svaku odluku donosimo u saradnji sa privredom i privrednicima. Srbija nije slučajno lider u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija. Više od 250 novih fabrika smo privukli u poslednjih deset godina, nezaposlenost nam je na istorijski niskom nivou. Nastavićemo sa reformama jer je to važno i za kompanije koje posluju u Srbiji. E-fiskalizacija, e-fakture, borba protiv sive ekonomije, dalje unapređenje rada Poreske uprave… Važno je i da nastavimo regionalnu saradnju kroz inicijativu „Otvoreni Balkan”, to je ono što predstavnici firmi žele da čuju."

Vrlo često govorite da smo prošle godine u septembru uzeli zelene obveznice sa samo jedan odsto kamate. Za šta je taj povoljni novac upotrebljen? Na koje zelene projekte? Ili je otišao na opštu budžetsku potrošnju?

"Sredstva su namenjena za projekte kao što su „Čista Srbija”, izgradnja beogradskog metroa, ulaganja u železničku infrastrukturu i druge projekte iz takozvane zelene agende. Zelena evroobveznica emitovana je u iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od jedan odsto, najnižom do sada postignutom na međunarodnom tržištu. Republika Srbija se svrstala u red retkih evropskih zemalja koje su to uradile. Projekti prihvatljivi za finansiranje iz zelenih obveznica definisani su okvirnim dokumentom za izdavanje zelenih obveznica, koji je usklađen sa standardima Međunarodne asocijacije za tržište kapitala i izrađen je na način da obezbeđuje sigurnost investitorima da će pribavljena sredstva putem emisije zelenih obveznica biti korišćena za finansiranje zelenih projekata a iz oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, održivog upravljanja vodama i otpadnim vodama, sprečavanja i kontrole zagađenja i cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine i biodiverziteta i održive poljoprivrede."

Kako će frilenseri od Nove godine da plaćaju porez?

Drago mi je što smo posle dužeg vremena uspeli da postignemo dogovor sa frilenserima, da i oni budu zadovoljni, a da je i država našla prihvatljiv način da ih oporezuje

"Drago mi je što smo posle dužeg vremena uspeli da postignemo dogovor sa frilenserima, da i oni budu zadovoljni, a da je i država našla prihvatljiv način da ih oporezuje. S obzirom na to da ostvaruju različite prihode, kao i da su za mnoge od njih to jedini prihodi, predloženo je da biraju između dva načina plaćanja poreza i doprinosa. U prvoj opciji, oporezivi priliv je ostvareni prihod u kvartalu u bruto iznosu i umanjuje se za normirane troškove u iznosu od 96.000 dinara, a porez na dohodak se plaća po stopi od 20 na dobijenu osnovicu, dok su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje 24 odsto, počev od sledeće godine. Doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje iznose 10,3 procenta, s tim da osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za kvartal ne može biti niža od trostrukog iznosa 15 odsto prosečne mesečne zarade u Srbiji. Prema drugoj opciji, oporezivi prihod utvrđuje se tako što se ostvareni prihod u bruto iznosu u kvartalu umanjuje za normirane troškove u iznosu od 57.900 dinara uvećane za 34 odsto bruto priliva ostvarenog u kvartalu. Na ovako utvrđen oporezivi prihod plaća se porez na dohodak građana po stopi od 10 odsto. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se po istim stopama kao i u prvoj opciji, a oporezivi prihod je osnovica za obračun visine doprinosa, s tim što u ovoj opciji imamo propisanu kvartalnu minimalnu osnovicu za oba doprinosa, i to doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje – najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa i doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje – najmanje trostruki iznos 15 odsto prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji."

Da li je i kakve efekte dala unakrsna procena zarada i imovine?

"Reč je o ozbiljnom poslu, kojim se bavimo sa punom pažnjom i izuzetno je bitno da se ovakva vrsta skrininga sprovede do kraja. U ovom trenutku su u toku postupci provere 13.000 fizičkih lica za koje je procenjeno da zaslužuju posebnu pažnju Poreske uprave. Do ovog broja došlo se nakon ukrštanja podataka o uvećanju imovine i prijavljenih prihoda za više od 1,2 miliona građana. Kod njih je ta razlika iznosila više od 150.000 evra i to će istražiti Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza Poreske uprave Republike Srbije. Njihovi prijavljeni prihodi ni približno ne odgovaraju navedenom uvećanju vrednosti imovine i to budi sumnju. Korupcija je decenijama rak rana Srbije, mora se iskoreniti jer je bez tog koraka uzaludan sav uloženi reformski trud. Borba sa korupcijom mora da bude odlučna."

(Politika)