петак, 18. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Синиша Мали: Србија је 2019. имала раст од 4,2 одсто - међу највишим стопама у Европи; „Фајненешел Тајмс“: Србија муњевито иде напред
Хроника

Синиша Мали: Србија је 2019. имала раст од 4,2 одсто - међу највишим стопама у Европи; „Фајненешел Тајмс“: Србија муњевито иде напред

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 13. фебруар 2020.

ЛОНДОН - Србија се препородила од 2012. године, када је била на ивици понора, и постала је стабилна економија, која континуирано бележи раст страних инвестиција и бруто домаћег производа, као и пад нивоа јавног дуга, оцењује британски Фајненшел Тајмс (ФТ).

У специјалном додатку под насловом "Србија муњевито иде напред", ФТ је кроз три тематска текста и кроз интервју с министром финансија Синишом Малим представио успех економских и фискалних реформи наше земље, које су, како констатује британски лист, од Србије направиле "једну од европских економских звезда".

Србија се опоравила од оштрог пада 2012. године, и постала је стабилна економија која континуирано бележи раст страних инвестиција и бруто домаћег производа, као и пад нивоа јавног дуга, пише у магазину "ФД интелиџенс" британског "Фајненшел тајмса". 

ФДИ наводи да су трошкове извештаја сносили Министарство финансија Србије, Привредна комора Србије, Управа за слободне зоне Србије, Слободна зона Суботица, Слободна зона Свилајнац, Слободна зона Ужице, Слободна зона Прибој и Слободна зона Смедерево. Додаје се, међутим, да је извештавање и уређивање независно спровео ФДИ Магазин.

 

Истиче се да БДП земље скоро непрекидно расте од 2014. године, да би 2018. достигла десетогодишњи рекорд од 4,4 процента, преноси РТС.

“Упркос међународним неизвесностима и успоравању економије у деловима ЕУ, Србија је остварила раст од 4,2 посто 2019. године - међу највишим стопама у Европи и једна је од ретких земаља на свету која је надмашила своју годишњу процену”, цитира ФТ министра финансија Синишу Малог.

Фајненшел тајмс додаје да Србија готово седам година бележи стални раст страних директних инвестиција, које су 2018. достигле рекордних 3,5 милијарди евра или 8,2 одсто БДП-а.

"С економским препородом и реформама које су у току, расте интересовање доминатних страних инвеститора за Србију", наглашава се у тексту, уз податак да су, према проценама Народне банке Србије, страна улагања у 2019. још више скочила у односу на претходну годину, на 3,8 милијарди евра.

ФТ подсећа и да је Србија прошле године по други пут проглашена за светског лидера по страним гринфилд инвестицијама на ранг листи фДи Интелиџенса, напомињући да је, према евиденцији фДи Маркетса, у земљу стигло 2018. године 105 појединачних пројеката страних гринфилд улагања.

"Већина страних инвестиција, око 70 одсто, и даље долази из земаља ЕУ, нарочито из Немачке, Италије, Холандије и Аустрије, које су уложиле велика средства у српску производњу, посебно у аутомобилске компоненте".

Америчке стране директне инвестиције су још један истакнути играч, док су кинеске последњих година значајно порасле, чинећи 20 одсто укупног прилива СДИ у Србији у 2018. години. Гринфилд улагања из Кине у Србију су, према подацима фДи Маркетса, прошле године достигла рекордне нивое са 16 пројеката у вредности од 625 милиона долара, напомиње ФТ.

Лист наводи, позивајући се на разговор у Народној банци Србије, да је "поред фискалне консолидације и ублажавања монетарне политике, Србија спровела бројне структурне реформе, посебно у погледу флексибилности тржишта рада, реформи финансијског сектора и смањења неквалитетних кредита, затим у области пореске политике, лакоће добијања грађевинских дозвола, итд".

Такође истиче резултате на тржишту рада, где је стопа незапослености пала на 9,5 одсто прошле године са нивоа од око 26 одсто 2013, и апострофира успех Србије у управљању јавним дугом, који је, како наводи, према подацима Министарства финансија оборен са око 77 процената на 51 одсто данас.

Земља има кредитни рејтинг ББ + са позитивним изгледима, према рејтинг агенцији Стандард & Поор'с, а забележила је и импресиван напредак на Дуинг бизннис листи Светске банке скочивши са 93. места 2013. године на 44. позицију 2019. међу 190 земаља, наводи се у специјалном додатку ФТ-а посвећеном Србији.

Поред снажних макроекономских показатеља, страни инвеститори налазе да Србија нуди неодољив низ атрактивних услова за пословање, пише у тексту.

Председник Привредне коморе Србије, Марко Чадеж, објашњава да страни инвеститори наилазе у Србији на неке од најнижих оперативних трошкова у европским оквирима, на пореске и царинске олакшице, државне субвенције и подстицаје локалних самоуправа, напомиње лист.

"На пример, неки су ослобођени плаћања пореза на доходак у трајању од 10 година, могу да увозе опрему без икаквих царина или других дажбина и могу да уживају у погодностима споразума о избегавању двоструког опорезивања са 59 држава", каже Чадеж за ФТ.

Те бенефите, истиче се у тексту, страни инвеститори могу наћи у 15 слободних економских зона у Србији, а инвестиције са великим капиталом и бројем запослених могу да се квалификују и за државне субвенције.

Људски ресурси у Србији су, такође, једна од предности земље - поред високог броја оних који говоре енглески језик, Србија је рангирана на 27. место међу 157 земаља према индексу људског капитала Светске банке, што је највише место у региону Балкана, предочава ФТ.

Даље се додаје да рекордно високе бруто и нето девизне резерве НБС пружају земљи заштиту од евентуалних спољних шокова, и да су међу мотивима који подстичу стране инвеститоре да улажу у Србију, поред осталог, и остварена и очувана стабилност цена, релативна стабилност курса динара и финансијска стабилност.

Министар финансија Синиша Мали поручио је у интервјуу за ФТ да је Србија чврсто на путу за чланство у ЕУ, а да то што још увек нисмо чланица пружа одређене слободе земљи, да користи предности које јој таква ситуација омогућава.

"То нам омогућава да имамо све ове споразуме о слободној трговини са различитим земљама, као што је Турска; да имамо преференцијални статус са САД-ом; добре уговоре и споразуме са Кином; Централноевропски споразум о слободној трговини; и са Евроазијском економском унијом, на пример", објаснио је Мали.

Наводећи да је Србија крајем 2019. године најавила нови инвестициони програм "Србија 2025“, према којем ће, поред буџетских средстава, у основну инфраструктуру бити уложено додатних 14 милијарди евра, министар финансија је изразио очекивање да ће то бити окосница новог инвестиционог циклуса и да ће прилив приватних инвестиција бити још већи.

Лист између осталог посебан акценат ставља на развој српског сектора ИТ услуга, софтвера и хардвера, истичући да је реч о најбрже растућем делу индустрије у земљи, чији извоз снажно расте од 2015. године надмашујући милијарду евра у протекле две године.

Иако је Србија мали ИТ-играч на глобалном, па чак и европском нивоу, пише лист у посебном тексту, овај сектор сада прави 10 процената БДП-а земље.

У земљи послује око 2.000 ИТ предузећа која запошљавају око 20.000 људи, преноси ФТ податке Привредне коморе Србије.

Србија је управо, како се наводи, у овом сектору доживела до сада невиђен ниво страних улагања 2019. године, а америчке компаније су биле најактивнији инвеститор у овој области, пише ФТ наводећи бројне компаније из САД које послују у Србији у сектору технологија, попут ИБМ, Шнајдер Електрика, СКФ-а, Адобеа, Оракла, Гугла, ХП-а...

Српске плате у ИТ сектору су, како се наводи, скоро три пута веће од државног просека, али су, примећује лист, и даље испод ЕУ просека за тај сектор.

Као импресиван наводи се податак да је 30 одсто свих српских студената на универзитетима уписано на смерове инжењерства, математике, рачунарства и да више од 35 установа високог образовања нуди ове програме као и да Влада Србије нуди финансијске подстицаје стартап фирмама.

Лист наводи да би се управо развојем технолошког сектора у земљи могао преокренути процес "одлива мозгова", присутан на целом Балкану, а због којег је према Блумбергу у протеклој деценији Србија изгубила пет одсто популације.

(Танјуг, РТС, Фајненшел тајмс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер