петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Синиша Мали: Минимална зарада биће повећана за 11, 1 одсто, то је апсолутно највеће повећање икада у Србији
Хроника

Синиша Мали: Минимална зарада биће повећана за 11, 1 одсто, то је апсолутно највеће повећање икада у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 10. септембар 2019.

 Београд -- Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је да ће минимална зарада бити повећана за 11, 1 одсто.

Он је нагласио да је то апсолутно највеће повећање икада у Србији.

“Влада Србије је дала предлог да се минимална зарада повећа за 11,1 одсто, односно са 155,3 динара на 172,5 динара по сату. Када се то прерачуна реч је о увећању са 27.022 на 30.022 динара”, рекао је Мали на конференцији за новинаре у Влади Србије, након седнице Социјално-економског савета Србије.

Он је нагласио да ће поред овога, како би се додатно растеретили послодавци, бити укинути доприноси за ПИО фонд од 0,5 одсто на терет послодавца, као и да ће бити повећан неопорезиви део зараде са 15.300 на 16.300 динара, саопштено је из Министарства финансија.

Мали је прецизирао да ће се привреда растеретити за 13,1 милијарди динара, односно за око 111 милиона евра, што је, како је оценио, значајан износ.

Министар је подсетио и на намеру државе да постепено смањује пореско оптерећење зарада на терет послодаваца, тако да ће, после овогодишњег смањења са 63 на 62 одсто, већ следеће године тај терет износити 61 одсто, са тенденцијом даљег смањења.

Он је рекао да раст минималне зараде, обично доводи до општег раста зарада у Србији.

Мали је подсетио и да ће бити укинут Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, те ће тако, почев од 1. јануара наредне године и зараде запослених у јавним предузећима, по том основу, порасти за пет процената.

“Све ово што радимо и овакво велико апсолутно повећање минималне цене рада резултат је тешких реформи које смо спровели од 2014. године, дошли смо до резултата, новац смо зарадили и уштедели”, рекао је министар.

Како је рекао, повећање минималне зараде и растерећење привреде најбољи су начин да се утиче на побољшање животног стандарда, повећа атрактивност и конкуретност привреде како би она наставила да расте по стопама забележеним прошле године.

Он је подсетио да су макроекономски услови стабилни, да је у првих осам месеци остварен суфицит у износу од 46,6 милијарди динара, да је према подацима Републичког завода за статистику, стопа незапослености 10,3 осто, као и да је раст страних директних инвестиција у првих шест месеци ове године за 31 одсто већи него у истом периоду лане.

Мали подсећа и да је Србија по страним директним инвестицијама "сада шампион" и да их је било за 31 одсто више у првих шест месеци 2019, него у истом периоду претходне године.

“За нас је највећи изазов како економија даље да расте. Циљамо на раст од 3,5 одсто, ако не и више за ову годину. То ће све утицати на општу потрошњу, повећање инвестиција и допринети расту наше економије. То све опет доводи до више новца за порезе и доприносе и омогућава да говоримо о новом повећању минималне зараде и њено приближавање минималној потрошачкој корпи”, рекао је Мали.

Он је изнео и оцену да се преговори били конструктивни и да је “права слика Србије, када сви седе заједно и дискутују о важним темама”.

Министар је рекао и да ће плате у јавном сектору биће повећане од 1. новембра ове године, а да ће пензионери око 1. децембра 2019. моћи да рачунају на једнократну помоћ од по 5.000 динара и на повећање пензија од 1. јануара 2020. између 5,1 и 5,5 одсто.

Министар рада Зоран Ђорђевић рекао је да је жеља била да се дође до повећања минималне зараде имајући у виду да је циљ да то осете и други грађани, односно да се то осети и кроз повећање плата и пензија.

„Циљ нам је бољи стандард свих грађана2, рекао је Ђорђевић и додао да се нада да ће идуће године бити новог повећања минималне цене рада, а све у циљу да се достигне минимална потрошачка корпа, али и да се престигне.

Председник Самосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић подсетио је да је циљ преговора да минимална цена рада у наредне две до три године достигне минималну потрошачку корпу од око 36.000 динара и напоменуо да је ипак реч о највећем повећању минималне зараде од када се преговара од 2002. године.

Председник УГС “Независност” Зоран Стојиљковић истакао је да је још веће повећање минималне цене рада потребно због свеопштег побољшања квалитета живота.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић напомиње да су послодавци добили компензацију смањењем доприноса за ПИО фонд за 0,5 одсто и повећања за 1.000 динара неопорезивог дела зараде и да су прихватили аргументе које им је Министарство финансија понудило. Додао је да то покрива издатке за минималну зараду која кошта послодавце.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер