Синиша Мали: Мини Шенген ће ускоро постати реалност Западног Балкана; Очекујем да на крају године Србија буде међу прве три земље у Европи по привредном расту

 САРАЈЕВО - Министар финансија Синиша Мали изјавио је да ће ''мини Шенген'' ускоро постати реалност западног Балкана, као и да је кључна корист недавно потписаног споразума у Вашингтону бржа интеграција у светску трговину и економски развој целог региона.

"Извукли смо максимум који смо могли, посебно по питањима која су важна за животни стандард грађана који живе у региону западног Балкана. Извоз региона значајно се повећао последњих година, али су економије региона и даље слабо интегрисане у светску трговину. Веће присуство америчког капитала на овим просторима пружиће прилику да се то промени'', казао је Мали у интервјуу за сарајевски ''Дневни аваз''.

Он је додао да Американци са собом доносе и стандарде који су понекад важни исто колико и сама инвестиција.

''Рецимо, пројекти Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) морају проћи строге финансијске, еколошке и социјалне анализе утицаја како би се обезбедило да испуњавају међународно признате стандарде'', казао је српски министар.

Он је истакао да ће економска нормализација односа Београда и Приштине допринети и земљама у региону, које ће тако имати стабилно окружење, што је битно за сваку економију.

''За 'мини Шенген', можда и најзначајнију тачку из овог споразума, битно је да је Приштина пристала да буде део иницијативе. И то је конкретна корист овог споразума'', додао је Мали.

На питање, које би биле кљуцне предности стварања једне такве уније каква је ''мини Шенген'', он је одговорио:

''Можете ли да замислите шта би значило за свет и светску трговину једно тржиште од скоро 20 милиона становника, где су уједначени услови пословања, уклоњене бирократске препреке за лакши прелазак преко границе, где грађани прелазе границу на основу своје личне карте и где је лакша флуктуација радне снаге?''.

Такво тржиште, како је навео, пожељно је и за будуће инвеститоре који на своја улагања гледају стратешки.

''Они данас желе да покрију читаве регионе и регије тамо где долазе, а не да дођу и стационирају се у једном граду на Балкану. Америчка Међународна развојна финансијска корпорација, која је отворила канцеларију у Београду, доказ вам је тога'', каже Синиша Мали.

Напомиње и да је лично уверен да ће „мали Шенген“ помоћи да се задрже млади људи.

''Тржиште рада ће бити шире и свеобухватније, заједничке радне дозволе ће се лакше издавати. Признавање квалификација и диплома, без додатних процедура, обезбедиће већу могућност кретања радне снаге, што ће побољшати доступност радне снаге'', објашњава српски министар.

На констатацију ''Аваза'' да је, и поред свих користи, идеја о „мини Шенгену'' код одређених политичара у земљама региона наишла на велики отпор и да они као најчешћи аргумент помињу то да би Србија као највећа држава успоставила и економску и политичку доминацију у региону на штету осталих, Мали каже да ће, иако Србија јесте највећи извозник, од "мини Шенгена" користи имати све земље.

''Неке анализе говоре да би већа економска интеграција региона допринела повећању регионалног БДП-а на годишњем нивоу од 1 одсто, а можда чак и више... Верујем да је свима јасно да само даља, снажнија, конкретнија економска и трговинска интеграција региона западног Балкана може да омогући и олакша прелазак на модел убрзаног и одрживог раста наших економија'', истакао је Мали.

Да, апсолутно верујем у то да ће „мини Шенген" постати реалност западног Балкана на овај или на онај начин, и то у блиској будућности

На питање сарајевског листа да ли верује да ће "мини Шенген“, сада када је добио веће шансе да заживи, у скорашње време постати реалност западног Балкана, Мали је одговорио да у то апсолутно верује.

''Да, апсолутно верујем у то да ће „мини Шенген" постати реалност западног Балкана на овај или на онај начин, и то у блиској будућности'', каже Мали.

''Наше привреде су умногоме комплементарне и то вуче корене још из периода социјализма и бивше СФРЈ. Зашто не бисмо то искористили? Такође, наша земља је посвећена унапређењу регионалне сарадње, процесу помирења. Од нас и Европа очекује да дамо свој допринос смањењу напетости, јачању регионалне стабилности, интеграцијама, а финални резултат су практични бенефити за наше грађане и наше економије'', рекао је Мали.

Увођење европских стандарда кроз различите регионалне иницијативе није само циљ, већ је, како је истакао, пут како би наши грађани осетили конкретну добробит.

На питање о мерама које је Србија предузела у санирању штете изазване пандемијом корона вируса и каква су његова очекивања, Мали је подсетио да се Србија са пакетом мера од око 5,8 милијарди евра сврстала међу најиздашније владе у Европи у односу на величину своје економије.

У Влади Србије очекују да на крају године Србија буде међу три земље у Европи са најбољим резултатима када је реч о привредном расту

''Тај економски пакет чини 12,5 одсто нашег БДП-а. Спречили смо отпуштања радника, а гарантним шемама, осмишљеним у сарадњи са комерцијалним банкама и државним Фондом за развој, помогли смо предузећима да преброде овај тежак период. Давали смо пет плата за више од милион запослених у Србији, као и једнократну помоћ од 100 евра за све грађане. Привредници кажу да смо их буквално спасили'', нагласио је српски министар.

Мали је додао да зато у Влади Србије очекују да на крају године Србија буде међу три земље у Европи са најбољим резултатима када је реч о привредном расту.

''Верујемо да можемо да будемо на нули, што је у условима највеће економске кризе на свету огроман успјех'', закључио је српски министар финансија.

(Танјуг)