Синиша Мали: Јавни дуг Србије у овом тренутку износи 31,5 милијарди евра. О садашњем расту Србије се до 2012. читало у уџбеницима

 БЕОГРАД - Министар финансија Синиша Мали рекао је да је веома важно "да одговори на лажи и лицемерје неких медија". "Јавни дуг Србије у овом тренутку износи 31,5 милијарди евра у овом тренутку", рекао је Мали гостујући на ТВ Пинк.

Он је представио и податке о томе колики јавни дуг имају неке земље ЕУ.

"Француска 2.901 милијарда евра, Италија 2.755 милијарди, Немачка 2.482 милијарде. Увек јавни дуг гледате у односу на ваше богатсво, а показатељ тог богатства је БДП. БДП Србије ће први пут у историји прећи 60 милијарди евра. Удео јавног дуга у БДП нам је 53 одсто, испод нивоа Мастрихта од 60 одсто", казао је Мали.

ЕУ у просеку има 88 одсто удео јавног дуга у БДП, објаснио је министар и казао да "стојимо много боље него већина земаља".

Каже да је 2012. године јавни дуг био 17,7 милијарди, а удео јавног дуга у БДП је био 52,5 одсто.

"Огромна је разлика што је БДП данас 60,2 милијарде, а у време бивше власти је био 33,7", казао је Мали истакавши да Србија нема никакав проблем у управљању јавним дугом.

Када се цео наш дуг узме у обзир, рекао је Мали, просечна каматна стопа је 2,4 одсто. "У њихово време смо се задуживали и по 8 одсто. То је огромна разлика", казао је министар.

Мали је рекао и да се свет суочава са никад већом кризом, али да Србија мало боље стоји од других. "Две и по милијарде евра имамо на рачуну", изјавио је Синиша Мали.

Истиче да је Србија добила савет да је најважније да има довољно новца да може да реагује како би могла да купимо струју, гас, храну... Како је истакао Мали, држава је потпуно одговорна и води рачуна о сваком динару.

Што се тиче позајмице милијарду долара од Уједињених Арапских Емирата уз три одсто камате, министар финансија је нагласио да је то одличан посао.

"Новац је све скупљи и скупљи, а то ће смањивати стопу раста у целом свету. Свет улази у рецесију. Ми ћемо ову милијарду искористити да вратимо старе дугове, али из неког разлога опет видите те људе који критикују, а не знају ни сами шта критику. Држава чврсто стоји на обе ноге. Имамо довољно новца да преживимо ову и следећу зиму. Криза ће бити све већа и већа, а ми ћемо се борити да нашим грађанима обезбедимо такве услове да што мање осете негативне последице кризе", рекао је Мали.

Он је навео и да је свуда у свету исти изазов – сачувати мала и средња предузећа и њихове запослене.

"Ако они изађу са тржишта, тешко се враћају, а они су носилац развоја", рекао је Мали. Додао је да због тога, између осталог, држава субвенционише цену енергената.

Министар је подсетио да Србија има историјски ниску стопу незапослености.

"Људи знају да је држава јака. Свако обећање које смо дали смо испунили. Ниједна инвестиција није стала", рекао је он и објаснио да се наставља рад на инфраструктури.

Што се тиче енергената, Мали је казао да су стигле још неке добре вести о додатним количинама гаса. Мали је истакао да је интерес српског народа и Србије на првом месту.

"Огроман је притисак да се уведу санкције Русији, али смо јасно дефинисали своју суверену позицију", казао је министар. Он је подсетио да сада имамо кризу енергије, али и кризу хране.

"Свет је ушао у велики проблем, криза је велика, није било веће још од Другог светског рата. Важно је да будемо јединствени и да се заједно боримо за нашу Србију и нашу децу, којој треба да обезбедимо бољу будућност. Изашли смо са предлогом мера штедње као Влада, изаћи ћемо са додатним мерама", рекао је Мали.

Он је подсетио и да ће пензије кумулативно бити повећане преко 20 одсто, а да ће бити и повећања плата.

О садашњем расту Србије се до 2012. читало у уџбеницима

Министар финансија Синиша Мали поручио је вечерас, реагујући на критике потпредседника Странке слободе и правде Душана Никезића, да је о повољним бројкама и о томе како изгледа економски раст једне земље за време претходне власти у којој је био Никезић могло само да се чита у уџбеницима.

''Лепо је што опозиција тако помно прати параметре српске економије и моје изјаве, али било би нам још боље да су ту посвећеност показивали када су били у позицији да ураде нешто за грађане наше земље. Овако, не можете се отети утиску да су године у којима су били на власти користили за лично богаћење, док им српска економија, ниво плата и пензија, развој Србије, инфаструктура нису били у фокусу'', поручио је Мали на Фејсбуку.

Упитао је да ли се ико може сетити макар једног иоле значајнијег капиталног инфраструктурног пројекта претходне власти, било које болнице коју су изградили.

''Да ли се ико може сетити нивоа плата грађана Србије? Рећи ћу вам ко се сећа. Грађани, јер данашња опозиција која је тада била на власти није била заинтересована за животни стандард оних због којих су били ту. Зато су кажњени на изборима те важне 2012. за Србију. Ако се они не сећају, грађани се сећају. Знају одлично да су просечно зарађивали нешто мало више од 300 евра а данас више од 630'', казао је Мали.

''Подсетићу дежурне економске аналитичаре, тумаче јавног дуга, међу којима предњачи потпредседник ШП-а Душан Никезић, да је бруто друштвени производ Србије у 2012. години износио око 33 милијарде евра, нешто мање од 4.700 евра по глави становника. Толико је износила вредност свега што је Србија производила у једној години. Десет година после вас, српски БДП износиће 60,2 милијарди евра на крају ове године, односно око 8.000 евра по глави становника. Да се не мучите да рачунате, то је раст наше економске моћи од око 70 одсто'', поручио је Мали.

Додао је да Никезић, када помиње ново задуживање које му смета, мора узети у обзир и однос тог дуга и БДП-а у годинама са којима га пореди.

''Јер, 17,7 милијарди евра српског јавног дуга на крају 2012. године је било 52,9 одсто БДП-а, да будемо сасвим прецизни. Данашња задуженост Србије је на том нивоу, уз неупоредив свеукупни развој земље, који је итекако коштао'', додаје Мали.

''Питаћу само, да ли постоји економија на свету која не користи кредите? Знате ви то одлично, али смета што је Србија данас на светској дипломатској сцени позиционирана тако да не мора да узима кредите по камати од 7-8 одсто које помињете, већ успева да додатну стабилност и сигурност обезбеди по знатно нижој цени'', наводи Мали.

Новац је данас најскупља роба, а Србија, како истиче Синиша Мали, успева да обезбеди предкризне камате.

''Мени то говори о земљи, а и о онима којима то смета. Знају грађани и одлично се сећају и шта значи живот у презадуженој земљи. Од 2012. до данас Србија је отплатила 38 милијарди евра дуга. Паралелно са тим смо развијали Србију, завршавали ауто-путеве, отпочели изградњу нових деоница, изградили болнице када нам је било најпотребније медицинско збрињавање наших грађана, обезбедили лекове и вакцине, подигли грађевинарство на ноге кроз развој пројеката којима се данас поносимо и показујемо их странцима, какав је Београд на води и слично. То нам је донело експанзију нових радних места и спуштање незапослености са 25,9 на 8,9 одсто'', прецизирао је Мали.

Подсетио је да Никезић помиње и инфлацију која је у августу у Србији износила 13,2 одсто и чији ћемо утицај на живот грађана ублажити повећањем плата и пензија.

''Примери из окружења говоре вам да се све земље у овом тренутку боре са истим проблемима. Тако је у августу инфлација у суседној Бугарској износила 15 одсто, Мађарској 18,6, Словенији 11,5, док је просечна инфлација у земљама Европске уније 10,1 одсто. Свако ко није злонамеран из овога може закључити само да се инфлација у Србији креће у границама притисака на тржиште у земљама са којима се најчешће и поредимо'', каже Мали.

Додаје да су, што се тиче државних хартија од вредности, оне огледало свега поменутог.

''Реализација продаје државних обвезница на домаћем тржишту за девет месеци износи чак 82 одсто и чак 92 одсто на динарске обвезнице. То вам је реакција инвеститора на све учињено и мерило атрактивности земље за сигурност улагања. Да је Никезић хтео - могао је да научи како се организују аукције на домаћем тржишту. Ако чита календар планираних аукција, јасно се објављује намера државе и план продаје по свакој аукцији која није исто што и обим емисије.

Објаснићемо поново, ако баш не разуме. Држава почетком године емитује обвезнице у одређеном износу и под одређеним условима, у зависности од кретања стопа приноса и камата на тржишту. Иста та емисија се током године реализује у зависности од потреба државе, динамике, опет кретања стопа и слично. Зато се и објављује календар аукција у којој се саопшти и планирани обим продаје како би се тржишту и инвеститорима јасно ставило до знања шта могу и у ком обиму се и шта може реализовати по аукцији. И на скоро свим аукцијама испуњен је планирани обим продаје.

Мали је још подсетио да је допуна емисије која доспева 2028. године, а која је уједно укључена и у ЈПМорган индеx државних обвезница земаља у развоју (ГБИ-ЕМ Глобал Диверсифиед Индеx) који укључује државне обвезнице деноминоване у локалној валути којима се редовно тргује, са фиксним купонским стопама, а којима страни инвеститори могу лако да приступе, у износу од 25 милијарди, више него задовољавајуће прихваћена и да је од јуна на три аукције реализовано 72 одсто допуњеног износа емисије.

''То су вам, укратко, Никезићу, најбитније и довољне економске лекције за данас. Имате доста да учите. До 2012. сте о оваквим бројкама и о томе како изгледа економски раст једне земље могли само да читате у уџбеницима'', закључио је Мали.

Никезић је раније данас, поред осталог, оценио је да се Синиша Мали у последње време понаша ''као министар за задуживање, а не министар финансија'', пошто је, како тврди Никезић, ''за мање од месец дана земљу задужио додатних 1,69 милијарди евра и упутио ММФ-у апел за помоћ''.

(Танјуг)