петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Си-Ен-Ен: Тајанствена нуклеарна екплозија у Архангелску указује на руско "оружје судњег дана"
Хроника

Си-Ен-Ен: Тајанствена нуклеарна екплозија у Архангелску указује на руско "оружје судњег дана"

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 17. август 2019.

Једна експлозија, објављена па нагло отказана евакуација једног села, пет мртвих нуклеарних стручњака и нешто трагова радиоактивног јода у ваздуху изнад северне обале Норвешке - то је све што се, по свему судећи, зна о најновијем неуспешном покушају Русије да испроба своју нову ракету "Буревестник", названу на Западу "Скајфол", објавио је Си-Ен-Ен.

Руски председник Владимир Путин је тврдио да та ракета има неограничен домет и да може да надмаши сва америчка средства одбране од напада из ваздуха. Али овомесечна проба то није показала, а то и није први пут, објацио је Си-Ен-Ен и додаје да аналитичари заправо и не знају шта је "Буревестник", али сматрају да је то нека врста крстареће ракете у којој је нуклеарни реактор.

Висок нивоа радијације у том подручју, који потенцијално може досећи и до Норвешке, даје уверљивост тој теорији.

Путинов портпарол, Дмитриј Песков, одбио је да потврди широко распрострањене међународне спекулације да је у несрећи учествовала крстарећа ракета на нуклеарни погон.

Џон Хокис, сарадник директора "Јане'с ИХС Маркит" за копнено оружје, рекао је да с обзиром на то да Руси тврде да тај пројектил има неограничен домет, могло би се претпоставити да је то ракетни мотор који увлачи ваздух и греје га нуклеарним реактором с малим језгром, те струја прегрејаног ваздуха који се избацује, ствара потисак. Главни проблем с тим пројектилом с ознаком "9М370", или "ССЦ-x-9 Скyфалл" - како га НАТО назива, је издув јер нуклеарни реактор не може се користити за погон ракете, а да се она не претвори у "прљаву крилату бомбу".

"То заиста јесте оружје судњег дана", рекао је др Марк Галеоти, са британског војног Института за одбрамбене и безбедносне студије.

"То се не би могло користити ну у чему другом осим у нуклеарном рату пуних размера. То је крстарећа ракета која може да дуго остане у ваздуху, а док лети за собом бљује радиоактивни пљусак", објаснио је британски стручњак.

САД су имале сличан програм током 1960-их година, назван "Пројекат Плутон" који је напуштен јер су закључили да је превише опасан.

Када је Путин марта 2018. године свечано објавио постојање те ракете, истакао је њене неограничен домет: да може да облети свет много пута, а затим да сама нападне своју мету и то из неочекиваног угла, можда чак и данима после лансирања. Галеоти сматра да се Путин не секира што изгледа да то до сада није тако добро функционисало.

"Русија Владимира Путина у основи покушава да се напумпа", рекао је он. "Покушава да војно изгледа страшније него што јесте. Иако им се не свиђа што то није успело, чињеница да говоримо о најновијој руској војној технологији је дефинитивно за њих један плус".

Амерички званичници су за Си-Ен-Ен рекли да је тај пројектил тестиран неколико пута, али никада у потпуности успешно. Колико је одмакао тај пројекат и колико је ово велики застој, само се нагађа.

Кремљ је само током последњих месец дана имао низ инцидената. Почетком јула, АС-31, или "Лошарик" - супер-тајна шпијунска подморница за супер-дубине, упала је у невољу крај северне обале. Државни медији су рекли да је 14 морнара умрло од удисања гасова, а Кремљ је тврдио да је нуклеарни реактор подморнице био нетакнут када је враћена у луку.

Недељу дана касније, на депонији муниције у Ачинску десио се низ експлозија током пет сати, од којих су неке проузроковале разорне ударне таласе. Недељу дана касније локални званичници су признали да је четрдесетак људи повређено.

Андреј Кортунов, генерални директор Савета за међународне послове Русије, рекао је да, "ако се погледа садашње стање, буџет за одбрану Руске Федерације је врхунац достигао 2016. године", од када се смањује.

"Дакле, у основи, од војске и одбрамбеног сектора се тражи да ураде више за мање", додао је он, "а то би могло бити узрок напетости. Можда су неке од ових несрећа део цене коју војска мора да плати јер има релативно скроман буџет, а велике амбиције", пренео је Си-Ен-Ен.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер