четвртак, 22. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Серж Брамерц за Н1: Постоји правна основа да се Радета и Јојић предају Хагу, а чак и да не постоји таква основа - Влада Србије има обавезу да је створи; Разочаран сам што се осуђеници у Хагу још увек сматрају "националним херојима"
Хроника

Серж Брамерц за Н1: Постоји правна основа да се Радета и Јојић предају Хагу, а чак и да не постоји таква основа - Влада Србије има обавезу да је створи; Разочаран сам што се осуђеници у Хагу још увек сматрају "националним херојима"

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 24. мај 2019.

Главни тужилац резидуланог механизма у Хагу Серж Брамерц рекао је у интервјуу за Н1 да је извештај о сарадњи земаља региона са Трибуналом углавном негативан и истиче да је разочаран што се сви појединци који су осуђени у Хагу још увек сматрају националним херојима.

Н1: Поново сте у Београду, састајете се са више државних званичника. Које су главне теме?  

"Знате да и даље подносимо извештаје Савету безбедности УН сваких шест месеци о напретку у нашим случајевима и о сарадњи у региону. Имао сам сусрете са министарком, тужиоцима за ратне злочине и државним тужиоцем. Главни разлог што сам овде је да учествујем на регионалној конференцији са тужиоцима из Србије, Црне Горе, Хрватске, БиХ који раде на случајевима ратних злочина".

Н1: Да ли су се ствари промениле током Ваших последњих посета Београду, да ли је жеља за међусобном сарадњом и даље довољно јака?

"Постоје два аспекта: Србија и стратегија за ратне злочине и питања сарадње, а друга је регионална сарадња. О првој теми: јуче смо послали извештај Савету безбедности УН. Да почнем на позитивној страни, видели смо да су најзад постављени нови, додатни тужиоци који раде на ратним злочинима. То смо ми тражили, као и ЕУ, у протекле 2-3 године. То је нешто у шта се умешао и Председник Вучић како би осигурао да добијемо додатне ресурсе за случајеве ратних злочина. То је позитивно. Број нових случајева, мислим да их је девет у протеклих осамнаест месеци, углавном су из БиХ и нису повезани са људима на високим положајима. Ту има простора за побољшање. Имао сам добар састанак са главним тужиоцем за ратне злочине. Она ме је обавестила да је један број важних истрага у току и да се резултати могу очекивати ускоро. Имамо стварно добру сарадњу. На пример, пре неколико недеља смо организовали заједничку обуку о истрагама о сексуалном насиљу међу затвореницима. Постоје бољи услови да добијемо резултате, али их и даље чекамо".  

Н1: Зашто?  

"Ресурси су били проблем у прошлости, али не би требало да буду проблем сада, пошто је више ресурса. Уопштено, знамо да истраге о ратним злочинима у Србији, БиХ и Хрватској нису популарне. Ако имате земље у којима се осуђени ратни злочинци сматрају херојима, а међународни злочини се негирају, иако је било осуда за геноцид и друге злочине, ако политичари славе осуђене ратне злочинце, мислим да то није добар сигнал сведоцима".  

Н1: Да ли је то политичко питање?  

"Мислим да би било сувише лако рећи да је то само политичко питање. Састао сам се са државним тужиоцем и главним тужиоцем за ратне злочине и разумео сам да се регионална сарадња на случајевима трговине људима, организованог криминала и тероризма одвија добро, али да сарадња на случајевима ратних злочина није тако добра. Очигледно постоје политичке препреке, односно недостатак политичке подршке и одлучност, који су потребни за успех тужилаца за ратне злочине".  

Н1: Више НВО оптуживало је садашњу владу, као и претходну коју је водио Александар Вучић, да су они одговорни за смањење нивоа сарадње у протеклих неколико година?

"Видимо да регионална сарадња иде уназад и волели бисмо да видимо већу подршку на политичком нивоу. Ја лично имам добру сарадњу са министарком правде. Имали смо добар састанак јуче. Сложили смо се да се не слажемо о неколико питања, али на неколико других фронтова имамо добру сарадњу. Мислим да је влада предузела мере да постави додатне тужиоце, а то је позитивна ствар. Може да буде и више подршке и ми бисмо то поздравили".  

Н1: Већ сте добијали више обећања влада последњих година. Шта ваше искуство говори, да ли испуњавају своја обећања? Има ли коначних резултата?  

"Резултати још нису дошли. Говоримо о неколико хиљада случајева који су и даље у току у БиХ, више од 3.000 случајева, а и о више стотина случајева директно повезаних са Србијом и Хрватском. Реалност је да су за многе злочине почињене у БиХ наводно криви појединци који мирно живе у Србији и Хрватској, а требало би их истражити и процесуирати. Ми радимо са владом и председништвом у протеклих 10 година. Мислим да постоји подршка са политичког нивоа, али тога никада није довољно и волели бисмо да добијемо већу подршку. А резултата још нема. Надамо се да ће, испуњењем обећања владе да ће поставити нове тужиоце, што је и део националне стратегије за ратне злочине, да то значи да ће у следећој фази бити више резултата".  

Н1: Али утисак је да су то само речи, да нема резултата у последњих 5 до 10 година.

"Као што сам рекао, резултата још нема, све иде веома споро. Видимо некакав напредак и да је влада испунила нека обећања. Постоји нова стратегија за ратне злочине и стратегија за поглавља 23 и 24. Надамо се да ће ово имати директан позитиван утицај на истраге о ратним злочинима. Ми желимо да будемо неко ко пружа сву потребну подршку. Ми не можемо да променимо политичку стварност, не можемо да променимо чињеницу да у овој земљи, као и у другима, постоје политичари који славе ратне злочинце, што је увреда за жртве тих злочина, али се надамо да постоји довољно политичара који су на положајима и који ће подржати овај процес. Ми желимо да играмо позитивну улогу дајући приступ нашим базама података и информацијама. Имамо систем веза тужилаца. У Хагу имамо тужиоце из БиХ и Србије који раде на овим случајевима. Радимо на изградњи капацитета, поготово за ових осам тужилаца и заменика да би они имали довољно знања да могу да иду напред. Критички се односимо према прошлости и садашњој ситуацији. Као што се каже дипломатским језиком, обазриво смо оптимистични да ћемо моћи да известимо о напретку кроз 6 месеци, али ћу известити и ако не буде напретка".

Н1: Када говоримо о напретку у сарадњи, ево и једног примера. Имамо двоје припадника СРС за које је Виши суд саопштио да не могу бити испоручени у Хаг. Шта вам то говори?

"То није случај којим се директно бави моја канцеларија. То је случај такозваног 'amicus curiae', односно независног тужиоца кога постављају судије да се бави случајем непоштовања суда. Наша анализа овог случаја је другачија од одлуке српског суда. У прошлости су оптужени лако предавани Хагу у сличним случајевима. Са правног становишта, не слажемо се са одлуком суда. Ми сматрамо да постоји обавеза сарадње са Хашким трибуналом који је формирао Савет безбедности УН, а то значи да све чланице УН морају да са њим сарађују. Ми сматрамо да постоји правна основа да се Радета и Јојић предају Хагу. Чак и да не постоји таква основа, влада има обавезу да је створи. Понављам, моја канцеларија није директно укључена".

 

Н1: Постоје разна тумачења Закона о сарадњи Србије са Хашким трибуналом, а најчешће је да се односи само на оптужене за "тешка кршења међународног хуманитарног права".

"То питање је разјашњено у статуту Механизма. Непоштовање суда је једно од поља за које се захтева међународна сарадња. Механизам је много мања верзија Хашког трибунала и не би имало смисла да Механизам има шири опсег сарадње. За нас је правна ситуација јасна и очекујемо да Србија нађе решење". 

Н1: Дакле, сада је на правосуђу земаља у региону да се баве прошлошћу. Имајући у виду да је утицај Хашког трибунала, рецимо контроверзан, да постоји мишљење да није допринео ни правди ни помирењу у мери у којој се то очекивало, ако је до тога уопште довео. Да ли можете да очекујете да правосуђа у региону могу сама да ураде тај посао?

"Не слажем се у потпуности са вашом оценом. Често чујемо да трибунал није играо позитивну улогу у помирењу јер сваки пут када се донесе пресуда, једна група је срећна, једна није и сви проблеми се појаве опет. Хоћу да кажем да наравно да одговорност и правда не могу аутоматски да воде ка помирењу. Оно мора да дође од самог друштва и то тек када је то друштво спремно. Мислим да је одговорност предуслов. Мислим да друштво не може да крене напред ако не постоји јасна слика онога што се догодило у прошлости. Мислим да је једна од прихватљивих критика Трибунала била да је то правда донета далеко од региона у другачијем правном систему. Зато сматрамо да је наставак нашег рада у националним правосуђима веома, веома важан, јер су она много ближа заједницама жртава и злочинаца. Сматрамо да је кључна ствар да толико година после сукоба постоји правосуђе у Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори које ради на тим случајевима".  

Н1: Често чујемо оцене да је регион заглављен у прошлости, да национализам буја, да идемо уназад. Да ли делите то мишљење?

"Ја ово радим већ 11 година и било је тренутака када сам имао више оптимизма него данас када мислим да је национализам веома присутан. Негирање злочина из прошлости је учестало. Глорификација ратних злочинаца је прихваћена, а чак ни међународна заједница не реагује на начин на који бисмо волели да реагује, имајући у виду политичку ситуацију у свету у којој одговорност и правда не играју исту улогу као пре неколико година. Приметио сам у разговорима са дипломатама да расте свест у многим престоницама и амбасадама, укључујући Београд, да се ситуација не креће у правом смеру. Додатна енергија се мора уложити да би се решили ти случајеви. Лично сам разочаран што се сви поједници који су осуђени у Хагу још увек сматрају националним херојима, јер су они управо супротно. Нико није у Хагу или у националним судовима осуђен јер је бранио своју земљу или се борио против других војника, већ за озбиљне повреде женевских конвенција, што значи да су толерисали, знали или су били активно укључени када су њихови војници стрељали затворенике, када су уништавана цела села, одговорни су за масовна силовања. Нема ничег херојског у њиховом ставу, нити у ономе за шта су осуђивани. То ми је веома разочаравајуће, да се мање пажње поклања за више од 4.000 жртава и сведока који су сведочили и преживели злочине на свим странама. Мање пажње се поклања њима него ратним злочинцима који иду на војне академије, чије мемоаре објављује Министарство одбране, које би требало да се дистанцира од тих људи, који су супротно од онога што би требао да буде један искусни генерал".  

Н1: Рекли сте да сте разочарани. Али има ли опасности? Шта то говори о нашем односу према помирењу и прихватању прошлости?

"Имамо и друге делове света после II светског рата или у Јужној Африци, где је помирење било једно од главних питања. Мислим да нема напретка у погледу помирења. Када сам био у Сарајеву видео сам да користе три различита уџбеника из историје у зависности од тога да ли је у школи више Срба, Хрвата или Бошњака. Ако нема заједничког разумевања прошлости и постоји одбијање да се заједно сагледа прошлост, како можете да се сложите око заједничке будућности. Постоји ризик за друштво. Мислим да садашња генерација политичара, медју којима су многи искусили рат, оставаља терет новој генерацији, јер не говоре истину о дешавањима из прошлости. То је опасно и то се мора решити".  

Н1: Европски председник Доналд Туск рекао је у суботу да "терет историје може да пробуди демоне у региону ако се не уложи додатни напор у тај процес". Колико сам размео слажете се са њим, макар до одређеног нивоа, али колико је међународна заједница одговорна за стање код нас?

"У протеклих 10 година сам видео да људи увек очекују неко решење споља. То је тако и у БиХ где су државне структуре крхке и нису јаке, а решења се увек очекују споља. Мислим да је време да одговорни политичари широм бивше Југославије удруже снаге и раде заједно да покрену процес помирења. Мислим да се то не може наметнути споља. Постоје услови око проширења ЕУ, а то може да постигне нешто, али не може да измени динамику у региону. Видели смо да постоји напредак у погледу несталих. Постоји сагласност председника Србије и Хрватске да се ово питање покрене, јер људи хоће да нађу посмртне остатке и врате их породицама. Али хоћу да кажем ово: како мислите да ће људи да открију где су ти остаци, када знамо да за сваку жртву која је негде покопана има више људи који знају где су. Говоримо о око 10.000 несталих још увек. Постоје људи у свим земљама који знају где су, али како мислите да ће они да проговоре и потврде злочине када политички лидери величају Лазаревића и друге који су одговорни за те злочине. Атмосфера је таква да подрива питања од заједничког интереса као што је потрага за несталима".

Н1: Управо сте рекли сте да је на нама да урадимо тај посао. 

"Да".  

Н1: Али можемо ли сами? Дали сте нам ту могућност, али као што сте рекли, последњих година видимо смањење на том пољу. Можемо ли сами или нам је потребан притисак међународне заједнице, поготово зато што је тај приступ давао резултате у прошлости?

"Мислим да су подстицаји веома важни. Моја канцеларија није укључена у одлуке о пријему у ЕУ. ЕУ има више вредности од којих су неки од главних владавина права и одговорност. Логично је да институције ЕУ кажу да они који желе да постану чланице морају да испуне одређене стандарде".  

Н1: Они то свакако раде, али да ли је тај притисак довољан?

"Очигледно су услови били много строжи док су неки од оптужених били на слободи. Док су Караџић и Младић били на слободи условљавање је била веома снажна алатка. ЕУ је играла важну улогу и не желим да превише критикујем. Сматрам да међународна заједница мора да јасно каже шта јесте а шта није прихватљиво у јавним наступима политичара, али сматрам и да је потребна додатна подршка да би земље кренуле напред у погледу демократије и да би тужиоци и полиција могли да боље раде и да их пусте да раде оно што је њихов посао. То није проблем само у БиХ и Србији, већ и у Хрватској која је у ЕУ. Али ситуација је далеко од добре јер се глорификују ратни злочинци, а напредак у случајевима ратних злочина није задовољавајући. Овде је ствар у томе да прихватите да су људи из ваше заједнице починили злочине у прошлости и да се то више не понови".

(Н1)

Видети још: Серж Брамерц за Н1: Извештај о сарадњи земаља региона са Трибуналом у Хагу углавном негативан, јер се ситуација у региону погоршава

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер