Сергеј Лавров: Западне санкције према РФ у супротности са интересима ЕУ

Западне санкције према Руској Федерацији у супротности су са интересима ЕУ, оне причињавају штету европским интересима и усвојене су под притиском Вашингтона. Ово је изјавио министар спољних послова Сергеј Лавров на јавним предавањима о питањима руске спољне политике.

Москва је сигурна да проширење конфронтације на евроатлантском подручју води на слепи колосек.

Лавров сматра да ће се у Европској унији повећавати број гласова за подршку дијалога са РФ, а Москва ће се и даље залагати за постепени развој заједничког простора са Европом.

Линија развоја односа РФ и АТР реализоваће се независно од конјунктуре, а западне санкције представљају додатни стимуланс за то, нагласио је министар.

Лавров: Јачање односа са САД и ЕУ нема алтернативу

Јачање руских односа са Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом нема алтернативу, рекао је данас министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Ми поступамо на основу поставке да јачање наших односа са ЕУ, као и наших односа са САД, нема алтернативу”, рекао је Лавров.

На предавању које је одржао у оквиру пројекта Грађански универзитет, Лавров је истакао и да међународна коалиција за борбу против тероризма треба да буде установљена кроз Савет безбедности Уједињених нација, а не на једностран начин да би се постигли одређени геополитички циљеви.

„Уколико говоримо о коалицијама, хајде да оформимо такву коалицију, хајде да о томе усвојимо одлуку на Саветом безбедности Уједињених нација”, рекао је шеф руске дипломатије.

Он је рекао и да је веома погрешно, ненормално и контрапродуктивно борбу против тероризма субординисати политичком циљу кажњавања режима, и да то води само до повећавања хаоса, пренели су руски медији.

Што се тиче Сирије и Ирака, Лавров је рекао да Москва наставља да помаже тим земљама у борби против тероризма, укључујући и испоручивање оружја у великом обиму.

„Ми настављамо да помажемо владе Ирака и Сирије, као и других земаља у региону у њиховој борби против верског екстремизма који се бори за власт. Наша подршка укључује и снабдевање тих влада великим количинима оружја и војне опреме како би била повећана њихова борбена способност”, рекао је Лавров.

Москва се залаже, наставио је он, за консолидацију међународних напора за борбу против глобалне претње тероризма.

Сирија се бори против разних побуњеничких и екстремистичких група, од почетка грађанског рата који је избио 2011. године. Једна од таквих организација, џихадистичка група Исламска држава (ИС), привукла је недавно међународну пажњу, пренела је руска агенција Тас с.

ИС се бори против сиријске владе од 2012. године, али је проширила своје нападе на Ирак јуна 2014. године установивши Исламски Калифат на територијама које контролише. Коалиција коју предводе САД, тренутно изводи ваздушне нападе на мете ИС у Ираку и Сирији.

Што се тиче политичке кризе у Украјини, Лавров је рекао да су споразуми постигнути у Минску отворили могућност за њено решавање.

„Након потписивања споразума из Минска, сада су се поново појавиле перспективе за политичко решење. Као што знате, на састанцима у Милану, председник (Владимир Путин) је поновио нашу подршку пуној имплементацији споразума постигнутих уз подршку Русије и Организације за европску безбедност и сарадњу, и то имплементацији од свих страна”, казао је Лавров.

Поводом Авганистана, Лавров је рекао да је НАТО одбио да сарађује са Организацијом споразума о колективној безбедности (ЦСТО) на питању стабилизације у тој земљи.

Министар је истакао да ЦСТО редовно спроводи активности у борби против тероризма и сузбијања наркотика дуж спољних периметара агванистанске границе, али да би савезништво НАТО са ЦСТО било најприродније.

„Наши партнери из НАТО упорно су последњих 10 година одбијали наше предлоге да радимо заједно кроз ЦСТО”, додао је министар.

У ЦСТО су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Русија, Узбекистан и Таџикистан, пренела је агенција РИА Новости.

Русија је и даље веома забринута због сталних претњих од тероризма и шверца дроге из Авганистана, посебно кад међународне борбене трупе напусте ту земљу 2014. године, наводи агенција.

Око 41.000 војника НАТО остало је у Авганистану да се, заједно са тамошњом војском и полицијом, бори против талибанских побуњеника. Њихова борбена мисија ће бити окончана у децембру, после чега ће највероватније око 12.000 војника остати у 2015. години на пословима обуке и подршке владиних снага безбедности.

(Глас Русије-Танјуг)