Хроника

Сергеј Лавров: Уколико Кијев жели да се врати за преговарачки сто, Москва ће морати да размотри ситуацију на терену. У ослобођеним подручјима већина становништва ни не помишља да се врати под контролу неонацистичких власти

Штампа
субота, 25. јун 2022.

Два месеца након што су прекинути разговори о окончању украјинског сукоба, кривицом Кијева, Русија је издала упозорење о могућности поновног покретања процеса. Ако Украјина жели да се врати за преговарачки сто, Москва ће морати да размотри „ситуацију на терену“, рекао је министар спољних послова Сергеј Лавров.

Он је оптужио неке западне земље да не дозвољавају кијевским властима да се поново ангажују са дипломатским напорима да зауставе борбе.

„Када се [Украјина] удостоји да нам се обрати са предлогом за наставак дипломатског процеса, што, колико сам разумео, европљани хитно траже од њих, али Англосаксонци то не дозвољавају, размотрићемо ситуацију на терену“, рекао је Лавров у интервјуу за белоруску државну телевизију.

„Постоје ослобођена подручја, а већина становништва тамо не помишља ни на помисао да се врати под контролу неонацистичких власти или власти које на сваки могући начин повлађују неонацизму“, додао је он.

Преговори између Москве и Кијева су у застоју откако су последњи пут одржани у Турској крајем марта. Од тада се наводи да ће украјинска страна наставити преговоре тек када буде у „јачој преговарачкој позицији“, док је украјински председник Владимир Зеленски изјавио да ће поново започети преговоре тек након што Кијев врати територије изгубљене после 24. фебруара.

Прошле недеље, главни украјински преговарач Давид Арахамија рекао је да власти у Кијеву верују да би могле да постигну „повољан положај“ до краја августа спровођењем „контраофанзивних операција у одређеним областима“. Он је поновио да Украјина „никада неће прихватити губитак територије“, инсистирајући да је то „правно немогуће“ и да би минимални споразум са Москвом могао бити разматран само ако руске трупе врате заузету територију.

„Могли бисмо размотрити неки политички споразум попут оног који је предложен у Истанбулу. На пример, не бисмо се дотицали питања Крима неколико година. Урадили бисмо то не војно, већ дипломатски“, рекао је Арахамиа.

У међувремену, украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба изјавио је у тексту објављеном прошле недеље да би Кијев, ако добије довољно тешког наоружања са Запада, могао да порази Русију и поврати територију силом. Он је такође позвао Запад да не предлаже „неприхватљиве“ мировне услове за Украјину.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

(РТ)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]