Početna strana > Hronika > Sergej Lavrov: Ukoliko Kijev želi da se vrati za pregovarački sto, Moskva će morati da razmotri situaciju na terenu. U oslobođenim područjima većina stanovništva ni ne pomišlja da se vrati pod kontrolu neonacističkih vlasti
Hronika

Sergej Lavrov: Ukoliko Kijev želi da se vrati za pregovarački sto, Moskva će morati da razmotri situaciju na terenu. U oslobođenim područjima većina stanovništva ni ne pomišlja da se vrati pod kontrolu neonacističkih vlasti

PDF Štampa El. pošta
subota, 25. jun 2022.

Dva meseca nakon što su prekinuti razgovori o okončanju ukrajinskog sukoba, krivicom Kijeva, Rusija je izdala upozorenje o mogućnosti ponovnog pokretanja procesa. Ako Ukrajina želi da se vrati za pregovarački sto, Moskva će morati da razmotri „situaciju na terenu“, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

On je optužio neke zapadne zemlje da ne dozvoljavaju kijevskim vlastima da se ponovo angažuju sa diplomatskim naporima da zaustave borbe.

„Kada se [Ukrajina] udostoji da nam se obrati sa predlogom za nastavak diplomatskog procesa, što, koliko sam razumeo, evropljani hitno traže od njih, ali Anglosaksonci to ne dozvoljavaju, razmotrićemo situaciju na terenu“, rekao je Lavrov u intervjuu za belorusku državnu televiziju.

„Postoje oslobođena područja, a većina stanovništva tamo ne pomišlja ni na pomisao da se vrati pod kontrolu neonacističkih vlasti ili vlasti koje na svaki mogući način povlađuju neonacizmu“, dodao je on.

Pregovori između Moskve i Kijeva su u zastoju otkako su poslednji put održani u Turskoj krajem marta. Od tada se navodi da će ukrajinska strana nastaviti pregovore tek kada bude u „jačoj pregovaračkoj poziciji“, dok je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio da će ponovo započeti pregovore tek nakon što Kijev vrati teritorije izgubljene posle 24. februara.

Prošle nedelje, glavni ukrajinski pregovarač David Arahamija rekao je da vlasti u Kijevu veruju da bi mogle da postignu „povoljan položaj“ do kraja avgusta sprovođenjem „kontraofanzivnih operacija u određenim oblastima“. On je ponovio da Ukrajina „nikada neće prihvatiti gubitak teritorije“, insistirajući da je to „pravno nemoguće“ i da bi minimalni sporazum sa Moskvom mogao biti razmatran samo ako ruske trupe vrate zauzetu teritoriju.

„Mogli bismo razmotriti neki politički sporazum poput onog koji je predložen u Istanbulu. Na primer, ne bismo se doticali pitanja Krima nekoliko godina. Uradili bismo to ne vojno, već diplomatski“, rekao je Arahamia.

U međuvremenu, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba izjavio je u tekstu objavljenom prošle nedelje da bi Kijev, ako dobije dovoljno teškog naoružanja sa Zapada, mogao da porazi Rusiju i povrati teritoriju silom. On je takođe pozvao Zapad da ne predlaže „neprihvatljive“ mirovne uslove za Ukrajinu.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

(RT)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner