недеља, 18. април 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Сергеј Лавров: Дискриминација руског становништва у Украјини подрива ауторитет Савета Европе
Хроника

Сергеј Лавров: Дискриминација руског становништва у Украјини подрива ауторитет Савета Европе

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 28. фебруар 2021.

 Непостојање одговарајуће реакције Савета Европе на масовна кршења, као што је дискриминација руског и рускојезичног становништва у Украјини и балтичким државама, подрива ауторитет Савета Европе, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

Лавров је генералном секретару Савета Европе, Марији Пејчиновић Бурић, упутио поруку поводом 25 година од уласка Руске Федерације у Савет Европе.

„Недостатак одговарајуће реакције на таква масовна и дугорочна кршења људских права, каква је дискриминација руског и рускојезичног становништва у Украјини и балтичким државама, подрива ауторитет Савета Европе. Организација која је настала на рушевинама Другог светског рата не би требало да буде равнодушна према појавама историјског ревизионизма и величању сарадника нациста“, наводи се у поруци Лаврова, објављеној на сајту Министарства спољних послова Русије.

Раније је руски министар такође истицао да дискриминација руског становништва на Балтику и у Украјини изазива све дубљу забринутост. Он је навео да је од септембра 2020. године у Украјини, према закону о образовању, државном језику и општем средњем образовању, започет процес истискивања језика националних мањина из јавне и образовне сфере.  

Са своје стране, генерални секретар СЕ Марија Пејчиновић Бурић честитала је Лаврову 25. годишњицу ступања Русије у Савет Европе и подсетила на обавезно извршавање одлука суда у Стразбуру.

Пејчиновић Бурић је такође подсетила да је од ступања у СЕ Русија ратификовала око 70 конвенција и протокола.

„Међу њима су Европска конвенција о људским правима и Европска социјална повеља, које су данас основа људских права у Европи“, наводи се у писму.

Она је подсетила и на друге документе који „покривају суштинска питања као што су спречавање мучења и нехуманог поступања, заштита националних мањина, сузбијање тероризма и спречавање сексуалног насиља над децом“.

„С обзиром да им се Руска Федерација придружила, права грађана Русије заштићена су боље него икада раније“, додала је она.

Она је приметила да „као и сви други европски грађани и они (грађани Русије) имају право да се жале Европском суду за људска права у Стразбуру“.

„Његово тумачење Европске конвенције и судска пракса која из тога произлази играју виталну улогу у подизању стандарда људских права на нашем континенту. Његове одлуке морају у потпуности и брзо спроводити националне власти“, констатовала је Пејчиновић-Бурић.

Она је поменула и да државе Савета Европе „нису само одговорне за поштовање европских стандарда, већ им је поверено и да их успостављају“.  

„У нашој заједничкој европској породици Руска Федерација игра виталну улогу као једна од 47 земаља које заједно раде на решавању битних проблема са којима се суочавају људска права, демократија и владавина закона у оквиру нашег заједничког правног простора“, истакла је она.

Генерални секретар је подсетила да је Савет Европе основан 1949. године и од тада тежи да осигура мир „заснован на већем јединству. Придруживање Руске Федерације пре 25 година била је дуго очекивани корак у овој потрази“, закључила је она.  

Русија се придружила Савету Европе 28. фебруара 1996. Две године касније, 30. марта, Москва је ратификовала Европску конвенцију о људским правима.

(Спутник)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер