Хроника

Саво Штрбац: Не могу да подржим да Србин иде у Книн да слави злочиначку акцију, она је етничко чишћење, то су потврдили и међународни судови

Штампа
уторак, 04. август 2020.

"Нека сваки Србин који живи у Хрватској иде и комеморише жртве сваки дан, то је цивилизацијски, али не могу да подржим да Србин иде у Книн да слави злочиначку акцију, она је етничко чишћење, не само по нашем наративу, тај наратив су потврдили међународни судови", коментарише председник докуметационог центра Веритас Саво Штрбац одлазак потпредседника Владе Хрватске Бориса Милошевића у Книн.

"Ја не знам да ли ће то довести до побољшања, вероватно и хоће, јер има још села која немају струју, воду, путеви су изровани, вероватно ће влада која има паре довести воду и струју, то су и до сада радили на кашичицу. Срамота је било које државе, а посебно оне која је чланица ЕУ, да има становнике који живе без струје и воде, без обзира ком народу припадали и то не сме да се условљава одласком некога кога су изабрали у власт. Он не иде на комеморацију, већ на прославу, на крају се то претвори у дернек, то се не може поредити са комеморацијом", сматра Штрбац.

Каже и да Србија и Хрватска неће после тог чина бити у бољим односима, као и да Срби који живе у Хрватској још теже доживљавају тај одлазак.

"Они не смеју да изађу из кућа кад се слави, разуларене хорде које јуре према Книну, тамо су били Томпсонови конц, тамо ће се Милошевић срести с убицом своје бабе, сваке године се појављује у Книну. Милошевић у своје име може да прашта коме год хоће. У Грубору су побијени старци, ту би требало сви са хрватске стране, да их нико не позива, да дођу и да им се извине, и нико није осуђен за то", рекао је Штрбац.

Наводи да за њега Олуја још траје, јер сваке године пописује жртве и још их није пописао.

"Најновији подаци кажу - 1.872 погинулих и несталих, од тога 65 одсто цивила и 30 одсто жена, увелико изнад просека у рату. 722 несталих, и то је релативна категорија, јер имамо ексхумиран 341 остатак и треба их идентификовати. Број несталих се може преполовити ако идентификујемо оне које су ексхумирани. Србија и Хрватска сарађују по том питању, годишње се нешто ексхумира и нешто се идентификује, могло би много брже. Треба мало више воље на хрватској страни, има кривице и на спској страни, на породицама несталих, не може се тело идентификовати ако не постоји довољно релевантних узорака крви, а то могу само породице. Ми смо у акцији, имамо преко 600 пријављених несталих чије породице треба да дају крв, да се укључе активније, јер без њих нећемо рештити проблем. Разишли су се по целом свету, чак смо и на Хималајима нашли неке људе из колона", навео је Штрбац.

Каже и да је, идући трагом људи из колоне, обишао Аустралију, Америку и Европу.

"И ја сам био у тој колони и мој утисак је да су се ти људи снашли у новим срединама. Невоља натера људе да буду успешнији и марљивији од домицилног станиовништва. Има и оних који се не снађу, али драго ми је да међу децом данас има познатих спортиста, научника, бизнисмена, најмање је пробисвета и делинквената". 

Што се тиче обележавња у Србији, сматра да се држава огрешила што комеморација није одржавана.

"Ми смо сами то обележавали уз породице, изградили смо споменике куда су избегличке колоне пролазиле. Заинтересовани су сви људи из колоне да се на што више места и вишем нивоу обележава догађај и ја не знам зашто није све време обележавано. Сви знамо да је Олуја створила колону избеглица, у колони се нашло 220 хиљада људи, нажалост нису сви пошли у колону, многи су страдали у постолуји, девастирано је све оно што је било српско, сва су имања опљачкана, запаљена, не само приватна, већ и споменици, обележја", рекао је директор Веритаса.

(Н1)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]