четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Савет Европе: Суочени смо са појачаним утицајима ултранационалистичке политике, расистички злочини мржње расту алармантном стопом
Хроника

Савет Европе: Суочени смо са појачаним утицајима ултранационалистичке политике, расистички злочини мржње расту алармантном стопом

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 27. фебруар 2020.

 Независно тело Савета Европе против расизма и нетолеранције (ЕЦРИ) у свом годишњем извештају за 2019, објављеном данас, указује на алармантне трендове појачаног утицаја ултранационалистичке и ксенофобне политике широм Европе. У извештају се указује на говор мржње у друштвеним медијима, распрострањен антисемитизам и мржњу усмерену на муслимане као све непријатељскије окружење за невладине организације које раде са осетљивим групама.

"Европа је суочена са шокантном реалношћу: антисемитски, антимуслимански и други расистички злочини мржње расту алармантном стопом, а најновији пример је екстремистички напад у Ханауу у Немачкој у коме је девет људи убијено а неколико је рањено. Таква страшна дела често се подстичу отровним речима и теоријама завере раширеним преко друштвених мрежа и интернета", рекла је генерална секретарка Савета Европе Марија Пејчиновић Бурић.

Она је рекла да мора да се заустави ширење реторике расистичких екстремиста која "удара у само срце демокртија", и да земље чланице СЕ морају да раде заједно у боби против растуће десничарске претње, укључујући кроз сарадњу са ЕЦРИ-јем и применом његових препорука.

У извештају ЕЦРИ указује да су мете дугогодишњих предрасуда дискриминације, ксенофобне реторике и насиља муслимани, Јевреји, Роми и црнци.

Ксенофобни национализам и даље приказује Ислам као религију страну националној култури и идентитету многих земаља чланица, а антимуслиманска реторка чини да су муслимани који носе одлике своје вере много осетљивији док разни облици дискриминације још погоршавају ситуацију посебно за жене муслиманке.

Указује се да је порасло насиље у екстремном облику против Јевреја и јеврејских институција, а такође су изазови расизам против црнаца и социјална маргинализација Рома.

Када је реч о једнакости ЛГБТИ популације, многе земље су предузеле даље акције у том смеру док су друге кренуле у супротном правцу и ЛГБТИ особе и даље су суочене са узнемиравањем, претњама и насиљем, наводи се у извештају.

Растући осећај несигурности међу Европљанима наставља да подстиче антиимигрантска осећања и све више људи сматра да једнакост и инклузија доводе до даље нежељене конкуренције и прете њиховим већ смањеним ресурсима.

То осећање, како се наводи у извештају, нашироко користе ксенофобни националисти. Указује се на потребу проактивног приступа да би се подржала инклузивно образовање.

ЕЦРИ указује да је порасла популарност ултранационалистичких странака у неким земљама што се види на изборима за Европски парламент и неколико националних парламената али да није довољно само констатовати повећан број места освојених на парламентарним изборима.

ЕЦРИ наводи да је уочљиво да расте број главних политичких странака које усвајају рестриктивне политике према миграцији и интеграцији које су раније биле повезане са десничарским странкама.

"Разне изборне кампање 2019. године показале су да су ултранационалистички, ксенофобни, расистички и хомо/трансфобни говор поново у успону и све више прожима и чак поставља тон на друштвеним мрежама", наводи се у извештају.

Указује се да увредљиве и деградирајуће изјаве које су некад сматране неприхватљивим сада постају нова норма, а говор мржње који изазива општи принцип људског достојанства прелива се у недигитални свакодневни живот.

Ситуација је погоршана тиме што организације која се залажу за интересе осетљивих група и даље немају довољно финансијских средстава и особља, као ни овлашћења да пруже подршку жртвама и да их представљају пред судовима.

Важна улога организација цивилног друштва тек треба у потпуности да буде призната и подржана, наводи се у извештају.

ЕЦРИ указује на забринутост због све непријатељскијег правног, вербалног и понекад и физичког окружења у коме делују неке невладине организације и активисти за одбрану људских права у неким земљама. Те организације се приказују као претње за национални интерес и безбедност и застрашују се они који отворено подржавају осетљиве групе.

У извештају се наводи да се појављују нови изазови везани за утицај вештачке интелигенције на дискримнацију у друштву.

Ретки су за сада случајеви намерне дискриминације преко вештачке интелигенције, међутим, све више је ненамерних примера дискриминације обично због неуочене пристрасности међу дизајнерима система као што је недостатак транспарентности у процесима вештачке интелигенције.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер