Састанак делегација Европског парламента и Скупштине Србије

Београд -- Представници владе и скупштине Србије данас су, на састанку са европским парламентарцима, нагласили посвећеност нових власти у Београду процесу евроинтеграција.

Уједно су најавили напредак у свим областима реформи важним за напредак у приближавању Европској унији.

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић је, отварајући шести састанак делегација Европског парламента и Скупштине Србије, потврдио да је нова владајућа коалиција у Београду одлучна да остане на путу евроинтеграција, а да ће парламент законодавним активностима дати свој допринос том процесу.

Изразивши наду да ће парламент Литваније, последње државе ЕУ која то није учинила, у најскорије време ратификовати Споразум о стабилизацији и придруживању Србије и ЕУ, Стефановић је истакао да се унапред радује потоњем подизању сарадње српског и европског парламента на виши институционални ниво.

Он је констатовао да су борба против криминала и корупције и јачање људских права најважнија достигнућа која Србија треба да достигне на путу ка отварању преговора са ЕУ, а у томе ће, како је истакао, незамењиву улогу имати и Скупштина Србије.

Председавајући делегације Европског парламента за односе са југоисточном Европом Едвард Кукан констатовао је да су пролетос одржани избори и потоњи "непроблематични" пренос власти још један од доказа нивоа демократије у Србији.

"У будућности морамо да улажемо сталне напоре како би се створили услови за економски опоравак, реформу правосуђа, борбу против корупције и на крају успостављање трајне владавине закона. То је задатак садашње генерације политичара", поручио је Кукан.

Према његовим речима, Србија може рачунати на саветодавну помоћ европских парламентараца, који у Београду и даље виде један од најважнијих фактора за процес проширења ЕУ на простор Западног Балкана.

"Када је реч о дијалогу са Приштином, време је да се одмах дела, јер одлагање неће бити никоме од користи, и важно је да ти разговори буду плодотворни и да се договорено спроведе", закључио је Кукан.

Председница скупштинског одбора за евроинтеграције Милица Делевић је констатовала да су у Србији, без обзира на промену власти, и изазови и спољнополитички приоритети остали мање-више непромењени.

"Циљ је остао неспоран, то је чланство у ЕУ, без обзира на промену политичких актера, и верујем да ће се власт и опозиција у будућности такмичити ко ће боље доприносити реформама и процесу евроинтеграција", рекла је Делевићева.

Потпредседница Владе Србије задужена за евроинтеграције Сузана Грубјешић је, поздрављајући европске и српске парламентарце, поручила да је најважнији задатак владе да спроведе реформе које ће за последицу имати отварање преговора о чланству са ЕУ.

Према њеним речима, одлука о давању кандидатуре Србији имала је више политички него практични значај, иако је омогућила укључивање Србије у више неформалних састанака ЕУ и отворила приступ свим компонентама претприступне помоћи.

Грубјешићева је изразила уверење да ће Европска комисија 10. октобра изаћи са објективним извештајем о напретку Србије у остваривању европских стандарда, који ће оставити отворена врата за њено даље приближавање ЕУ.

"Годинама смо настојали да евроинтеграције и решење косовског проблема буду два одвојена процеса, али нисмо у томе успели, јер евроинтеграције и питање Косова постали су испреплетени", рекла је Грубјешићева.

Косово, како је констатовала, остаје највеће отворено питање у том процесу, тако да је, без сумње, дијалог Београда и Приштине једини начин за досезање праведног и трајног решења тог проблема.

Србија је, према њеним речима, исказала спремност за наставак техничког дијалога са Приштином, у којем предстоји разговор о телекомуникацијама, чије је решење услов за добијање датума почетка преговора са ЕУ.

Посебне тешкоће Грубјешићева у техничком дијалогу очекује када на дневни ред дође разговор о енергетици, а свеобухватно праведно и трајно решење за косовски проблем, како је истакла, моћи ће да се постигне покретањем политичког дијалога на вишем нивоу.

Када је реч о унутрашњем процесу реформи, Грубјешићева је оценила да ће највећи изазов нове владе бити борба против корупције и организованог криминала, која се може спровести само побољшаним законским оквиром и његовом применом.

"Корупција мора бити адекватно санкционисања, а из искустава држава које су ту борбу успешно водиле види се да је могућа администрација читих руку и погрешан је мит да је корупција нужна, али нам је за успех потребна одлучна администрација", рекла је Грубјешићева.

Ефикасна борба против корупције и организованог криминала и ефикаснија реформа правосуђа ће, према њеном уверењу, бити основ за улазак Србије у нову фазу евроинтеграција.

Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер је, сумирајући утиске о процесу евроинтеграција у последњих неколико година, констатовао да је давање кандидатуре Србији отворило бројне области сарадње, али и упутило важан знак инвеститорима и поруку да Србија напредује ка ЕУ и политичкој стабилности.

Србија, како је истакао, напредује и на пољу регионалних односа, а кораци које чине Хрватска и Црна Гора у евроинтеграцијама додатно потврђују да је проширење ЕУ жив процес.

"Видели смо да је Србија учинила много, дефинитивно се креће ка ЕУ, али на том путу мора да се анимира читаво друштво, укључујући НВО, јер на крају ће грађани бити ти који ће одлучити да ли ће и када Србија ући у ЕУ", рекао је Дежер.

Поново истичући да за Србију нема нових услова на путу ка ЕУ, Дежер је објаснио да се последњих месеци у захтевима није изашло из оквира критеријума из Копенхагена и услова које је дефинисао Европски савет у децембру прошле године.

Дежер се нашироко осврнуо на процес реформи у Србији, истичући да је владавина закона врховни и најважнији захтев ЕУ. Он је био критичан према досадашњој реформи правосуђа, објаснивши да је новој влади потребна и нова стратегија која ће гарантовати враћање поверења грађана у правосудни систем.

"Потребна је и нова стратегија борбе против корупције, као и додатно усклађивање са правним тековинама ЕУ, на чему смо спремни да сарађујемо са властима Србије, како не би долазило до корака уназад", рекао је Дежер.

Додатни напори потребни су, према његовим речима, и у остваривању права мањина, посебно ромске популације, гарантовању грађанских слобода и сузбијању насиља и говора мржње, као и у приватизацији и реформи система пензионог и социјалног осигурања.

(Танјуг)