петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Саша Вукадиновић: БИА сме да проверава судије
Хроника

Саша Вукадиновић: БИА сме да проверава судије

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 18. јануар 2010.

Саша Вукадиновић, директор Безбедносно-информативне агенције, тврди за Блиц да је Влада Србије прошле године донела уредбу којом је омогућила БИА да обави безбедносну проверу оних који се примају на рад и у судовима.

На питање да ли је БИА учествовала у реизбору судија и достављала податке Министарству правде, Вукадиновић, међутим, одговара:

БИА није достављала Министарству правде никакве податке и информације у вези са поступком реизбора судија, нити је на било који начин имала учешће у овом поступку – тврди Вукадиновић.

Ако сада тврдите да није тачно да је БИА достављала било какве податке Министарству правде у поступку реизбора судија, зашто сте на представљању годишњег извештаја пред Одбором за безбедност изјавили, одговарајући на ово питање да „подаци о грађанима Србије, а тиме и представницима правосудних органа, са којима располаже БИА сигурно нису доспели у руке неовлашћених лица и нису коришћени у супротности са прописима Републике Србије“?

– Све што сте цитирали у овом питању из мог излагања на седници Одбора за одбрану и безбедност Скупштине Србије 13. јануара 2010. одговара чињеничном стању и у складу је са законским овлашћењима Агенције. Ако још једном пажљиво прочитате оно што сте под знацима навода цитирали као моје речи, врло лако ћете уочити да се оне не односе експлицитно на поступак реизбора судија у Републици Србији. Наиме, из дела излагања који цитирате не може се извести закључак да је Агенција учествовала у поступку реизбора. Подсећања ради, том приликом истакао сам да у датом тренутку не располажем поузданим податком да ли је таквог захтева од Министарства правде уопште било, с обзиром на то да се државни органи, организације и службе дневно обраћају Агенцији са захтевима у вези са пословима из њене надлежности, укључујући и сегмент који се односи на контраобавештајну заштиту државних органа и организација.

Зашто сте избегли директан одговор на питање члана Одбора за безбедност, Одбора који је надлежан за цивилну контролу БИА и одговорили „не могу да кажем какав је квалитет тих информација, уколико их је заиста било у том сегменту“? Како тада нисте знали, да ли их је било или не у „том сегменту“?

– На ово питање, и поред најбоље воље, нисам у могућности да дам било какав одговор, с обзиром на то да је оно контрадикторно. Наиме, сасвим је логичан одговор садржан у реченици коју сте под наводницима цитирали - „не могу да кажем какав је квалитет тих информација, уколико их је заиста било у том сегменту“, пошто у том моменту нисам располагао податком да ли је таквих информација уопште и било. Ако нисам био у ситуацији да недвосмислено потврдим да је Агенција уопште доставила било какве податке и информације у вези са поступком реизбора судија, логично је да нисам могао дати ни оцену њиховог квалитета.

Да ли постоји иједан члан Закона који даје овлашћење БИА да прикупља и доставља податке о судијама у току њиховог реизбора? Да ли сте тај члан искористили?

– Устав предвиђа да Република уређује и обезбеђује безбедност Републике Србије (члан 97, тачка 4), док Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 116/2007) дефинише субјекте безбедносно-обавештајног система у нашој држави, међу којима је, на првом месту, Агенција, као посебна организација (члан 4, став 1). Посебним Законом о БИА („Сл. гласник РС“, бр. 42/2002 и 111/2009), дефинисани су послови и овлашћења Агенције: између осталог - да Агенција обавља послове који се односе на заштиту безбедности Републике Србије (члан 2). Влада је донела више подзаконских аката у циљу спровођења наведених закона, а овом приликом Вам скрећем пажњу на два, која су релевантна за ваше питање. Уредбом о начину евидентирања, обраде, чувања, коришћења, заштите и достављања другим надлежним државним органима информација и докумената о пословима из надлежности БИА („Сл. гласник РС“, бр. 68/2002), предвиђено је да Агенција надлежним државним органима информације и документа од значаја за заштиту Уставом утврђеног поретка, безбедносне и друге интересе Републике Србије, доставља благовремено и континуирано (члан 7). Такође, другим подзаконским актом Влада је прецизније уредила обављање једне врсте послова из надлежности Агенције - контраобавештајне заштите објеката и лица од посебног значаја за Републику Србију. Наиме, уредбом о одређивању послова безбедносне заштите коју непосредно врше Министарство унутрашњих послова, БИА, Војнобезбедносна агенција и Војна полиција („Сл. гласник РС“, бр. 12/2009) ближе су одређени послови безбедносне заштите одређених објеката и лица (објекти безбедносне заштите), које непосредно врше Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција, Војнобезбедносна агенција и Војна полиција (члан 1).

Овом уредбом, међу објектима који се безбедносно штите, поред Народне скупштине, Генералног секретаријата председника Републике, Владе и других органа државне управе, изричито су наведена и министарства, као и други државни органи, у које спадају и судови, који су предмет вашег интересовања (члан 2). Набрајајући лица која се безбедносно штите: председник Народне скупштине, председник Републике, председник Владе и други, изричито су наведени и носиоци највиших тужилачких и судских функција (члан 3).

Том уредбом су истовремено прецизно одређени и послови безбедносне заштите, а међу њима на првом месту - контраобавештајна заштита (члан 5).

Под мерама контраобавештајне заштите, у смислу ове уредбе, подразумева се, између осталог, вршење безбедносних провера по захтеву функционера, односно руководиоца објекта безбедносне заштите за лица која се примају на рад, постављају или распоређују на места рада и послове који се безбедносно штите (члан 6, став 1, алинеја 6).

Према овој уредби, непосредно се контраобавештајно штите радна места и послови на којима се креирају, израђују, прикупљају, обрађују, чувају и архивирају материјали поверљиве природе и обављају послови од значаја за националну безбедност (члан 6, став 2).

Уредба предвиђа да послове контраобавештајне заштите свих објеката безбедносне заштите врши БИА, изузев Министарства одбране, које контраобавештајно штити Војнобезбедносна агенција (члан 10, тачка 1).

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер