петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Саша Р. Живић: Преценили смо власт и Вучића
Хроника

Саша Р. Живић: Преценили смо власт и Вучића

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 17. април 2019.

 Колико је људи било на протесту у Београду у суботу? Много. Јако много.

Какав је резултат протеста у Београду у суботу? Мали. Јако мали.

На овај смо начин успели да по ко зна који пут много претворимо у мало. Ми, „талог“ и „фашисти“ који смо се усудили да не волимо власт „као зеницу ока свога“, који смо се усудили да у 21. веку помислимо да може и другачије и боље од актуелног.

Разлог?

Преценили смо власт и Александра Вучића. Мислили смо да имамо посла са нормалном влашћу. Нажалост, нисмо у праву. Да ли је нормална она власт чији се чланови у лику одборника у Нишу и даље закључавају у скупштини „бранећи је“! Од кога? У Нишу нити је за викенд било протеста, нити је ико најавио да има било какав план са упадом у несретну зграду локалне скупштине. Што би рекли одборници у закључаној лесковачкој скупштини на упозорење да их нико и не напада – „закључавају се сви, можемо ваљда и ми“?

Иако би по Закону улаз у Скупштину морао да буде отворен за све грађане, локални СНС, по обичају, није брига за Закон. Одавно они не сматрају да морају да се држе закона, већ Вође. Оправдање је да бесмисленим закључавањем „штите државу“. Болест очигледно узима маха, па се и најбезначајнији члан СНС сматра државом, изједначавајући себе са Србијом.

Преценили смо власт и Александра Вучића. Мислили смо да имамо посла са нормалном влашћу. Нажалост, нисмо у праву. У овој несретној земљи министри штрајкују незадовољни опозицијом! Сигуран сам да нико нигде (изузев оних који су гледали Топ листу надреалиста) не могу да разумеју да власт која је апсолутна може да буде незадовољна маргинализованом опозицијом, па још да због такве јадне опозиције штрајкује глађу?!

Ужасно сам се бојао да овај логички и свеопшти парадокс не коментаришу инострани медији, јер би на тај начин неминовно означили Србију као болесну земљу и друштво! Нажалост догодило се – страни медији чудом не могу да се начуде да министар војни штрајкује глађу јер је незадовољан опозицијом! Црвеним на туђ рачун, јер за Европу којој наводно тежимо ово није само болестан поступак власти, већ целе Србије. Смеју нам се, а ја бих плакао од муке. По степену егоцентричности и лудила, СНС-у је једино блиска братска странка ХДЗ-а, али ми од те спознаје није нимало лакше. Волео бих да на Балкану макар некоме буде нормално.

Преценили смо власт и Александра Вучића. Мислили смо да имамо посла са нормалном влашћу. Нажалост, нисмо у праву. Овде се болесно не понашају само апологете власти какви су Пинк, Хепи или Информер. Овде чак и Политика пише као да ју је основао Драган Хаџи Антић, а не Владислав Рибникар.

Један национални дневник дозвољава себи да оцени суботњи протест на насловној страни крупним словима „без јасне поруке, идеје и политичке зрелости“ и тако постави лествицу слугеранства тако високо да је не може прескочити ни РТС и Драган Бујошевић, који су одавно своју моралну лествицу поставили тако ниско. „Новинари“ који се писали овај текст овако се озбиљно препоручују Драгану Ј. Вучићевићу, Андрији Жданову српске власти. Очигледно могу рачунати на наклоност колегиница Барбаре и Јоване, са којима деле исти систем вредности. Мало ли је?

Преценили смо власт и Александра Вучића. Мислили смо да имамо посла са нормалном влашћу. Нажалост, нисмо у праву. Овде власт одавно ради по сценарију Топ листе надреалиста, стављајући до знања Нелету Карајлићу да парадокс и ирационалност суштински не постоје. Слику са суботњег митинга опозиције, која је потпуно идентична слици митинга СНС-а на истом месту од фебруара 2011. године (који је Александар Вучић прогласио „највећим скупом одржаним у Србији“), сада Вучић и министар са ринорејом процењују на „7.300 до 7.500“.

Ирационалности (ко је рекао лудилу?) никад краја па данас Вучић наручује за свој наредни митинг „исти дрон“ да сними колико он име више присталица од опозиције. Овај инфантилни приступ дечака који голишави у песку на плажи вечито мере „ко има дужи“, рак је рана нашег друштва. Уместо да поради на интеграцији опозиције у друштво, онако како је то свуда у свету (изузев у Северној Кореји), наш председник инсистира на даљој подељености, па попут Краља Ибија има и свој народ. За „лошу атмосферу у друштву“ премијерка Ана Брнабић окривљује „огромну мањину опозиције“ доказујући да ирационалност није аутохтони патент Александра Вучића, већ да је то данас политичка идеологија владајуће СНС.

Управо због толике ирационалности СНС је тако опасна. У Нишу смењују директора гимназије због тога што је виђен на протестима, без обзира на апсолутну подршку у колективу. Одлуку Школског одбора сматрају непотребном и декадентном – ваљда о месту директора једне од најзначајнијих институција у сваком граду не одлучује партијска припадност него квалитет?

То што је чланска карта СНС важнија од индекса било које врсте одавно је познато – лагано, њихова партијска књижица постаје важнија и од здравствене! Гледајући оркестрирану мржњу која се непрестано еманира са таласа Хепија, Пинка, Информера, Алоа, РТС-а и сличних цивилизацијских црних рупа, постаје јасно да се опозицији доводи у питање и право на живот.

Уосталом, јадан је живот без слободе. Најважнија слобода коју човек има је слобода на избор. Има нас који смо очигледно изабрали другачији пут, и то би се требало поштовати. И да нас је заиста било седам хиљада, одговорна и цивилизована власт би се забринула за толико људи и покушала да им помогне, макар их саслушавши. Не, овде су нас сликали на наплатним рампама и дроновима из ваздуха у покушају да нас заплаше. А човек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем, говорио је Меша Селимовић.

Преценили смо власт и Александра Вучића. Мислили смо да имамо посла са нормалном влашћу. Нажалост, нисмо у праву. Шта даље: нови и нови митинзи до испуњења захтева од стране аутистичне власти?

Док сам стајао у маси људи лево од бине испред Скупштине коју су својим телима бранили Мартиновић и компанија (а било би примереније да су је бранили памећу), брадати господин иза мене стално је нервозно добацивао „упадај“…

Аутор је редовни професор Медицинског факултета у Нишу

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер