уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Саша Пауновић за „Данас“: Поново бих изашао на изборе; Опозиција и даље чека да се „искрцају савезници“ на Балкан; Напредњаци по традицији пола мандата проведу објашњавајући колико је била „лоша претходна власт“
Хроника

Саша Пауновић за „Данас“: Поново бих изашао на изборе; Опозиција и даље чека да се „искрцају савезници“ на Балкан; Напредњаци по традицији пола мандата проведу објашњавајући колико је била „лоша претходна власт“

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 09. август 2020.

„Да, поново бих изашао, јер мој најважнији мотив био је да, после избора како год се завршили, без икакве гриже савести могу да погледам у очи и грађане и моје сараднике који су протеклих година били са мном и на степеништу општине, када су напредњаци упадали у зграду да нас избаце напоље и испред општинске зграде, када су напредњаци довозили рударе „Рембаса“ из Деспотовца на демонстрације против „фашисте Пауновића““.

Овако Саша Пауновић, одлазећи председник општине Параћин и бивши заменик председника Демократске странке, одговара на питање да ли би опет изашао на изборе, са искуством које сада има.

„Да, како бих могао да погледам у очи и оне људе којима су уништени животи и који су хапшени под лажним оптужбама, али нису пристали да ‘купе слободу’ ни под претњом вишемесечног незаконитог притвора ‘признањем’ непостојећег дела тако што ће мене оптужити и омогућити им да ме ставе у притвор, а сами се ‘извући’ са ‘благом казном’, оне који су губили посао јер су остајали доследни, оне којима су претили и које су малтретирали годинама“, додаје саговорник нашег листа.

* Колико у опозиционим круговима којима сте припадали има разумевања за овај Ваш став?

– То мало ко може да разуме ван Параћина и  круга људи у тиму који је годинама одолевао у „тврђави под опсадом“, нити тражим да ико разуме. Ја знам да сам за оне који су били уз мене учинио све што сам могао, одрадио све што сам знао и у томе изгорео. Сад кад шетам градом знам да их нисам изневерио и оставио користећи се бојкотом као „вишом силом“. Да, биће малтретирани, отпуштани, дешаваће им се страшне ствари, али не због мене. Ко није био на српским политичким барикадама то не може да разуме, посебно татини синови који пију капућино на Теразијама, намерно користим ову паралелу.

* Како је то СНС победила у Параћину?

– У суштини ми смо кренули на изборе у једној земљи а завршили их у другој – „земљи короне“. Задатак СНС није био претежак, само су морали да што више бирача који иначе већ гласају за Александра Вучића на државном нивоу наведе да то учине и на локалним изборима. У Параћину, који има више гласача у руралним срединама, расположење је од деведесетих усмерено ка опцијама као што су СПС, СРС, касније СНС, овде је и Тома Николић победио Тадића 2008. године, па је и Вучић 2016. добио дупло више гласова за парламентарне изборе од наше, тада победничке листе на локалу.

Сада су били неупоредиво успешнији него 2016. јер је њихов кандидат Александар Вучић сваком бирачу доделио 100 евра после ванредног стања, сваког пензионера наградио додатком на пензију и „спасио короне“. Таква је наиме кампања вођена и током ванредног стања и током другог дела изборне кампање. Логично је било да се најпре најстарији за ово „добро дело“, јер је „такав ред“, захвале макар тако што ће гласати на изборима за оног ко им је помогао. Неком 100 евра није пуно, али има много грађана којима је то од животног значаја.

Организација им је била неупоредиво боља, уз рад буквално свих државних служби. Социјално угрожени грађани гласали су сви до једног. Једна група из пре пет година расељене зграде за социјално становање у оближњем селу, дошла је уредно организованим аутобусом на гласање. Тај степен дисциплине и организације не може се направити кроз регуларну политичку организацију, то је просто недостижно. Сви привредници посећени су од стране „активиста“ по списку, наводно су сви морали да донирају и средства за кампању и практично сви су у томе учествовали, од оних који имају продавнице у селу и који су помогли давањем „вересије“, отписом „вересије“ па до оних који су обезбедили паре за нека мањинска удружења која су те паре, готовину, делила угроженим грађанима уз Фејсбук пренос без икаквог скривања. Обећавано је запошљавање у државним службама, отпис дуга за струју, знали су ко је дужан, грађани који годинама не живе у Параћину долазили су да гласају уз плаћен превоз и дневницу, неко је знао где живе…

* А кампања?

– Кампања се ослањала на државну медијску сапуницу по којој свуда у Србији цветају руже, уз локални додатак да свако ко у Параћину тешко живи, томе може да „захвали“ само чињеници да СНС овде није на власти, а кад они дођу, Параћин ће процветати као и сви други српски градови са „Пинка“. Тај ефекат ми је добро познат, грађани наиме свуда у Србији мисле да Србија страшно много напредује али не виде то у свом окружењу и онда обично тај неуспех приписују својој сопственој неспособности тамо где је на власти на локалу СНС, а овде у Параћину то се лако качило уз локалну власт која није СНС.

* Шта је објашњење за то да је ваша листа добила мање гласова него 2016. године?

– Ми смо две године припремали терен за изборе, контактирали буквално свако домаћинство у граду и селима, обишли преко 15.000 кућа, анкетирали све у свакој месној заједници и то поновили за изборе, тачно смо знали које су комуналне потребе сваког насеља, остварили смо сва важна обећања из 2016. и веома студиозно спремили програм и направили систем комуникације са грађанима. Међутим, после короне, то више није била пресудна ствар као ранијих година.

Наш „резервоар гласова“ окрњен је вишегодишњом веома прљавом кампањом, која је вођена у неким фазама и преко државних медија, а непрестано путем СНС портала и у директном контакту. Овде има људи који стварно верују да имам кућу у Лондону и да сам украо из апотеке 100 милиона динара, за шта на пример имам и судске пресуде и признања „медија“ да су писали произвољну неистину. То није остало без последица, пре свега код оних „Вучићевих“ гласача који су на локалу гласали за нас. Они су просто одустали од подршке.

* Колико је утицао бојкот?

– Део проблема, али не највећи, био је и бојкот. Један број наших традиционалних бирача остао је код куће, није то пресудило и није то велики број, али је допринело, ефекат бојкота види се по броју неважећих листића на републичким изборима којих има скоро двоструко више него на локалним.

На крају, треба признати, после двадесет година истог тима на власти и истог кандидата за председника општине – досадиш неким људима, а са неким се замериш, то је просто неминовност. На овим изборима гласале су три генерације које су рођене и гласачко право стекле од како сам ја некакав председник у општини. За њих, али и за многе друге, ми смо естаблишмент који треба променити, немају са чим да пореде наш рад служећи се сећањем, не памте деведесете. Дакле, ми нисмо могли да мобилишемо нове гласаче у овој ситуацији када није било јасног идеолошког мотива на државном нивоу или је чак са те стране стизала порука – не идите на изборе, а комуналне теме су због короне изгубиле значај. Ипак, упркос свему, добили смо више гласова него у првом кругу локалних избора 2004. године.

СНС порука је била веома јасна, гласајте за Вучића, који вас је спасао, помогао и од Србије гради рај јер ће то омогућити промене у Параћину који није део рајске Србије због корумпираног локалног руководства забарикадираног у општини деценијама. Ми ту врсту алтернативе рајског Параћина у рајској Србији нисмо могли да понудимо.

Веома је занимљиво да нам је преко 12.500 грађана у кампањи потврдило да ће за нас гласати чак три пута директно, а још већи број скоро 14.000 рачунајући оне који су контактирани једном. Наше анкете пре избора и током кампање давале су нам подршку од 44 одсто и то на огромном узорку. Наравно да не гласају сви за вас ни од оних који се закуну, али на крају смо имали око 7.200 гласова, што је драматично велика разлика. У анкетама смо вероватно добили оно што грађани сматрају начелно исправним, а на изборима смо добили оно што грађани сматрају тренутно исплативијим. Наши коалициони партнери били су још неуспешнији, добили су од трећине до половине претходног резултата, што је и логично јер имају више бирача који нагињу СНС и сличним опцијама.

* Инсинуирате да су гласови куповани и да су бирачи застрашивани, зашто сте признали резултате и честитали победнику?

– Ако су и продали свој глас или подлегли застрашивању, грађани су то изабрали, ту врсту будућности, друштвених односа, да у таквим околностима живе. Имали су могућност да гласају другачије, али гласали су за „програм“ који је за разлику од нашег одмах доносио резултат у кешу и то им је било довољно што се тиче „светле будућности“. Није било насиља, није било мафије на улицама, није било навијача, није било никакве физичке силе, просто тако су изабрали. Зато немам примедбе на резултат избора. Што се изборних услова тиче, није било прљаве кампање преко државних медија и није било поменуте мафије на улицама, што значи да су услови били бољи од оних које сам очекивао, али наравно да се све то не може назвати заиста слободним и фер изборима. То само констатујем и објашњавам јер ће можда неком користити, не жалим се.

* Када ће се формирати нови сазив Скупштине општине? Очекујете ли неку политичку одмазду, да се будућа напредњачка већина обруши на „стару власт“?

– Конститутивна седница заказана је за почетак септембра. У српској је традицији, а посебно у традицији напредњака да пола мандата проведу објашњавајући колико је била лоша претходна власт, о напредњацима постоје и вицеви на ту тему, они су ту дисциплину усавршили. Да, биће сигурно одмазде, блаћења у медијима, покушаја да се нешто „ископа“, поднесу пријаве, малтретирају они који су остали да раде у општинским службама.

* По Вашој процени, колико је бојкот ослабио Вучићеву власт и да ли је и како ојачао део опозиције?

– Бојкот парламентарних избора је ван сваке сумње постигао циљ, парламент је изгубио сваки смисао, а Србија је јасно искорачила из круга демократских земаља у којима се поштују људска права и слободе и сада је то потпуно јасно. Опозиција и даље чека да се „искрцају савезници на Балкан“ па ће онда да се води борба за слободу. Та врста стратегије, „чекање јер ће можда нешто да се деси што ће да промени ствари“, само не знамо шта, у прошлости није дала резултате.

* Да ли размишљате о останку у политици, евентуално повратку у ДС?

– Извесно је да ћу бити одборник у локалној скупштини у име групе грађана и то је свакако политичко ангажовање. Ко год се једном бави политиком или само учествује у изборној кампањи, обично заувек остане у тој причи на неки начин, а ја сам био много озбиљније и дуже ангажован. Међутим, у овом тренутку, осим овог локалног ангажовања, немам друге планове, јер морам да решим неке друге, личне ствари, на пример да најпре пронађем посао, јер сам у овоме који сам до сада радио био у потпуности и никад нисам припремао одступницу.

* Како видите позиционирања за председничке и београдске изборе 2022.?

– Не видим никакве озбиљне припреме за ове изборе, додуше има још много времена, али с обзиром на оно што тренутно видим у опозиционим редовима не гајим посебан оптимизам. Као што рекох, у опозицији влада уверење да ће се однекуд појавити „коњица“ која ће решити ствари. Нема воље да се озбиљно и дугорочно ради, све се своди на лансирање саопштења у којима се бране начела. Кад су напредњаци упадали код нас у општину, нисмо стигли да напишемо саопштење, него смо то решили на други начин. На крају крајева, ако се изборни услови не поправе, зар се неће и ти избори бојкотовати? Шалим се наравно.

* Да ли мислите да Вучићева власт може да падне само на питању Косова, то јест по питању односа према Европској унији и Западу?

– Не мислим уопште да су то кључна питања. То су кључна питања само за салонску опозицију у престоници. Вучићева власт пашће због бахаћења, силе и узурпације свега у Србији од стране оних који јашу користећи се чланством у СНС као штитом док пљачкају, узурпирају, малтретирају. Кад се нађе неко да окупи и организује све који желе земљу у којој има правде и наде, да јасно проговори у њихово име, тад ће доћи до промена. Док не буде правде, неће бити мира, како рече један грађанин пре месец дана пред скупштином, а правде и наде нема у Србији на Балкану.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер