среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Саша Мирковић: По новим медијским законима 81 медиј у Србији треба да се приватизује, Брисел нема никаквих замерки
Хроника

Саша Мирковић: По новим медијским законима 81 медиј у Србији треба да се приватизује, Брисел нема никаквих замерки

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 27. јул 2014.

Београд -- Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић изјавио је да ће нови медијски закони донети укидање ТВ претплате.

Мирковић је, гостујући на ТВБ92, рекао да ће Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине бити финансиране из државног буџета до 2016. године, а затим од такси.

“Претплате нема, испуњено је обећање премијера Александра Вучића да ће претплата бити укинута. Усвајањем Закона о јавним медијским сервисима претплате више неће бити. РТС и РТВ ће бити финансиране из буџета Републике Србије до 2016. године, а онда се уводи такса као модел финансирања. Та такса не може прећи износ од 500 динара, тако да ће се она у наредном периоду дефинисати у зависности од планова које ће имати јавни сервиси ”, нагласио је Мирковић.

Као суштинску промену коју доносе нови медијски закони, државни секретар је навео приватизацију медија.

“Желели смо да ова три закона утичу на суштинске реформе на медијском плану. Када буду усвојени у скупштини, много тога ће кроз имплементацију тих закона бити промењено и ми ће бити врло брзо сведоци низа промена. На пример, изласка државе из власништва у медијима, о чему се дуго говорило. И на крају, показала се заиста реална жеља да се усвајањем ових закона то и деси. Према тренутним подацима, 81 медиј треба да се приватизује и то ће морати да се учини до 1. јула 2015. године. Увешће се пројектно финансирање и то оних пројеката који промовишу јавни интерес. Закон о јавном информисању и медијима ће одагнати гомилу дилема и спекулација које су раније постојале о власничкој структури медија”, рекао је Мирковић и додао да је велики оптимиста да су ови закони представљају нови почетак у медијској сфери.

На питање да ли је било неопходно да се сет медијских закона донесе по хитној процедури Мирковић је рекао:

“Подробно смо анализирали сутуацију годинама уназад. Медијска стратегија је усвојена септембра 2011. године и резултат те медијске стратегија су ови закони сада. Било је неколико јавних расправа. За сваки од ових закона одржана је јавна расправа. Све што је рађено, рађено је у транспарентној процедури. Постојале су радне групе и чак је Министраство културе и информисања било похваљено од стране Транспарентности Србије за процес спровођења јавне расправе о Закону о електронским медијима који ће бити други у сету ових закона и који ће бити предуслов дигитализације која треба да се спроведе до 17. јуна 2015. године.”

Државни секретар је нагласио да Брисел нема никаквих замерки на нове медијске законе и да је на законима рађено у складу са европским стандардима.

“Ми смо апсолутно све што је уграђено у ове законе радили у договору са Европском комисијом и делегацијом Европске комисије чији су експерти били ангажовани на изради текстова ови закона, тако да смо се ми максимално ангажовали и нема никаквих замерки”, рекао је он.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер