Саша Јанковић одговара Чанку: Више бих волео да смо партнер НАТО-а него члан, Војводина у пракси нема аутономију која јој је потребна

 Будући председнички кандидат Саша Јанковић подржава Бриселски дијалог, сматра да о евентуалном уласку Србије у НАТО морају да одлуче грађани на референдуму, а да је забрана продаје пољопривредног земљишта странцима нужно решење. Ово су само неки од одговара Јанковића на питања која му је поставила Лига социјалдемократа Војводине.

"Преко својих таблоидних медија он из Београда ствара атмосферу конфликта, готово рата са косовским Албанцима, за шта цену плаћају својим положајем Срби на Косову, посебно они у енклавама, па се онда у Бриселу представља као гарант и једина препрека сукобу који сам потпирује", рекао је Јанковић.

Додао је да Вучић истовремено прихвата све што се од њега тражи у преговорима Београда и Приштине, како би задржао подршку појединих западних центара моћи. Јанковић истиче да за време људи из Вучићевог окружења с људима блиским властима из Приштине склапају уносне тајне пословне договоре.

Анализа, референдум, па НАТО

О питању евентуалног чланства Србије у НАТО, Јанковић је у одговору ЛСВ рекао да би се боље осећао као председник државе која је партнер, али не и члан НАТО.

"Одлука о чланству Србије у НАТО, или било ком другом војном савезу, мора да буде донета после објективне стручне и државне анализе шта би то чланство донело Србији не само данас, већ за пет, 10 или 20 година. Емотивне и друге разлоге морамо да узмемо у обзир, али одлуку морамо да донесемо за будућност, не прошлост, јер одлучујемо о томе да ли ћемо да будемо, а не да ли смо били чланови НАТО", рекао је Јанковић.

Додао је да никаква коначна одлука о евентуалном уласку у НАТО неће бити могућа без референдума.

Забрана продаје земље и аутономија

Говорећи о иницијативи да се забрани продаја обрадиве земље странцима, Јанковић је рекао да је то нужно као привремено решење јер домаћи пољопривредници и економија нису спремни за равноправну утакмицу на европском и светском тржишту.

Међутим, он подсећа да стручњаци тврде да општа забрана продаје земље странцима није могућа без раскида Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, јер је у њој промет пољопривредним земљиштем слободан.

"Али ми у Европу не желимо голи и боси. Зато треба наћи правни начин да се наши национални ресурси заштите док не повратимо државу и њено функционисање дигнемо на европски стандард", оценио је Јанковић.

За аутономију Војводине Јанковић је рекао да због садашњег "цезаристичког поимања државе и ранијег ирационалног отпора", Војводина у пракси нема аутономију која јој је гарантована Уставом и потребна.

"У њој се стога јављају идеје изразитог сецесионизма, као контратежа централизму из Београда. Председник Републике треба да штити аутономију и посебност Војводине у демократској Србији. Што је у Србији јача Војводина, јача је и Србија, и обрнуто", рекао је Јанковић.

Абортус

Када је у питању одлучивање о рађању, некадашњи заштитник грађанасматра да одлука о рађању, уз поштовање медицинских критеријума и потпуну информисаност о свим димензијама родитељства, јесте и треба да буде право сваке жене.

"Јасно је да би потенцијална мајка по правилу требало да узме у обзир и став оца, али коначна одлука је питање њене слободне воље", рекао је он.

Суочавање са прошлошћу и ветерани

Јанковић је рекао и да се Србија није до краја суочила са ратном прошлошћу, што је огромна препрека даљој унутрашњој и регионалној стабилности и развоју.

"Према злочинима и злочинцима из прошлих ратова, свако према својима, морамо бити строжи од међународне заједнице", рекао је Јанковић и додао да су породице цивилних жртава рата остале махом обесправљене што се мора изменити новим законским решењима.

Додао је и да Србија чини велику неправду одсуством моралне и материјалне подршке коју својим ратним ветеранима пружају све друге земље и да ће, ако буде изабран за председника, подржати закон о правима ратних војних ветерана, за који је иницијативу почео да припрема као заштитник грађана.

Истиче да безбедносне елите никада нису поднеле прави рачун за своја ратна чињења и нечињења, а огромна количина утицаја у безбедносном сектору Србије данас се заснива на трговини и уценама подацима из ратних година, који никада нису достављени правосуђу.

"Ратови на територији некадашње Југославије су споља забрањени, али њихови узроци никада нису уклоњени, а виновници идентификовани и одстрањени из политичког живота", рекао је Јанковић.

(Бета)