Сандра Петрушић: Здравствени систем је пукао, у болницама је ратно стање; Званично је 3.000 здравствених радника оболело, нема више ни боца за кисеоник, а ни кисеоника; За 15% тешких пацијената нема места у болницама и они су код куће

Новинарка НИН-а Сандра Петрушић каже да је здравствени систем у Србији пукао оног тренутка када више нисмо могли да дођемо до хитне помоћи да нас пребаци до болнице или до до ковид амбуланте, до помоћи у ковид амбуланти, до ПЦР теста, као и до тога да добијемо место у болници... "Тада је ситем готов, ми више немамо ништа", каже Петрушић.

Она је за Н1 рекла да би могло да се каже да је систем пукао давно, када су сви грађани који би требало да добију медицинску помоћ престали да је добијају пошто се догодило да су нонковид пацијенти избачени из ситема лечења, али да због ванредних околности то ипак не стоји. Међутим у садашњим околностима, ситуација је таква да је званично 3.000 здравствених радника оболело, а не зна колико их је умрло, више нама ни боца за кисеоник, а ни кисеоника, рекла је Петрушић.

Подсетила је и да је директор болнице у Чачку апеловао да нема чиме више да се напуне боце.

Истакла је да је и да је дошла до података да за 15 одсто тешких пацијената нема места у болницама и да су они код куће. Она је објаснила да према светским истраживањима заснованим на статистици од пацијената који су оболели доказано, не асимптоматски, 80 посто њих су са благим симптомима, 15 посто са тешким симптомима и пет одсто их је у критичном стању.

За 15% тешких пацијената нема места у болницама и они су код куће. A ради се о пацијентима који морају да имају кисеоничку потпору

"Тих 20 посто би морлаи да буду по болницама јер не постоји начин да се лече код куће, вирусна упала плућа захтева болничко лечење...Ми смо дошли у ситуацију да се по прорачунима до којих сам дошла око 5,5 посто људи налази по болницама, а скоро 15 посто њих нису у њима. Нема више места у болницама, а ради се о пацијентима који морају да имају кисеоничку потпору", рекла је Петрушић.

Она је оценила да у развијенијим земљама од наше можда постоје такви тежи пацијенти могу да седе код куће, када је у питању лакше стање и почетна упала плућа али да су то системи у којима постоји кућна нега.

Пренела је и да јој је докторка која је вирусолог у Италији рекла да они имају санитарне службе које свакога дана обилазе и контролишу пацијенте.

Код нас се, додаје, људи са озбиљним упалама плућа враћају кући и евентуално иду на неку контролу у ковид амбуланту где чекају сатима, да ли ће умрети у чекаоници ли не умрети...

Истичући да је са једне стране апел из Кризног штаба да оболели не седе кући него да се јављају лекару, а са друге стране ситуација у Краљеву да је преминуо пацијент у чекаоници, а директор болнице апелује да људи који нису тако јако болесни остану код куће два три дана да би старији и озбиљнији случајеви добили преглед.

Стравична сведочења лекара у Новом Пазару који и даље чују људе како вриште и како се гуше. То су трауме које нико не може да изнесе

Петрушић је пренела и поређење др Ане Глигоријевић из КБЦ Звездара о првом таласу и ситуацију у болници сада, и да је разлика у томе да су тада примани сви пацијенти којима је било потребно клиничко лечење, да се свака упала плућа примала и да је имала 40 пацијената на одељењу, од њих је 15 било покретно, других 15 релативно покретно, а пет одсто је било на респиратору.

"Сада је у ситуацији да нема више ниједног покретног пацијента, да су сви који су ту стално прикључени на кисеоник", рекла је Петрушић и нагласила да док је пацијент у бољем стању и раније се почне лечење тада се очекује успех.

Проблем је, каже и што више у болницама нема ко да ради, да су лекари на измаку снага.

"Нема ко да ради, нема више ни кревета, али збиља нема ко да ради. Бескрајно су исцрпљени људи, а мало је вирусолога и лекара обучених за ово", каже Петрушић и додаје да сада долазе психијатри, патолози и лекари других специјализација који никада нису видели плућа.

"То је ратно стање, тако се лечи у рату".

Пренела је и да су јој ти лекари који долазе у испомоћ у црвену зони рекли да су срећни што могу да помогну у овој ситуацији, али да је чињеница да они нису довољно обучени.

Други проблем је, каже, што они после месец дана у црвеној зони, прелазе на месец дана у зеленој зони, где их сачекају дупло стални пацијенти.

Нема ко да ради, нема више ни кревета. Сада долазе психијатри, патолози и лекари других специјализација који никада нису видели плућа. Неки од њих, када се врате у установе у којима раде схвате да им је пола пацијената мртво јер није имао ко о њима да брине док су били у црвеној зони

Неки од њих, додаје, када се врате у установе у којима раде схвате да им је пола пацијената мртво јер није имао ко о њима да брине док су били у црвеној зони.

Пренела је и стравична сведочења лекара у Новом Пазару који су јој испричали да и даље чују људе како вриште и како се гуше.

"То су трауме које нико не може да изнесе".

Причали су јој, додаје и када су се расплакали у пукли, а да је она онда у дилеми да ли то треба да напише и да их доведе до тога да буду изложени подсмеху у земљи у којој је власт направила пародију од туђе патње, као у случају доктора Панића.

"Одједном постаје људска патња и пуцање нешто што је за подсмех", каже.

Истиче и да у Србији постоје константни докази да се манипулисало са подацима о смртности и да би, да су званично објављени подаци тачни, ми били чудо на свету.

То, наглашава, показују и подаци које је објавио БИРН, али и они до којих је она летос дошла сакупљајући податке из регионалних и локалних завода и института који се нису подударали са Батутовим подацима.

"И ту је статистика неумољива. Умире 2-3 посто људи код којих се региструје болест, 0,9 одсто у популацији укупној умире", рекла је Петрушић и додала да се подаци за популацију не могу рачунати осим у изолованим случајевима, на крузеру на пример.

Статистика је неумољива. Умире 2-3 посто људи код којих се региструје болест, 0,9 одсто у популацији укупној умиреА када се узме ово прво мерило - од два до три одсто регистрованих, то значи да код нас умире између 5.000 и 8.000 људи. Каже да Мађарска има исти број оболелих као и ми има 8.500 умрлих

А када се узме ово прво мерило - од два до три одсто регистрованих, то значи да код нас умире између 5.000 и 8.000 људи. Каже да Мађарска има исти број оболелих као и ми има 8.500 умрлих.

"Код на се очито манипулише тим податком", рекла је Петрушић.

Упитана за повећање цене ПЦР теста на лични захтев на 9.000 динара, она каже да "треба да се наплати сто евра помоћи која је подељена на почетку епидемије".

Оцењује да је наплаћивати ПЦР тест у реду ако неко жели да путује, али да не разуме плаћање контролног теста да би се неко вратио на посао или за лекара који мора да плати да би се вратио да лечи пацијенте.

"Цела ствар са тестовима је да они коштају 10 евра и већ 6. 000 динара била је велика зарада, а ово је суманута зарада на муци народа који нема више приступ здравству. Они су решили у овој ситуацији да зарађују", каже.

Изнела је и необичан податак да се у новембру пријављивало више од стварног броја оболелих по Србији и да је до тих малерзација дошла на основу података које добија од локалних завода.

Цела ствар са тестовима је да они коштају 10 евра. И већ са 6. 000 динара била је велика зарада, а ово сада је суманута зарада на муци народа који више нема приступ здравству. Они су решили у овој ситуацији да зарађују

Дошла је, каже до података да је много мање заражених на локалу него што се пријављује на централном нивоу и да су кренули са лажирањем података око 15. новембра, док пре 10-так дана то није кренуло да се изједначава и приближава и сада и на локалу и према званичним подацима имамо исти број оболелих.

Разлоге за то, каже, само може да нагађа и као једну од могућности наводи то да су надлежни хтели да направе криву која њима одговара јер је било јасно да ће трећи талас носити и 7.000 заражених дневно и да ако су на локалу пријављивали мање а овде више онда се показује да је равна крива, да смо успели да је заравнимо и да овладамо епидемијом којом уопште не владамо.

Можда, додала је, све има везе и са Новом годином и тестовима који већ папрено коштају, а ако би се земља затворила за празнике, не би држава могла да заради.

(Н1)