Салман Ружди за АФП: Не желим више да се кријем

Након неколико десетина година живота проведених у сенци смртне казне коју му је изрекао ајатолах Хомеини, писац Салман Ружди прилично је пркосан.

"Не желим живети скривајући се", рекао је у разговору за АФП.

Пишчев живот заувек се променио 14. фебруара 1989. када ирански духовни вођа заповедио Руждијеву смрт након што је његов роман "Сатански стихови" проглашен светогрђем.

Техеран је фетву обнављао годину за годином.

Ружди, за кога неки кажу да је највећи индијски писац након Тагореа, провео је 13 година живећи под лажним именом и са сталном полицијском заштитом.

"Тада ми је била 41 година, сада ми је 71. Сада су ствари у реду", рекао је.

"Живимо у свету у којем се ствари мењају јако брзо. А мој 'предмет' је доста стар. Данас има много других ствари који их се треба бојати и других људи које желе убити", додао је снуждено.

Ружди је престао да користи лажно име неколико месеци након 11. септембра 2001, три године након што је тадашњи ирански председник Мухамед Хатами изјавио да је фетва више не вреди.

Хомеинијев наследник Али Хамнеи никада је, међутим, није званично повукао.

То је разлог што је полиција била испред врата канцеларије његовог француског издавача док је разговарао с новинарима АФП-а.

Он каже да у Њујорку, где живи две деценије, води нормалан живот. "Возим се подземном", каже.

Неочекивана контроверза

"Сатански стихови" били су пета Руждијева књига, а у међувремену их је написао још тринаест.

Црне године насилних протеста, ковања планова да га убију, убиство једног од преводилаца романа и рањавање још двоје, "сада се чине као давна прошлост", каже Ружди.

"Ислам тада није био тема. Нико није мислио о исламу на тај начин", рекао је, описујући време када је књига настала.

Али чак и тако, роман је био увелике погрешно протумачен. "То је заправо књига о јужноазијским имигрантима у Лондону", каже Ружди.

"Људи на Западу су сада много информисанији него што су били", додао је.

Руждијев пријатељ, британско-пакистански пицац Ханиф Куреиши тврди да нико данас не би имао храбрости написати Сатанске стихове, а камоли објавити их.

Али чак и он каже да није наслућивао какву ће реакцију роман изазвати кад је прочитао примерак пре објаве. "Нисам приметио ништа што би могло изазвати фундаменталисте. Сматрао сам то романом о психози, новом добу и променама", каже.

"Je ne regrette rien"

Међутим, бес који је роман изазвао био је прекретница у успону политичког ислама.

Индијски аутор и новинар Салил Трипати нада се да би велики издавачи и данас имали храбрости штампати нешто попут "Сатанских стихова".

"Нисам потпуно изгубио наду, али нема сумње да је случај Ружди изазвао менталну кочницу. Многе теме се данас сматрају табуом", казао је.

"У Индији је хиндуски национализам и људи су врло опрезни када говоре о хиндуским боговима и богињама, јер не знате што вам се може догодити", наглашава Трипати.

Данас застрашивање не проглашавају владе, него га спроводи војска следбеника, каже Трипати, сугерирајући да свештенство само треба нахушкати гневне масе да узму ствар у своје руке.

"Писцима је то застрашујући судар са стварношћу. Ако муслимани могу исходити забрану карикатура у Данској, зашто у Индији или Пакистану не би забранили да хришћански или хиндуски писац каже то или то", рекао је Трипати.

Ружди на све то гледа помало филозофски. На питање да ли је требало да напише књигу, одговара: "Заузимам позицију Едит Пјаф, 'Је не регретте риен' (Не жалим ни за чим)", цитирајући славну песму француске шансоњерке.

(Хина, АФП)