уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Сахрањен патријарх српски Павле
Хроника

Сахрањен патријарх српски Павле

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 19. новембар 2009.

Србија се данас опростила од Његове светости Патријарха српског Павла. Крај његовог одра у Саборној цркви прошло је пола милона људи, а стотине хиљада грађана на улицама Београда опростило се од верског поглавара који је због световне скромности и монашке преданости јеванђеоским вредностима називан "свецем који хода".

Патријарх српски Павле сахрањен је у манастиру Раковица у Београду.

Тело патријарха Павла положено је крај гроба патријарха Димитрија, који се на челу Српске православне цркве налазио од 1920. до 1930. године.

Помен су служили васељенски патријарх Вартоломеј и митрополит црногорско - приморски Амфилохије са архијерејима и свештенством, а прочитана је порука патријарха Московског и сверусије Кирила.

Сахрани су присуствовали сви епископи СПЦ и држвани врх Србије - председник Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић и председница парламента Славица Ђукић-Дејановић, као и бивши премијер Србије Војислав Коштуница и премијер Републике Српске Милорад Додик.

Током сахране двориште је било пуно грађана, а испред манастира је било неколико хиљада људи који нису могли да уђу у двориште, али су дочекали долазак ковчега са телом патријарха Павла.

Сахрана је обављена без присуства камера и без преноса на телевизији.

Хиљаде грађана окупиле су се у раним јутарњим часовима испред Храма светог Саве, где се служило опело упокојеном патријарху српском Павлу.

Опело патријарху Павлу, служили су патријарх васељенски Вартоломеј и чувар трона Српске правсолавне цркве митрополит Амфилохије са епископима и свештенством. Опело је почело у 11 сати на платоу испред Спомен-храма Светог Саве у присуству десетина хиљада грађана.

Молитву за покој душе патријарха Павле саслуживали су и поглавари других православних цркава, патријарх Румунске православне цркве Данило, архиепископ Албанске православне цркве Анастасиос и митрополит Православне цркве чешких земаља и Словачке Христифор.

У  опелу су чинодејствовали и митрополити Руске православне цркве, мински и слуцки Филарет, Јерусалимске патријаршије Исахије, Александријске патријаршије Петар и Грузијске патријаршије митрополит Герасим, а у име Атинске и Кипарске архиепископије митрополити Еласоноса Василије и Пафоса Георгије.

У званичној делегацији Свете горе Атонске били су игуман Светог манастира Пантократора, архимандрит Гаврило, игуман Светог манастира Филотеја, архимандрит Никодим и јеромонах Серафим Хиландарац.

Америчку православну цркву представљали су епископ Квебека Иринеј и архимандрит Закхеј, а Конференцију европских цркава генерални секретар Колин Вилијамс.

Опелу је присуствовао председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, стотинак посланика Скупштине Србије из свих парламентарних странака, државне делегације земаља у окружењу, као и министари који су се пешке из Владе Србије упутили ка Светосавском платоу.

Испред Храма светог Саве били су породица Карађорђевић, градоначелник Београда Драган Ђилас, председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић и представници свих посланичких група у парламенту.

У београдској Саборној цркви, пред одром патријарха српског Павла служена је заупокојена литургија коју је предводио Његова светост патријарх васељенски Вартоломеј, уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Литургију, која је почела у 7.30 часова, служили су и сви архијереји СПЦ из земље и велики број из расејања.

Литургији је присуствовао и велики број верника, бројни државници и високе црквене и верске делегације из земље и иностранства.

Отворени ковчег са телом патријарха из Саборне цркве изнет је у 9 и 50 часова. Ковчег су изнели  епископи СПЦ. Испред цркве је већ била формирана поворка коју предводе црквени великодостојници.

Десетине хиљада грађана од јутра је окупљено испред цркве и у околним улицама.

Погребна молитвена поворка кренула је најављеном трасом, улицама кнеза Симе Марковића, Поп Лукином и Бранковом улицом до Зеленог венца.

Погребна кола зауставила се у близини Народне библиотеке, одакле је ковчег са телом патријарха Павла пренет на плато испред Спомен-храма на Врачару, где је у 11 часова почело опело.

И у порти манастира Раковица грађани од јутарњих часова одају пошту и пале свеће за покој душе поглавара Српске православне цркве.

У манастиру Раковица литургију је јутрос служио епископ липљански Теодосије.

Грађани који су присуствовали литургији остали су у манастирској порти како би присуствовали последњем испраћају српског патријарха.

Од Храма светог Саве ковчег са патријарховим посмртним остацима кренуће у пратњи црквених великодостојника у правцу манастира Раковица, преко Булевара ослобођења, Аутокоманде, Трошарине и потом улицама Црнотравском, Борском, Мишка Крањца и Патријарха Димитрија.

Последњи пролазак патријарха Павла кроз Београд биће завршен уласком у порту манастира Раковица, где ће бити сахрањен у порти поред првог патријарха обновљене патријаршије СПЦ Димитрија.

Према одлуци Одбора за сахрану последњи чин сахране у порти цркве Светих архангела Михаила и Гаврила биће обављен без присуства јавности и медија. 

На Светосавском платоу опелу су присуствовали председник Црне Горе Филип Вујановић, председник Македоније Ђорђе Иванов, премијер РС Милорад Додик, председник Скупштине БиХ  Небојша Радмановић, председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић,  заменик министра спољних послова Грчке Димитрис Друцас.

Опелу су присуствовали и потпредседник владе Бугарске Цветан Цветанов, представници министарства спољних послова Кипра, затим Будимир Лончар и Синиша Таталовић, саветници председника Хрватске Стјепана Месића, као и делегација словеначке владе и представници дипломатског кора.

Међу гостима били су надбискуп београдски Станислав Хочевар, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић и представник Ватикана кардинал Анђело Содано.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер