SAD traže "slobodu Interneta" u arapskim zemljama

Posle izuzetno burnih mesec dana u arapskim zemljama, Tunisu, Egiptu, Jemenu, Jordanu, Bahreinu i tokom najnovijeg obračuna iranske vlade sa opozicionim liderima u toj zemlji, vlada SAD je saopštila da će ove godine dati 25 miliona dolara kao pomoć disidentima u zemljama čije režime Amerika smatra autokratskim da bi im pomogla da se odupru represiji tamošnjih vlasti.

Državni sekretar Hilari Klinton je, predstavljajući ovu odluku, rekla da SAD pružaju tehnološka sredstva i obuku "digitalnim aktivistima" kako bi uspeli da ostanu "korak ispred svojih cenzora".

Dodala je da društvene mreže na internetu, poput Tvitera i Fejsbuka, omogućavaju da se čuje šta želi narod i da se taj novi oblik komuniciranja više ne može zaustaviti.

"Postavljanje prepreka u pokušaju da se izmeni realnost novih komunikacija ima i svoju cenu: moralnu, političku i ekonomsku. Neke zemlje će moći da podnesu tu cenu neko vreme, ali mi verujemo da je ograničavanje novih komunikacija neodrživo na duži rok. Zemlje koje kažu da su "otvorene za biznis" ali zatvorene za slobodu izražavanja, moraće da plate cenu kroz: mogućnosti koje će im biti dostupne, svoj obrazovni sistem, svoju političku stabilnost, društvenu pokretljivost i svoj ekonomski potencijal", rekla je Hilari Klinton.

Kritičarima ovakve američke politike, koji navode Kinu kao primer zemlje koja cenzuriše internet i ekonomski se razvija, Hilari Klinton je poručila da smatra da će svaki pokušaj ograničavanja interneta na kraju doživeti neuspeh kao što se nedavno dogodilo u Tunisu.

Kao zemlju koja pokušava da postigne "nemoguće" i ograniči kritiku vlade na društvenim mrežama na interentu navela je i Siriju i pozvala sve zemlje sveta da se pridruže Americi u stavu da "otvoreni internet" svakoj zemlji daje veću snagu i bogatiju budućnost.

Iran

Na američki politiku prema režimima koje Vašington smatra autokratskim, reagovao je predstavnik za štampu iranskog ministarstva inostranih poslova Ramin Meh-man-parast, pozivom SAD-u da se ne mešaju u događaje na Bliskom i Srednjem istoku.

"Mislim da sve zemlje ovog regiona žele da se opresivne države ne mešaju, posebno ako znamo kako "cionistički režim" krši pravila i meša se. Mi želimo da prekinemo zavisnost i od SAD i od cionističkog režima i od njihovih pristalica", rekao je iranski zvaničnik.

Američki predsednik Barak Obama je kritikovao Iran rekavši da su vlasti u Teheranu napale mirne demonstrante u svojoj zemlji dok su slavile pad Mubarakove vlade u Egiptu.

"Što je važilo za Egipat treba da važi i za Iran a to je da ljudi treba da imaju mogućnost da izraze svoje mišljenje, svoje nezadovoljstvo i da traže vladu koja će u većoj meri da im zadovolji potrebe. Razlika je, međutim, u tome što iranska vlada na to odgovara pucajući u narod, tukući ga i hapseći. Nadam se da ćemo videti da je iranski narod dovoljno hrabar da izrazi svoju želju za većim slobodama i vladom koja ga bolje predstavlja i da istovremeno može da razume da Amerika ne može da diktira događaje u Iranu ništa više nego što je to mogla u Egiptu", rekao je Barak Obama.

Američka dilema

BBC-jev dopisnik u Vašingtonu Kim Gatas javlja da je Obamina vlada u delikatnom položaju u odnosu na događaje u severnoj Africi i na Bliskom i srednjem Istoku.

"Vašington pokušava da održi vrlo osetljivu ravnotežu. Americi je lako da iskaže podršku prodemokratskim demonstrantima u Iranu, jer Teheran nije američki prijatelj. Međutim, stvari postaju složenije kada demonstranti izađu na ulice drugih gradova u regionu, u zemljama koje su američki saveznici. Čini se da predsednik Obama pokušava da biranim rečima pomogne da se nastave promene u regionu a da pri tom ne podrži još jedan izliv narodnog nezadovoljstva" javlja Kim Gatas iz Vašingtona.

(BBC)