Sa 223 glasova za i 205 protiv, Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio rezoluciju kojom se Majk Pens poziva da pokrene proceduru kako bi Donald Tramp bio razrešen dužnosti

 VAŠINGTON - Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je u utorak uveče rezoluciju kojom se potpredsednik Majk Pens poziva da pokrene proceduru predviđenu 25. amandmanom američkog Ustava, kako bi predsednik Donald Tramp bio razrešen dužnosti, javljaju agencije.

Smena predsednika po 25. amandmanu podrazumeva da potpredsednik i većina članova predsednikovog kabineta proglase da predsednik nije sposoban da obavlja svoju ustavnu dužnost.

Potrpedsednik Majk Pens sada ima 24 sata da se izjasni da li je spreman da postupi po usvojenoj rezoluciji.

On je, međutim, pre glasanja poručio predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelosi da se protivi pokretanju 25. amandmana.

"Ne verujem da je takav potez u najboljem interesu naše nacije niti da je u skladu sa našim Ustavom", naveo je Pens u pismu koji je njegov kabinet uputio Pelosi.

Potpredsednik SAD rekao je da je energija aktuelne administracije usmerena na obezbeđivanje urednog prenosa vlasti i apelovao na nju i druge članove Kongresa da izbegnu poteze koji bi "dodatno podelili građane i rasplamsali strasti."

Predstavnički dom planira da danas glasa o opozivu predsednika Trampa, ukoliko se pre toga ne bude povukao sa funkcije ili bude bio razrešen.

Rezolucija Predstavničkog doma pored ostalog sadrži član kojim se Tramp optužuje za podsticanje pobune i govori o njegovoj potencijalnoj odgovornosti za upad dela pristalica u kompleks Kapitol hila tokom kongresne potvrde rezultata glasanja Elektorskog koledža predsedničkih izbora na kojima je pobedio DŽozef Bajden.

U rezoluciji se ističe da se Tramp obratio protestnom skupu svojih pristalica neposredno pre nego što se jedan deo njih uputio prema Kapitol hilu.

Ukazano je da je način na koji im se obratio ohrabrio i očekivano doveo do nezakonitih postupaka.

Ukoliko bi Donald Tramp bio opozvan u Predstavničkom domu postao jedini američki predsednik kome se to dogodilo dva puta tokom mandata.

Nakon toga u Senatu bi trebalo da bude održan pretres i doneta odluka da li će Tramp biti razrešen dužnosti, uprkos tome što bi zasedanje verovatno trajalo duže od devet dana, vremenskog perioda koji je ostao do isteka njegovog mandata.

Međutim, odluka Senata sprečila bi Trampa da se ponovo bavi poslom u javnoj sferi - čime bi se okončale njegove moguće ambicije da bude predsednički kandidat na izborima 2024, navodi Glas Amerike.

Tramp je juče okrivio demokrate u Kongresu za "ogromni bes" koji postoji u zemlji.

U prvom obraćanju novinarima posle prošlonedeljnog upada u Kapitol, on nije preuzeo bilo kakvu odgovornost za upad u zgradu Kongresa, ali je rekao da "nije želeo nikakvo nasilje."

Tramp je branio svoju vatrenu retoriku u obraćanju demonstrantima prošle nedelje kao "potpuno odgovarajuću" i nije pokazao kajanje zbog napada koji je usledio.

Komentarišući postupak opoziva, Tramp je rekao: "užasno je šta rade."

"Ako nastave tim putem, mislim da se izaziva ogromna pretnja našoj zemlji i ogroman bes", rekao je Tramp.

Liz Čejni će glasati za Trampov opoziv

Poslanica Liz Čejni, koja zauzima visoko mesto u republikanskom rukovodstvu u Predstavničkom domu Kongresa SAD, izjavila je da će glasati za opoziv predsednika Donalda Trampa.

Ona je ocenila da je Tramp "sazvao ovu rulju, okupio rulju i zapalio plamen ovog napada" na američki Kongres 6. januara i istakla da će glasati za opoziv predsednika, prenosi Rojters.

Liz Čejni je ćerka bivšeg republikanskog potpredsednika Dika Čejnija.

Najviši vojni zvaničnici SAD osudili "pobunu" na Kapitolu

General Mark Mili i celokupni Združeni štab SAD, koji čine načelnici generalštabova svih vojnih grana, izdali su saopštenje u kojem osuđuju napad na Kapitol hil i podsećaju pripadnike vojske na njihovu obavezu da podrže i brane Ustav i odbace ekstremizam.

"Bili smo svedoci akcija unutar zgrade Kongresa koje nisu bile u skladu sa vladavinom zakona. Prava slobode govora i okupljanja ne daju nikome pravo da poseže za nasiljem, pobunom i ustankom", kaže se u saopštenju, prenosi CNN.

Kako je CNN prethodno izvestio, izjava se smatra značajnim korakom jer su vojni komandanti nastojali da se klone svega što bi moglo imati politički prizvuk, a sada su smatrali da je važno dati izjavu s obzirom na ozbiljnost događaja oko inauguracije novog predsednika DŽoa Bajdena.

"Kao pripadnici službe, moramo oličavati otelotvorene vrednosti i ideale zemlje. Podržavamo i branimo Ustav. Bilo koji postupak kojim se remeti ustavni proces nije samo protiv naše tradicije, vrednosti i zakletve; to je protiv zakona", navodi se u izjavi.

Pored toga, u izjavi se pominje potvrđivanje izbora od strane Kongresa i kaže se da će "izabrani predsednik Bajden biti inaugurisan i postaće naš 46. vrhovni komandant".

(Tanjug)