Početna strana > Hronika > Ruski virusolog Aleksej Potehin: Zašto je važno da čitava planeta preboli koronavirus, najbolji lek za infekciju – kolektivni imunitet; Mere karantina su opravdane
Hronika

Ruski virusolog Aleksej Potehin: Zašto je važno da čitava planeta preboli koronavirus, najbolji lek za infekciju – kolektivni imunitet; Mere karantina su opravdane

PDF Štampa El. pošta
utorak, 07. april 2020.

 Profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Sankt Peterburgu Aleksej Potehin napisao je u svom blogu zašto je važno da čitava planeta preboli virus korona. Potehin je uveren da KOVID-19 neće nestati iz naših života i istakao da je najbolji lek za infekciju – kolektivni imunitet.

Mislim da je došlo vreme da ja kao biolog, koji dugo predaje o virusima na univerzitetu, kažem nekoliko reči o virusu korona. Pokušaću to da učinim u nekoliko teza, iako su na ovu temu već mnogi skoro sve rekli.

1. Ovo je samo virus korona. Jedan od članova porodice, koji je i ranije bio zastupljen u opštem spektru akutnih respiratornih virusnih infekcija. Ovo nije kuga. Nisu boginje. Ovo čak nije ni virus korona koji je izazvao SARS 2002. godine i bio mnogo teži. Ovaj virus ubija ljude, kao i svi drugi, ali umereno. U svetu svakodnevno od tuberkuloze, malarije itd. umire isto toliko ljudi koliko je do sad umrlo od KOVID-a. Ali te brojke ne pratimo pomno kao brojke umrlih od virusa korona.

2. Virus je, nažalost, veoma zarazan. Zarazniji je od gripa, manje zarazan od zauški i rubeola, a da ne govorimo o malim boginjama. Na nas utiču rastuće cifre zaraženih u realnom vremenu. I mi u glavama dodajemo reč „već“, a trebalo bi da govorimo „ukupno“. Osamdeset hiljada slučajeva na Kinu sa milijardu stanovnika za skoro tri meseca epidemije – ovo je UKUPNO, a ne „čitavih“. 

Mi u Rusiji smo na samom početku epidemije. Za nekoliko nedelja situacija će se očigledno pogoršati, kao što se dešavalo i dešava i u drugim zemljama. Ali sve to će biti veoma daleko od epidemija koje je čovečanstvo preživljavalo kroz svoju istoriju, osim u poslednjih 50 godina. Stoga ne treba paničiti!  

3. Virus je izbio u jednoj zemlji i tačke rasta (epidemije) pojavile su se širom sveta. To je bilo neizbežno. Usput, ne treba se plašiti reči „pandemija“ – to samo znači da su slučajevi bolesti otkriveni širom sveta, a ne da se čovečanstvo suočava sa izumiranjem. Ali ako svaka zemlja ponovi put Kine narednih meseci, slučajeva će biti veoma mnogo. U svakom slučaju, biće pogođen mali procenat stanovništva svake zemlje, ali će ukupan broj biti znatan. Karantin ima za cilj da u kratkom vremenu ne dostignemo kineske brojke. Bezbednosne mere koje je uvela Kina i koje sada preduzimaju mnoge evropske zemlje, neviđene su do sad. Njihov glavni cilj je da se smanji opterećenje na bolnice za vreme masovnih epidemija, kao i da se smanji broj zaraženih.

4. Stope smrtnosti od korona virusa su stvarne. Niko u doba društvenih mreža taj broj ne može da smanji ili poveća – odmah bi se javili ljudi čiji su najmiliji stradali od ovog virusa i prebrojali bi se. Pri tome su pokazatelji ukupnog broja zaraženih potcenjeni, jer je mnogo ljudi imalo asimptomatske reakcije na virus i u trenutku kada on još nije mogao da se identifikuje. I sada se mnogi slučajevi ne otkrivaju, ali se prate. Međutim, to je i dobro, jer što je više onih koji nisu uračunati u statistiku zaraženih, to je manji procenat smrtnih slučajeva.

5. Ovaj virus nema nikakve veze sa ljudskim razvojem i nije „pobegao“ iz neke laboratorije. Dok ljudi paniče, laboratorije širom sveta otkrivaju pojedinosti o ovom virusu. Konkretno, činjenica je da je sve počelo jednom infekcijom u Kini – odnosno, neko tamo je pojeo neku zaraženu životinju. Ili su jednostavno pojeli nešto na pijaci na kojoj se u strašno lošim higijenskim uslovima sprema čudna hrana. To je idealna sredina za viruse.

Vakcina će se pojaviti, ali neće biti masovne vakcinacije barem do kraja godine, jer se vreme ispitivanja ne sme i ne može smanjiti. Upravo zbog toga je većina populacije osuđena da ovaj virus preleži. Ali ovo je važno, jer je kolektivni imunitet najbolji lek za zarazne bolesti. Ne verujte glasinama o ponovljenim infekcijama. Na virus korona mora se razviti imunitet

Onda je virus iz te zaražene životinje prešao na novog domaćina i počeo da se ponaša agresivno. Ako preskoči preko interspecifične barijere jednom, virus će takođe preskočiti u drugog, istovremeno se prilagođavajući novom domaćinu. Negde u tom lancu domaćina naći će se i čovek. Ovo nije prvi virus čije poreklo vodi sa kineskog tržišta. 

6. Virus korona neće nestati iz naših života. Karantin ga neće uništiti. Nema lekova protiv njega, kao ni protiv većine virusa.

Vakcina će se pojaviti (mislim na leto), ali neće biti masovne vakcinacije barem do kraja godine, jer se vreme ispitivanja ne sme i ne može smanjiti. Upravo zbog toga je većina populacije osuđena da ovaj virus preleži. Ali ovo je važno, jer je kolektivni imunitet najbolji lek za zarazne bolesti (što se više ljudi razboli i stekne imunitet, manje će novih slučajeva zaraze biti). Ne verujte glasinama o ponovljenim infekcijama. Na virus korona mora se razviti imunitet.

 7. Virus korona uopšte ne liči na virus gripa. I zato on neće decenijama držati čovečanstvo u karantinu. Virusi korona nemaju svojstva i mehanizme koji obezbeđuju veliku varijabilnost svojstvenu virusima gripa. Verovatno će slediti uobičajeni put infekcije – što je taj put duži, slabiji su simptomi. A novi oblici će se retko pojavljivati i neće efikasno prevazilaziti imunološku barijeru koja se pojavljuje posle prve infekcije. Ali, prema mojoj oceni, ova epidemija mogla bi da traje oko pola godine. Postepeno, virus će postati deo svakodnevice, mnogi će ga preležati i život će početi da se vraća u normalu.

8. Srećom, deca se teže razboljevaju od virusa korona, iako mogu biti njegovi prenosnici. Zdrave odrasle osobe verovatno će preležati infekciju „na nogama“, neko će se malo više razboleti, kao kad dobije grip. Malo ljudi će završiti u bolnici. Od tog broja, mali deo će umreti. Ništa više nego od gripa, kod koga je jedna od najneprijatnijih i najopasnijih komplikacija upala pluća. I kao što su verovatno već svi shvatili, grupa izuzetno rizičnih ljudi su oni iznad 75 godina, posebno sa nekim pratećim bolestima.

9. Sa gledišta biologije, ako posmatramo ljude kao jednu od životinjskih vrsta, virus korona ne treba uopšte da se posmatra kao nešto previše opasno. On ubija ljude sa oslabljenim imunitetom (poput bilo koje zarazne bolesti) i umereno smanjuje populaciju u starijoj starosnoj grupi. 

Ali evo druge strane progresa – ne želimo ovom virusu da damo nijednu stariju osobu, među kojima će biti nečiji roditelji, babe i dede.  

10. Stoga su karantinske mere opravdane. Ako biramo između odlaska u kafić i smrti još jedne nepoznate starije osobe u lancu prenošenja virusa, kome se još ide u kafić? Ako se dosada meri životima starih ljudi, mislim da smo svi spremni da izaberemo dosadu kod kuće. Svet se neće srušiti ako ostanete kod kuće.

Pritom, ne treba mešati samoizolaciju sa razumnim smanjenjem društvenih aktivnosti. Ovaj virus nije paralizovao život. Nema potrebe da kupujete godišnje zalihe hrane u prodavnicama, one očigledno neće biti zatvorene i tada ćete biti primorani da bacate hranu.

Kako je napisano u jednom memu na internetu, ako vam je za 14 dana karantina potrebno 144 rolni toalet papira, onda je trebalo da posetite lekara još pre pojave virusa korona!

(Sputnik)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner