Ruski politikolozi: Globalizacija i modernizacija za sve

Rusija predlaže da se izradi novi model globalizacije, gde će se ne samo za velike države, već i za male zemlje pojaviti mogućnost efikasnog razvoja u savremenom svetu. Takvu ideju izrazili su vodeći ruski politikolozi - moderatori Svetskog političkog foruma “Savremena država: standardi demokratije i kriterijumi efektivnosti”.

Demokratija i modernizcija ključne su teme foruma koji će biti održan 9-10. septembra u gradu na Volgi Jaroslavlju. Nesumnjivo, Rusija u slučaju da modernizacija uspe, može da postane primer za mnoge zemlje sveta. Ako se pogleda kakva je bila globalizacija proteklih decenija, ona i dalje ostaje veoma nepravedna, smatra direktor Instituta za javno projektovanje, moderator jedne od sekcija Valerij Fadejev.

“Prethodne dve-tri decenije globalizacije su pokazale kakav kapacitet poseduje kapital koji se preliva iz zemlje u zemlju. Ipak one su pokalaze da samo kapital nije dovoljan, da većina zemalja ostaje, grubo govoreći, nedovoljno razvijena u poređenju sa vodećim zemaljama sveta. Neophodan je dubok preobražaj ekonomije i obavezno sa razvojem inovacionog sektora i socijalne sfere. To je tim pre važno za nas, zato što politika modernizacije i inovacija postaje ključna za Rusiju.”

Jaroslavski forum se odvija već drugu godinu za redom. Upravo u Jaroslavlju pre godinu dana izrekao je svoje teze o modernizaciji države predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. Ovog puta sastav učesnika treba da bude još ugledniji - oko 500 učesnika iz 29 zemalja. Očekuju se šefovi dve strane države.

Eksperti će razmatrati kako učiniti državu efikasnom, ali da istovremeno odgovara svetskim standardima demokratije. Biće reči o tome sa kojim novim izazovima se suočavaju zemlje i međunarodna zajednica, kakav je pravni mehanizam reagovanja na njih, kao i u kom pravcu mogu i treba da se razvijaju regionalni i globalni sistemi bezbednosti.

Moderator sekcije Standardi demokratije i raznovrsnost demokratskog iskustva politikolog Gleb Pavlovski kao glavnu temu razmatranja označio je problem višeznačnosti pojmova demokratija i razvoj. Sama po sebi demokratija ne garantuje progres, smatra Gleb Pavlovski.

„Ni demokratija, ni suverenitet ne zamenjuju uspešnu konkurenciju na svetskom tržištu nacija, ne zamenjuju nedostatak tehnologija. I zato je zadatak izrade standarda demokratije za svaku naciju dijalog partnerstva. Rusija želi da gradi svoje demokratske institucije, razvijajući ih u partnerstvu sa drugim demokratijama, i Dmitrij Medvedev insistira na partnerskom prilazu kako u modernizaciji, tako i u izgradnji demokratije.“

Sa svoje strane politikolog Josif Diskin istakao je da ni demokratija, ni ekonomski progres nisu mogući bez realno dejstvujućih međunarodnih pravnih mehanizama. I kada se formirao nov globalni poredak, postalo je jasno da prethodni sistem međunarodnog prava nije delotvoran. Prvi deficit pravnog regulisanja osećaju na sebi male zemlje, istakao je Josif Diskin.

„Mi danas govorimo o Somaliji kao žarištu piraterije. Ali ne znaju svi kako se to desilo. Čim se raspala jedinstvena država, obala Somalije se pretvorila u gigantsko đubrište toksičnog otpada. I nikakav svetski poredak nije štitio jadne somalijske ribare, koji su pozivali u pomoć, pokušavali nekako da oteraju brodove koji su donosili đubre. Na kraju su pozvali lokalne bandite, koji su prvo terali brodove, a zatim su se pretvorili u snažnu piratsku imperiju.“

Novi globalni izazovi teraju na traženje novih prilaza rešavanju problema svetske bezbednosti. O tome će takođe diskutovati učesnici foruma. Predsednik uprave Instituta za savremeni razvoj Igor Jurgens označio je glavne teze predstojeće diskusije. Karakter globalnih pretnji se menja. Uporedo sa vojno-političkim problemima sve su aktualniji tehnogeni, klimatski, ekološki, demografski faktori. Ali nove prilaze, po mišljenju eksperata, zahtevaju i stari problemi. Na primer, u Jaroslavlju eksperti nameravaju ponovo da razmotre inicijativu Dmitrija Medvedeva o sporazumu o Evropskoj bezbednosti.

Valdaj: Rusija gleda u budućnost, ne zaboravljajući na prošlost

Rusija u političkom i ekonomskom razvoju mora da se kreće u tokovima svetskih trendova, ne zaboravljajući na svoju istorijsku samosvojnost. Do takvog mišljenja došli su eksperti Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj.

Na desetine predstavnika stranih država i ruskih stručnjaka učestvovalo je u sedmom zasedanju Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj. Svi oni su juče krenuli brodom Krondštadt iz Sankt-Peterburga prema ostrvu Kiži. Za vreme sednice, koja će trajati do 7. septembra, politikolozi će razmotriti pitanja vezana za istoriju i budućnost Rusije. Na izmaku decenije Rusija se ponovo okreće pitanju koji put razvoja da odabere. Po mišljenju eksperata, ekstenzivan put, zasnovan na eksploataciji sirovinskog karaktera ekonomije, već je sebe iživeo. Ali kakva će biti modernizacija? Ključ za odgovor na to pitanje treba da bude ruska tradicija, njeno osmišljavanje i transformisanje u skladu sa novim uslovima svetskog razvoja, rekao je u intervjuu za Glas Rusije predsednik fonda Politika, Vjačeslav Nikonov.

„U Valdajskom klubu vodi se diskusija o ruskoj istoriji i o tome koliko ona utiče na aktualno stvanje stvari u Rusiji. Postoje dva osnovna stava. Rusija ima istorijske tradicije, koje određuju našu aktualnu situaciju u zemlji. To je jaka centralizovana vlast, uslovljena neophodnošću da se rukovodi ogromnom teritorijom iz jednog centra. Druga tačka gledišta se sastoji u tome da istorija ništa ne određuje. Istorija je u prošlosti, a zemlja treba da se kreće napred i treba da se razvija u skladu sa zahtevima modernizacije, koji pretpostavljaju i određenu decentralizaciju vlasti i postojanje demokratskih institucija. Moja tačka gledišta se sastoji u tome da je Rusija svojevrsna kultura, koja može da se razvija prirodno u nacionalnim tradicijama. Ali sa druge strane, za nju nije zatvoren ni jedan put. Više sam nego siguran da će se Rusija razvijati normalno u slučaju da bude gledala u budućnost više nego u prošlost.“

Sporovi o vezi istorije i budućnosti Rusije bili su vrlo burni. Ruski i strani eksperti su izneli suprotstavljene sudove, rekao je za Glas Rusije profesor Visoke škole ekonomije Aleksej Malašenko.

„Pojavila se diskucija o tome šta za Rusiju znači istorija, tradicija, kako se to može preosmisliti ili da li treba preosmišljavati. Pa i uopšte kakva je sadašnja generacija? Da li je nova, ili naše društvo u većini živi prema starim vrednostima. U svakom slučaju, pokušaj da se nađe nekakav most između prošlosti i budućnosti postoji. Treba reći da postoji masa neslaganja, pri tome principijelnih. Na primer, ova - da li Rusija ima budućnost ili je to večita stagnacija? Ali važno je to što eksperti iskreno teže da nađu zajednički jezik i razgovor nije ispolitizovan. Sama činjenica da strani analitičari pokušavaju da shvate Rusiju ne samo u savremenoj fazi, već i da pogledaju kako prošlost utiče na budućnost vrlo je zanimljiva.

Simbolično je što se diskusija odvija na maršruti iz Sankt-Peterburga prema ostrvima Kiži i Valaam - na severu Rusije. To su mesta koja nose posebnu energetiku ruske istorije i duhovnosti. Priobalnim pejzažima, istina, eksperti nemaju kada da se dive: predstoji razmatranje faktora koncentracije vlasti u Rusiji, rusko iskustvo modernizacije, pitanja geopolitičke orijentacije Rusije u savremenoj fazi, kao i odnosi sa susedima.

Posle završetka diskusije, već u Moskvi, učesnici Valdajskog kluba će se sastati sa premijerom Rusije Vladimirom Putinom.

(Glas Rusije)