Руска штампа: Русија постаје главни покровитељ и инвеститор Републике Српске

Русија постаје главни покровитељ и инвеститор Републике Српске – овако руска штампа оцењује резултате посете Москви премијера Републике Српске Милорада Додика. Да подсетимо да се у руској престоници председник владе састајао са Министром иностраних послова РФ Сергејом Лавровом, као и са представницима политичке и пословне елите.У ексклузивном интервјуу за радио Глас Русије господин Додик је говорио о економској сарадњи Русије и Републике Српске, о томе како Бања Лука прати политику Београда, а такође је изнео и своје мишљење о томе у коју страну треба усмерити сараднике канцеларије Високог Представника за Босну и Херцеговину...

Господине Додик, како ће ваша актуелна посета Москви допринети развоју билатералних односа?

То је континуитет једне добресарадње пре свега на економском плану, где је Русија највећи страни инвеститор у Републици Српској, а тиме и у Босни и Херцеговини,  где смо успели да заједно са руским партнером „Зарубежнефтом“ покренемо рафинерију нафте, која је двадесет година стајала и била девастирана током рата. И показује се, да је то више него успешан пројекат. То је, дакле, била прилика да то још једном потврдимо и да разговарамо о могућем будућим пословним активностима, као што изградња гасовода у Републици Српској, као што је истраживање сирове нафте, која се налази на овом простору, где би Република Српска дала одређено право руским компанијама да то раде.

Додик: Морамо чувати право да одлучујемо о свом статусу

Ситуацију у вашој земљи тешко је назвати стабилном. Многи у Републици Српској називају Босну и Херцеговину „вештачком државом“. Да ли се слажете са таквим мишљењем?

Босна и Херцеговина је настала распадом бивше Југославије на начин да је свим републикама прихваћено право на самосталност. Али у тим републикама један народ је био апсолутна већина, као што је Словенија, Хрватска, Србија, Црна Гора, Македонија. Само Босна и Херцеговина је личила на Југославију. Ту ни један народ није имао већину. И зато је вештачка творевина јер у  процесима историјским, који су тада настали... Југославија се распала зато што није могла да егзистира као мултинационална заједница. А Босна и Херцеговина осигурала је мултинационалност, где су исти народи, који су учествовали у распаду бивше Југославије, сада су се заједно нашли у Босни и Херцеговини и требали да наравно граде Босну и Херцеговину, што петнаест година након рата показује се као веома тешко и неуспешно.

Какве су варијанте изласка из ове политичке кризе?

Наравно Дејтонски споразум је једна од тих варијанти. Ал онај изворни Дејтонски споразум, у коме се поштује оно, што је потписано и договорено Дејтоном. Сигурно централизација Босне и Херцеговине није могући договор. Међутим, будућност ће показати да људи тамо могу мирно живети један поред других и имају права која не штете никоме другом.

Да ли је канцеларија Високог представника препрека за развој Босне и Херцеговине?

Да, они су проблем Босне и Херцеговине, поготово што у овом времену се мешају у микропроблеми и микроменаџмент у Босни и Херцеговини, што су се показали и доказују се као навијачка страна Босне и Херцеговине, што су мере које они доносе, биле увек у интересу Бошњака и муслимана у Босни и Херцеговини, на штету нас и значајном делом Хрвата. И зато међународна заједница, односно Високи представник, треба да буде укинут. Међутим, имамо ситуацију да тамо ради један број странаца који имају добре плате и којима је једина извесна дестинациjа - уколико се укине високи представник у Босни и Херцеговини - Авганистан, јер су они стручњаци за кризе, а тамо није сигурно као у Босни и Херцеговини.

Како оцењујете улогу Русије у босанском питању?

Русија има веома конструктивну улогу.  Руска позиција је видљива кроз понашање у Већу за имплементацију мира, где Русија поштује изворне принципе Дејтона, и оно што се договоре стране у Босни и Херцеговинипутем консензуса, поштује се и од стране Русије. Друге земље, чланице Већа, са Запада, често су интервенисале у унутрашња решења, наметале решења и желеле да реше питања, која се тичу и самог устава, што је наравно неприхватљиво.

На састанку са министром Лавровом подвукли сте приврженост суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине, као и неопходности строгог поштовања Дејтонског споразума. Упоредо са тим, у једном од интервјуа за 2008. годину говорили сте да ако би под притиском светских сила вас натерали да напустите дужност премијера, ви бисте повели Републику Српску према независности. Да ли се ваш став променио?  

Мора да се зна контекст наравно.Тада су били веома интензивни притисци да се Република Српска оцени као геноцидна творевина и да се она укине. То су били захтеви не само Бошњака из Сарајева, него и неких западних сила. Супротстављење једној тези таквом понашању је било с моје стране. И тада се појавиле тврдње како високи представник треба да забрани мени политички ангажман. И ја сам, управо одговарајући на ту могућност, истакао ту позицију. И тада и данас, Дејтонски споразум је основа мог политичког рада. Република Српска је много скрнављена и отето је много надлежности у прошлом времену. Републици Српској треба да се врате надлежности, које су нам насилно отете. Ми ћемо радити то на миру, али ја никада нисам искључио, па ни данас не искључујем, без обзира на тврдњу да поштујемо територијални интегритет, да Република Српска може и треба да у једном тренутку када се створе неопходни услови за то, одлучи о свом статусу, и да на тај начин то демократско право потпуно искористи, дакле кад се створе ти услови.

Додик: Јасно смо рекли да уколико неко пожели да укине нашу аутономију зарад европских интеграција, да смо ми против тих интеграција

Како се Бања Лука односи према евроинтеграцији?

Читав регион је опредељен за европску интеграцију. Па наравно и Босна и Херцеговина. Међутим, евроинтеграција се користи да се моделира унутрашњи систем, против чега смо ми. И ми смо јасно рекли да уколико неко пожели да укине нашу аутономију зарад европских интеграција, да смо ми против тих интеграција.

Босна и Херцеговина остаје једина земља бивше СФРЈ која није признала независност Косова. Да ли је тај став чврст и непромењив?

Босна није признала Косово захваљујући нашој политици. Да би Босна признала Косово, Република Српска треба да да своју сагласност.  Ту сагласност ми нисмо дали, и нећемо ни дати. Све док Србија јасно не изрази свој став о решавању тог питања. Дакле ми пратимо у томе потпуно Београд. Шта год тозначило и како год то нама неко приговарао. С друге стране, други у Босни и Херцеговини желе да признају Косово. Тиме на том питању имамо и додатне унутрашње проблеме у самој Босни и Херцеговини. Тај други део државе Босне и Херцеговине, који жели да призна Косово, стално је под подстицајем западних земаља, које су признале Косово. Те земље врше притисак и на нас. Међутим наш став је дефинитивно јасан. Нема разговора о могућности да се призна Косово.

Многи су упоређивали  ситуацију на Косову и у Републици Српској. Многи су очекивали, да кад Косово то учини, да ће то учинити и Република Српска. Међутим, треба знати, да је званична политика Србије очување територијалног интегритета и непризнавање Косова као независне земље. И ако би евентуално Република Српска кренула тим путем, она би сигурно отежала позицију Србији на том плану. С друге стране, ми смо у оквиру Дејтонског споразума и не можемо да вршимо унилатералне акције, и у том погледу је јасно, да наша позиција мора да буде у складу с тим. Наравно то не значи, да у једном тренутку Република Српска не може да одлучи о свом статусу. Шта би то значило? Да то право ми морамо да његујемо и да га пажљиво чувамо.

(Глас Русије)