Русија и НАТО различито процењују ракетне претње

Кључни политички документ новембарског самита Русија-НАТО у Лисабону садржаће зајeдничку процену ризика и претњи. Руске и НАТО дипломате окупиле су се у среду у Бриселу како би ставиле последње тачке над и тамо где се приступи страна не подударају.

По речима руских дипломата, документ је „прилично густ“. Текст прегледа ризика и претњи састоји се од 25 страница и садржи пет глава: међународни тероризам, Авганистан, пиратство, заштита животно важне инфраструктуре, као и неширење оружја за масовно уништавање, укључујући и ракетне технологије. У току припреме документа анализиране су све познате терористичке организације, оцењена је опасност од дроге из Авганистана. Размотрено је питање међусобне сарадње у борби против пиратства у Сомалији.

Позиције руске стране и представника Северноатлантске алијансе подудариле су се по свим тачкама, осим ракетних претњи. Преговарачи су заправо покушали да реше овај проблем. Москва има озбиљне намере. Довољно је рећи да је на челу руске групе дипломата Анатолиј Антонов, председник Департмана за питања безбедности и разоружања. Узгред речено, он је био главни преговарач за време израде новог руско-америчког Споразума о смањењу стратешког нападачког наоружања.

У процени ракетних претњи НАТО страна стоји на позицијама САД, које су уверене у то да од Ирана потиче ракетна опасност. Заправо, на овоме се и гради аргументација у корист појаве ПРО система у Европи. Москва се с тим не слаже. Стварање тако моћног и чврстог противракетног штита од хипотетичне иранске претње, по мишљењу руских аналитичара, очигледно није поткрепљено реалним чињеницама. По речима сталног представника РФ при НАТО Дмитрија Рогозина, Русија није склона да одређује непријатеља и демонизује било коју земљу. О томе је ових дана говорио и министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров.

Наша евентуална сарадња у противракетној одбрани у различитим аспектима, као и сви други облици сарадње између Русије и НАТО, није усмерена против било које треће земље и за циљ има припрему за одбрану од евентуалних претњи, које се могу појавити.

У НАТО се евентуална сарадња с Русијом у ПРО назива „путном картом“. Односно, треба тачку по тачку ићи до договора. По изјави званичног представника алијансе Џејмса Апатураја, коју је дао у среду увече, на предстојећем самиту Русија-НАТО постоји нада да ће се показати приврженост сарадњи на „евроПРО“. Уједно, он је признао да Русија има питања, на која треба дати одговоре. А то значи да дипломате нису дошле до заједничког имениоца, већ су забележиле своја неслагања у заједничком документу, који ће бити представљен учесницима сусрета у Лисабону 20. новембра.

(Глас Русије)