Русија и Кина постали „приоритетни партнери”

Москва, 17. јуна – Председници Русије и Кине договорили су се данас у Москви да почну да припремају основу за коришћење националних валута у узајамним обрачунима. Министарства финансија и централне банке добили су инструкције да се позабаве тим питањем, речено је данас на конференцији за новинаре после разговора Ху Ђинтаоа и Дмитрија Медведева.

Москва и Пекинг сматрају и да „једнострано формирање глобалних система противракетне одбране и ширење војно-политичких блокова представља озбиљну претњу међународној безбедности”, каже се у заједничком документу који су потписала два председника. „Русија и Кина сматрају међународну безбедност недељивом и свеобухватном. Безбедност једних држава не може се осигуравати на рачун безбедности других”, истиче су у документу.

Два председника су се заложили за решавање иранског проблема мирним путем, а у разговору о атомском проблему Северне Кореје, ситуацији у Авганистану, ситуацији на Кавказу постигли су висок ниво сагласности.

Ху Ђинтао, који ће присуствовати прослави 60 година успостављања дипломатских односа између Русије и Кине, изразио је у каснијем разговору са председником Медведевом задовољство динамиком тих односа. „Ми сматрамо да је у сложеним и дубоким процесима у свету динамични развој партнерства и стратешке сарадње између наше две државе важан допринос за обезбеђење мира и стабилности у региону и у целом свету.”

Два председника потписала су низ заједничких докумената и заложила се, између осталог, за реформу ММФ-а и веће учешће и већи утицај земаља у развоју у светским финансијским организацијама. „Неопходно је разрадити пројекат реформе Светске банке и суштински повећати права нових тржишта и земаља у развоју у међународним финансијским структурама”, каже се у заједничкој изјави.

Председници су се договорили да у даљој сарадњи ставе акценат на побољшање економских, енергетских, научнотехничких и војнотехничких области, а да у међусобној трговини повећају учешће машинотехничких производа. Председник Кине је истакао потребу развијања боље међурегионалне кооперације између североистока Кине и суседних руских региона – Далеког истока и Источног Сибира. Веома је важно, према његовом мишљењу, „обезбедити завршавање нафтовода Источни Сибир – Тихи океан у предвиђени роковима, активирати преговоре у гасном сектору, реализовати потенцијале у атомској и електроенергетској области”.

Москва и Пекинг су потврдили планове о изградњи друге фазе Тјанванске атомске централе и комерцијалног реактора брзих неутрона. То је један од најскупљих икад потписаних уговора и износи више од сто милијарди долара, рекао је председник Медведев Поређења ради, последњи сличан уговор потписан са Бугарском, за изградњу атомске централе „Белене”, вреди десет пута мање.

Ху Ђинтао дошао је у Москву након самита ШОС-а и БРИК-а у Јекатеринбургу и јутрос је најпре разговарао на радном доручку са руским премијером Путином у његовој резиденцији у Новом Огарјову. Истакавши да је Русија приоритетни партнер његове земље, Ђинтао је Путина назвао великим пријатељем Кине и захвалио му за важан допринос развоју руско-кнеског партнерства и стратешке сарадње.

Руски премијер је изразио задовољство што су, без обзира на финансијску кризу, односи између две земље све бољи и бољи. Успешно се развија трговина (прошле године је укупан обрт износио око 56 милијарде долара) и инвестициона сарадња.

(Политика)