RTS: Život u Argentini napredovao posle bankrota iz 2001.

Argentinsko iskustvo pokazuje da ima života i nakon bankrota. Iako je Argentina u decembru 2001. proglasila najgoru dužničku krizu u istoriji uspela je da je prebrodi. Međutim, to je učinila odbacujući rigorozne mere štednje, koje se danas primenjuju u evrozoni, ne bi li se spasla zajednička moneta.

Argentina je u decembru 2001. proglasila najgoru dužničku krizu u istoriji. Uspela je da je prebrodi, odbacujući rigorozne mere štednje, koje se danas primenjuju u evrozoni, ne bi li se spasla zajednička moneta. Mnogi kažu da je evropska dužnička kriza, ogledalo Argentine 2001. godine.

Izjave Nestora Lombardija i Ignasia Mendigurena.

Ta latinomerička država tada je dugovala 93 milijarde dolara. Neki ekonomisti smatraju da su postupci međunarodnih monetarnih institucija doveli ekonomiju do kraha, drugi tvrde da neprihvatanje saveta međunarodnih institucija neizbežno vodi privredu u propast.

Građani Argentine ne zaboravljaju teška vremena, na to ih podseća i jedinstven muzej u Buenos Ajresu.

Direktor Muzeja spoljnog duga Federiko Silva rekao je da Muzej predstavlja presek poslednjih 30 godina, tokom kojih je argentinski spoljni dug najviše porastao.

Prema njegovim rečima, cilj je da građani ne zaborave opasnosti pozajmljivanja novca iz inostranstva.

Bankrot je uvek bolan, kažu stručnjaci, ali kada državni dugovi postanu neodrživi, onda je u interesu svih da se problem reši brzo.

Nestor Lombardi iz Generalne konfederacija Argentine kaže da ta zemlja nikada nije iskusila patnje zbog rata, ali je kriza bila kao da je ratovala, valutni sistem je bio u haosu, tržištu je nedostajala vitalnost, finansijske institucije su propadale jedna za drugom.

Nova Argentina

Privreda je pretrpela jake udarce, ali se sve vratilo na svoje mesto posle bankrota. Devalvirani pezos je učinio argentinski izvoz jeftinim i konkurentnim u inostranstvu, dok je obeshrabrio uvoz.

"U ono vreme, postojao je rizik da će nas tadašnja vlast i MMF dovesti do najniže tačke. Bio je to period dolarizacije naše ekonomije, predaje državne banke i državnih prihoda", rekao je predsednik Sindikata industrijalaca Ignasio Mendiguren.

Vreme vladavine predsednika Nestora Kirhnera, od 2003. do 2007. bilo je odlučujuće za izlazak iz krize. Restrukturirani su dugovi, koje je preuzelo 90 odsto privatnih investitora.

Politika obnove zemlje i jačanje potrošnje kreditiranjem uz niske kamate i dodatne subvencije, brzo su dali rezultate. Prosek godišnjeg privrednog rasta je osam odsto, stopa nezaposlenosti sedam odsto.

"Danas imamo novu Argentinu, ali još ima mnogo posla. Dok u Evropi i Americi razgovaraju o štednji, ovde govorimo o povećanju zarada. To je stvarnost koju niko ne može negirati", naveo je Ugo Mohano iz Generalne konfederacija radnika.

U poslednjoj deceniji, privreda Argentine se razvija gotovo kineskim tempom. Motor rasta bio je izvoz u Kinu i Brazil. I dalje su skloni da precenjuju svoju valutu.

Poznati po inflaciji iz 80-ih, koja je ušla u svetsku ekonomsku istoriju, još je nisu zaustavili i sada je 20 odsto. Vlada je prinuđena da smanji domaću tražnju, pa je najavila smanjivanje državnih subvencija za struju, vodu i javni prevoz.

(RTS)