уторак, 07. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РТС: Заборављена гробља српских војника - због чега се поносимо, а зашто треба да нас је срамота
Хроника

РТС: Заборављена гробља српских војника - због чега се поносимо, а зашто треба да нас је срамота

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 11. новембар 2022.

Српска војничка гробља су у чак 43 земље. За неке се зна у каквом су стању, посебно она у Грчкој и Француској, али је већина зарасла у коров и непознаница су за многе. Ненад Лајбеншпергер из Републичког завода за заштиту споменика културе каже да због стања у коме се налазе неке спомен костурнице треба да нас буде и срамота јер неки пропадају годинама.

Србија и свет обележавају Дан примирја у Првом светском рату. Тог 11. новембра 1918. године у 11 часова, завршен је Велики рат, тиме што су силе Антанте потписале примирје са Немачком у француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша. Коначни мировни споразум потписан је у Версају 28. јуна 1919. године.

Победу у Великом рату Србија је несразмерно скупо платила: процењује се да је страдало око милион и две стотине становника, што је била трећина укупног становништа или чак 60 одсто мушке популације.

Ненад Лајбеншпергер из Републичког завода за заштиту споменика културе каже да је култура сећања на Први светски рат двострука - са једне стране се радо сећамо тог јунаштва и јуначких борби и ослобођења земље од окупације, а са друге стране и заборавимо, када треба да се сетимо тих војника и да нешто учинимо за њих онда поклекнемо.

Говорећи о гробљима где су сахрањени српски војници каже да су Костурница на Виду и гробље на Зејтинлику најпосећенији, некада се наменски посећују, али чешће када људи оду на летовање па иду на излет.

Подсетио је да у Македонији постоји читав низ меморијала који могу да се посете, а постоје и у Србији меморијали које људи ретко обилазе.

"Највише српских војника је сахрањено у Аустрији, на гробљу логора Матхаузен где је сахрањено званично око 8.000 војника, а можда и више од тога, број иде и до 12.000. Гробља и логори који су постојали на територији Аустоугарске монархије су велики, у некима је било и по 5.000 војника, они се сада налазе у неколико држава - у Аустрији, Чешкој и Словачкој", истакао је Лајбеншпергер.

Каже да о гробљима у иностранству воде рачуна дипломатска представништва, амбасаде и конзулати, док у неким државама постоје организације које брину о гробљима, па тако у Аустрији постоји организација која брине о свим гробљима из Првог светског рата, па између осталог и о српским војничким гробљима.

Напоменуо је да због стања у коме се налазе неке спомен костурнице треба да нас буде и срамота, неки пропадају годинама, свесни смо да пропадају, али због свих проблема које има држава недовољно средстава опредељује за обнову костурница.

Српски војници сахрањени на свим континентима 

"Српски војници су сахрањени на свим континентима, највише их има у Европи, затим у северној Африци, пошто су се тамо налазиле француске колоније, па су српски војници одлазили тамо на лечење у Тунису и Алжиру. Тамо су нажалост неки и умирали. А у Африци имамо и гробља пилота који су били у британској авијацији", напоменуо је.

Лајбеншпергер је рекао да мање гробаља из Првог светског рата има у Азији, а на другим континентима су углавном из Другог светског рата, војници који су били пилоти, који су били рањени, одведени у неке друге земље на лечење и тамо преминули.

Додао је да обележавање Дана примирја у Првом светском рату подиже културу сећања на један виши ниво.

Напомиње да је пронађена феноменална паралела између цвета наталијина рамонда, цвета који може да увене и да поново оживи и српске војске која је била поражена и приморана да се повуче из своје земље и да се после неколико година врати и ослободи земљу.

Примирје је потписано 11. новембра у 11 сати 1918. године у једном вагону у Француској.

"Французи су на тај начин хтели да понизе Немце, што им они нису заборавили и Хитлер када је потписивао капитулацију Француске, је такође инсистирао да то буде у вагону", каже Ненад Лајбеншпергер.

Чак трећина становништва је изгубила живот у овом рату, не само на ратишту, јер су у то време владале велике епидемије.

Данас, после више од 100 година од Првог светског рата, каже да треба да будемо поносни на ту жењу за ослобођењем, можемо да будемо поносни како се српски војник показао у том рату.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер