понедељак, 08. август 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РТС: Непал на задовољство Пекинга раскинуо уговор о војној сарадњи са САД
Хроника

РТС: Непал на задовољство Пекинга раскинуо уговор о војној сарадњи са САД

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 25. јун 2022.

Кинески и други медији у Азији јављају да су власти у Катмандуу раскинуле споразум о војној сарадњи са Вашингтоном. Реч је о програму у који је укључена и Србија, у којем национална гарда одређене америчке државе обавља заједничке вежбе са оружаним снагама страних земаља.

Кинеске власти похвалиле су Непал за вођење принципијелне и независне спољне политике јер су власти у Катмандуу одбиле да спроведу споразум о војном партнерству са САД, јавља хонконшки дневник "Саут Чајна Морнинг Пост".

Тиражни лист цитира изјаву портпарола кинеског Министарства инстраних послова Ванг Венбина који је оценио да би војна сарадња Непала са Вашингтоном ишла на руку америчкој стратегији у региону Индо-Пацифика (која је усмерена на опкољавање и војно-политичко спутавање Кине) и била "противна националним интересима Непала и његовој дугогодишњој уравнотеженој спољној политици несврставања".

Ванг је такође рекао да његова земља "као блиски сусед и стратешки партнер жели да похвали одлуку владе Непала".

Наиме, у понедељак влада у Катмандуу је објавила да одустаје од спровођења програма за војно партнерство које је предлагао Вашингтон због противљења грађана и партија унутар земље.

Угледни кинески лист наводи да су чак 93 земље света укључене у Програм за државно партнерство (СПП) у којем гарде појединачних држава у склопу САД раде на зближавању са оружаним снага страних земаља.

Стеновите планине као Хималаји

У случају Непала, средишњу улогу у војном повезивању требала је да одигра држава Јута, позната по својим планинама, језерима и хладним зимама.

Логика иза те идеје је била да резервисти те државе имају одређени афинитет према планинама и познавање зимских услова које би било од користи у Непалу, држави у највишем планинском ланцу света Хималајима.

Споразум са америчким Националним бироом гарде је склопљен 2019. године, јер је непалска армија након катастрофалног земљотреса 2015. године у којем је погинуло близу девет а повређено преко 20 хиљада људи тражила начин да стекне материјална средства, знање и организационе вештине за борбу против елементарних непогода, те је сматрала да би сарадња са америчком гардом могла да донесе плода у том смислу, односно, буде усмерена на цивилна питања.

Последњих година, међутим, САД врло активно раде на јачању и проширивању војног савезништва и војне сарадње са земљама на обалама Пацифика и Индијског океана како би осујетиле ширење кинеског војнополитичког утицаја на тим просторима, односно, омеле продају кинеског наоружања и излазак кинеске морнарице на отворена мора тих океана кроз евентуално ширење њене поморске инфраструктуре у земљама региона.

Тако је Вашингтон оформио организацију Квадрилатерарни форум, познату под скраћеницом "Квад", која окупља премијере, министре иностраних послова и одбране САД, Јапана, Аустралије и Индије и која је намењена координацији деловања у циљу супростављања "покушајима Пекинга да милитаризује и наруши слободу навигације у Јужном кинеском мору", одвраћању Кине од "евентуалне агресије на Тајван" и "промене статуса кво силом".

То подразумева и заједничке војне вежбе, поморске патроле, размену обавештајних података, војног особља и технологија.

Вашингтон предводи и трочлани војни савез "АУКУС", који поред САД и Аустралије обухвата и Велику Британију, а који има сличну сврху.

Штавише, САД раде на проширивању тих савеза укључивањем других држава, пре свега Јужне Кореје, а можда и Филипина, Тајланда, Вијетнама и Сингапура.

Заоштравање геополитичких супротности и у јужној Азији

У самом региону јужне Азије, Вашингтон нарочито настоји да јача војнополитичку и економску сарадњу са Индијом, која има територијални спор са Пекингом у Хималајима, због којег повремено долази и до пограничних окршаја између две најмногољудније земље планете.

С друге стране, Пекинг има врло блиске политичке и војне односе са традиционалним индијским ривалом Пакистаном, који је последњих година у више наврата изражавао гнев и снажан протест због нарушавања свог суверенитета током америчких операција у Авганистану, и с обзиром да је Кина успела да стекне дугорочну концесију на луку Хамбантота у Шри Ланки, њени војни бродови у блиској будућности могли би да почну да редовно пристају у те две државе.

Политичари и медији у Непалу зато су проценили да би у тим условима супротстављања великих сила војна сарадња са Вашингтоном, чак и у релативно безазленој форми повезивања са националном гардом Јуте, била потенцијално опасна у смислу да би теоретски постојала могућност да Вашингтон њу искористи за шпијунирање и надзор територије суседне Кине, што би покварило односе са најмногољуднијом земљом света.

Односно, у Непалу су свесни да би њихова земља, иако сићушна у односну на такве регионалне и глобалне актере као што су Индија и Кина, могла да, ако је неопрезна, добро послужи као монета за поткусуривање у рукама Вашингтона или као језичак на ваги стратешког надметања у региону између САД и њених савезника са једне и Народне Републике Кине и њених савезника.

У самом Непалу последњих дана медији су проврили јер је влада, у циљу очувања војне неутралности и несврстаности, била присиљена да саопшти повлачење из споразума са Вашингтоном, за који је, тврде њени бивши министри, иницијатива потекла 2015. из редова непалске армије, чија команда није обавестила цивилни политички врх о томе да је упутила писану молбу америчком амбасадору за војну сарадњу.

Та лоша координација између војске и владе, критични су медији, представља мрљу на образу државе.

Дипломатска победа Кине?

Колика је важност војне сарадње са Непалом за САД сведочи чињеница да је ту сиромашну државу са око 28 милиона становника недавно посетио и главнокомандујући америчких копнених снага за регион Пацифика генерал Чарлс Флин.

Интересантно је и да напори Вашингтона да придобије Непал за своје геополитичке и стратешке циљеве у односу на Кину нису просто ограничени на војна питања, него се односе и на економску сферу. У фебруару ове године парламент у Катмандууу одобрио је план о примању пола милијарди долара америчке финансијске помоћи за изградњу мреже за снабдевање струјом и путева.

У појединим индијским медијима, међутим, одлука владе у Непалу да замрзне војну сарадњу са САД, до које је дошла само две недеље након Флинове посете, се доживљава као тријумф кинеског политичког и економског утицаја, а не суверени потез независне државе.

У Непалу су на власти до недавно били комунисти, који су још увек врло утицајни и за које се верује да су под снажним идеолошким и финансијским упливом Пекинга.

Међутим, и под претпоставком да је то тачно, одлука непалске владе се у географском и економском смислу чини трезвеном, јер би угошћавање војника из далеке Америке могло да проузрокује велики губитак његовој економији и немале политичке компликације.

Непал је наиме последњих година ушао у више заједничких мега пројеката са Кином, као што су они у вези са изградњом железнице и хидроелектрана, обнови путева или формирања заједничке кинеско-непалске авио-компаније.

Осим тога, чињеница да је војни врх 2015. деловао без знања владе сама по себи је била добар разлог за преиспитивање сарадње са америчком Националном гардом.

(Иља Мусулин, РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер